Aktuelno

Završen spor rezervista protiv Srbije

U Strazburu završen spor rezervista protiv Srbije, presuda najranije za mesec dana. Rezervisti optužuju državu za falsifikovane liste

RATNE dnevnice rezervistima su plaćene, ali oni to nisu prijavili sudu. To znači da su zloupotrebili pravo na predstavku, što su i sami delimično priznali tokom rasprave. Time su izgubili status žrtve – rekao je predstavnik Srbije Slavoljub Carić, posle rasprave pred Velikim većem Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, gde se u sredu vodila završna bitka oko ratnih naknada između veterana i države.

Presuda se očekuje najranije za mesec dana, a najkasnije za četiri. I država i rezervisti veruju da su baš oni dobili spor. Prvostepena presuda, kojom je predstavka rezervista bila delimično usvojena, poništena je u februaru, po žalbi Srbije.
- Rezervisti nisu priznali da su primili dnevnice, jer ih nisu ni primili! Država je pokušala da obmane sud dostavljajući isfabrikovane isplatne listiće, gde jedno lice potpisuje za njih 20-30 da su dobili pare. Vidi se da je to falsifikat, i to smo rekli i pred Velikim većem. Da su isplatni listići postojali, zastupnici države bi ih dostavili još pre prvostepene presude, a ne tek sada – kaže, za „Novosti“, Srđan Aleksić, pravni zastupnik rezervista.
S druge strane, Carić negira da su listići falsifikovani i navodi da borci poslednjih ratova nisu iscrpli sva pravna sredstva u Srbiji, odnosno nisu podneli tužbu za diskriminaciju. Kako zaključuje, samim tim nisu mogli ni da tuže državu Strazburu.
Aleksić i ovo demantuje:
- Sva pravna sredstva su iscrpljena u Srbiji. USS nije usvajao ustavne žalbe sve dok Strazbur nije doneo prvostepenu presudu, a onda su rezervistima masovno usvojene žalbe.

SAMO NIŠLIJE OČEKUJU 1,7 MILIJARDI
VLADA je u vidu socijalne pomoći pre četiri godine isplatila oko 10.000 rezervista iz najsiromašnijih mesta južne Srbije sa po 200.000 dinara. Rezervisti sada ratni dan računaju 240.000 dinara po učesniku, pa samo Nišlije (njih 8.500) očekuju najmanje 1,7 milijardi.

SRBIJA VS VETERANI U STRAZBURU
Država podnela sumnjive spiskove o isplati dnevnica borcima?!

Očekujemo da Evropski sud za ljudska prava donese presudu u korist boraca rata 1999. godine iz Nišavskog okruga koji su poneli tužbu smatrajući da ih je država diskriminisala prilikom isplate ratnih dnevnica, izjavio je advokat iz Niša Srđan Aleksić, koji vodi pravni tim veterana nakon jučerašnjeg završnog ročišta pred Velikim većem suda u Strazburu.

Sud u Strazburu će se izjasniti za mesec dana | Foto: Goran Srdanov
On kaže da bi sudsko veće trebalo da donese presudu u roku od mesec dana, kao i da su predstavnici države na završnom ročištu podneli kao dokaz fotokopije spiskova o navodnoj isplati dnevnica za koje se sumnja da su falsifikovani.

- Doneli su spiskove koji bi trebalo da pokažu kako su borcima iz Nišavskog okruga već isplaćene dnevnice, što je apsolutno netačno. Spiskovi koje su podneli su dokaz sumnjivog kvaliteta. Kao prvo, ne radi se o orginalu, nego o fotokopiji, a osim toga, dvojica boraca već tvrde da to uopšte nisu njihovi potpisi.
Jasno smo dokazali da su borci iz Topličkog okruga dobili ratne dnevnice, a ne socijalnu pomoć, i da bi trebalo to pravo dati i ostalim borcima – kaže Aleksić. Predstavke Međunarodnom sudu podnelo do sada 8.500 ratnih veterana iz Nišavskog okruga koji potražuju oko 22 miliona evra, ali će, dosudi li sud u njihovu korist, pravo na odštetu imati svih 100.000 boraca rata 1999. iz Srbije, što bi državu moglo da košta 250 miliona evra.
Zastupnik države Slavoljub Carić u izlaganju je podsetio da su rezervisti, osim isplate dnevnica, uživali izvesna prava i socijalne beneficije. „U procesu je donošenje zakona o ratnim veteranima, kojim će biti regulisano i pitanje isplate ratnih dnevnica svima koji su u ratu učestvovali“, izjavio je Carić.

ZEMLjA NAORUŽANIH TEMPIRANIH BOMBI! U Srbijima ima još 80.000 potencijalnih Bogdanovića!

Koliko je dramatična situacija najbolje pokazuje podatak da građani imaju više pušaka i pištolja nego vojska i policija zajedno! Ratni veterani upozoravaju da država ništa ne čini da im pomogne

Predsednik Udruženja srpskih ratnih veterana Mile Milošević upozorava u razgovoru za Telegraf.rs da jučerašnji zločin koji je šokirao čitavu zemlju, kada je Ljubiša Bogdanović (60) ubio u Velikoj Ivanči 13 ljudi – šest muškaraca, šest žena i dvogodišnjeg dečaka, a potom pokušao da ubije suprugu i sebe, nije ni prvi ni poslednji i da je samo pitanje vremena kada će se dogoditi neka nova nesreća!

- U Srbiji postoji oko 80.000 ljudi koji boluju od postraumatskog sindroma i koji svakog trenutka mogu da urade nešto slično jučerašnjem zločinu kod Mladenovca! Njima nema ko da pomogne. Mnogi od njih dolaze u udruženje i pričaju stravične priče, koje oslikavaju njihove probleme. Jedni u pola noći ustaju i u polusnu traže puške po kući kako bi pucali, jer ih je “neprijatelj napao”! Još uvek misle da su u rovu i na prvim borbenim linijama. Drugi, iako je prošlo toliko od kraja ratnih dejstava, ne mogu da spavaju u krevetu, već u vrećama za spavanje pored kreveta, jer ne mogu da se naviknu – kaže Milošević.
On objašnjava da pored razgovora s veteranima koji dođu da se žale na probleme, ne postoji drugi način da se nešto više uradi za njih. Jučerašnji masakr nije ni prvi ni poslednji u kome učestvuju ratni veterani, a prema njihovim podacima, od 10 ubistva u Srbiji u šest ili sedam su izvršioci bivši borci!
- Srbija je jedina zemlja na svetu koja nema Zakon o veteranima. Nema ni specijalizovane ustanove koja bi pomogla da se prevaziđu problemi kod njih. Sem najava, direktne pomoći nije bilo. Javnost uglavnom zanimaju tragedije, ali problemi veterana nije samo oružje, već i slaba zaposlenost, jer se teško uklapaju u poslovnu sredinu, kao i ogroman broj razvoda, jer supruge jednostavno ne mogu da podnesu presiiju življenja s jednom takvom osobom – kaže on.

Milošević je ogorčen ministarkom zdravlja i njenom izjavom da posttraumatski sindrom nije uzrok tragedije u Mladenovcu, kao i da on traje svega nekoliko dana nakon povratka s ratišta.
- Ministarka daje izjave kao Vidovita Zorka. Umesto da uradi nešto konkretno u okviru svog ministarstva i pozabavi se veteranima, ona daje neodgovorne izjave i direktno vređa sve veterane. Stres ne samo da može da traje više od 20 godina, već u slučajevima kao što je jučerašnja tragedija, može da eskalira. Veterani su besni na olako tumačenje njihovih problema – kaže Milošević.

 

MLADENOVAC – 09.04.2013. Vest koja je jutros na udarnim stranicama svih medija, predstavlja još jedan primer nesagledivog problema , na koji Savez Ratnih Veterana Srbije upozorava javnost i nadležne. Na žalost- bez adekvatnog odgovora, postupaka i dovoljne svesti svih struktura društva, kolika je opasnost od nečinjenja!? Masovno ubistvo i pokušaj samoubistva od strane čoveka koji je „delovao normalno“ i nije imao policijski dosije predstavlja za neupućene šok, iznenađenje, nevericu. Kroz tekst (pojedinih) medija tek uzgred, provučena je opaska da je počinilac bio„učesnika rata devedesetih godina u Slavoniji “, da je u međuvremenu ostao bez posla….i da do sada nije lečen od psihijatrijskih bolesti.
Nečinjenje je praktično saučesništvo. Da li nadležni takvim odnosom prema očiglednom problemu (ne samo) ratnih veterana, ali primarno njih podstiču užasavajuću činjenicu da je broj ovakvih i sličnih slučajeva sve veći i monstruozniji!? Ima li svrhe po ko zna koji put apelovati na društvo, ali prvenstveno na nadležne institucije , da se pod hitno mora osposobiti neki od zdravstvenih centara namenjen ne samo lečenju, nego i prevenciji. Zar i u ovome sablasnom trenutku treba pominjati hronični nedostatak novca u državi, lošu situaciju u zdravstvu, odsustvo pravne regulative i slične demagoške razloge? Zar ponovo treba zavirivati u tuđa dvorišta u Hrvatsku, BiH i druge zemlje okruženja i uveriti se da tamo postoje (na nivou okruga) i psihosocijalna savetovališta i zdravstvene ustanove za tzv. PTSP i ostale psihosomatske bolesti nastale kao posledica rata i nebrige društva u odnosu na bivše učesnike? Pri tome iste zemlje nisu u mnogo boljoj ekonomskoj situaciji, iako taj aspekt jednostavno ne može, niti sme biti izgovor.
„SRVS“ su samo pre nekoliko dana, iako je ta inicijativa već nekoliko puta usmeno predlagana, javno pozvale nadležno Ministarstvo i Vladu, da sada opredeljena budžetska sredstva za finansiranje rada udruženja preusmere baš na osposobljavanje sličnih, preventivnih i zdravstvenih centara. Tim postupkom se verovatno problem ne bi sanirao, ali bi se krenulo sa mrtve tačke, na kojoj se sistem danas nalazi. Udruženja ne mogu, nisu stručno osposobljena niti će rešiti ovaj problem , a milionska sredstva koja se izdvajaju iz džepova poreskih obveznika odlaze u netransparentnom postupku na sve strane osim na primarnu.
Odgovor nadležnih i reakciju očekujemo….godinama. Dotle, pratimo medije i njihove bombaste izveštaje o „ničim izazvanim“ ubistvima, samoubistvima i drugim oblicima krimino-patološkog ponašanja pojedinaca, koji su „uzgred“ učestvovali u oružanim sukobima.

Letovanje 2013.

DOBRE VODE – NAJLEPŠE MESTO ZA LETOVANjE I ODMOP

 

10 PUNIH PANSIONA SA PLAĆENIM PREVOZOM I BORAVIŠNOM TAKSOM

 

POLASCI:01.07.2013.10.07.2013.19.07.2013. 28.07.2013. 06.08.2013. 15.08.2013. 24.08.2013.	250€ NAJPOVOLjNIJA PONUDA!!!
Plaćanje na više rata. Posebni popusti za decu. Bliže informacije u udruženju UOSYU, Ilije Ognjanovića 7 tel.: (021) 452-010

Sobe su dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne.
Svaka soba je klimatizovana, ima zasebno kupatilo i mini frižider.
Sve svobe imaju terasu sa komarnikom na prozorima. Većina soba ima pogled na more.

 

Dobre Vode
Plaža Veliki Pijesak
Ova prelepa uvala, nalazi se između Bara, od koga je udaljena samo nekoliko kilometara, i Ulcinja. Dobre Vode su najveće turističko mesto u ovom delu crnogorskog primorja. Idealna je za odmor, pogotovu porodica sa decom. Međutim, ni mlađa populacija neće ostati ravnodušna, jer ima lokala i diskoteka za izuzetan noćni provod.
Dobre Vode se još nazivaju i ” vazdušna banja “. Poznato je da se u ovom mestu ukrštaju različiti vetrovi sa planine i mora, koji su posebno pogodni za osobe koje pate od astme, bronhitisa, i drugih respiratornih oboljenja.
Ovde se nalazi plaža “Veliki Pijesak”, koja zbog čistoće vode spada u plaže I kategorije (dužina 480m, prosečna širina 29 m). Pružiće vam pogled na nezaboravan zalazak sunca, po čemu je ona posebno poznata.
U blizini Dobrih Voda se nalaze mnogobrojne znamenitosti koje nikako ne bi trebali propustiti. Tu su Stari Bar (tvrđava iz 10. veka) ; drvo masline (staro preko 2000 godina) ; dvorac kralja Nikole; luka Bar,… Ko poželi da ode malo dalje, na svega 15 km nalazi se Ada Bojana (peskovita plaža duga 12 km), koja pruža mnogobrojne mogućnosti za rekreaciju.
Nadamo se da će te nas posetiti, i uveriti se u lepote koje Dobre Vode pružaju svojim posetiocima!

 

 

 

   

Ratne dnevnice pred Velikim većem suda u Strazburu:

http://www.webtv.rs/play/50469/ratne-dnevnice-pred-velikim-ve%C3%A6em-suda-u-strazburu

 

 

 

 

• Predlog zakona u Narodnoj skupštini

 

Beograd,26.12.2012- Nakon završetka konferencije za štampu delegacija „SRVS“ predala je službi Narodne skupštine 40.014 potpisa građana u sklopu Narodne inicijative za predlog „Zakona o pravima ratnih vetrana i članova njihovih porodica“. Ovim činom, Savez je u skladu sa Članom 107.Ustava Republike Srbije postao predlagač dugo iščekivanog zakona, čije se razmatranje i javna rasprava o istom očekuje do marta iduće godine. Obavljeni su i razgovori sa poslanicima Narodne skupštine, a delegaciju rukovodstva je posebno primio i savetnik predsednika Skupštine Miodrag Popović.

„Savez ratnih veterana Srbije“ će nastaviti aktivnosti vezane za promociju i jačanje svesti kod svih struktura za konsenzus oko donošenja ovog zakona, jer on svakako predstavlja civilizacijski pomak u ostvarivanju ljudskih prava, ne samo 1/5 stanovništva zemlje već i same države. Kako smo već ranije informisali članstvo, ali i sve druge zainteresovane, važeći zakonski akt iz doba SRJ (1998.) je odavno prevaziđen, u praksi neprimenjiv i praktično ne daje nikakva prava ratnim veteranima, osim kategoriji RVI i delimično porodicama poginulih boraca. Dvadesetak podzakonskih akata nije uspelo da ovaj problem reši, a novi Predlog je tako urađen da zadovoljava sve potrebne  i ustavne i druge parametre, bitne za punu realizaciju neostvarenih prava svih grupacija i kategorija ratnih veterana. „SRVS“ se nada da će poslanici Narodne skupštine kao i Vlada prepoznati vrednost dostavljenog akta, uz verovatne amandmane, dopuniti ga i na kraju usvojiti. Ovim činom, aktivnosti Saveza, ali i svih pojedinačnih članica opravdaće ukazano poverenje desetine hiljada članova i građana Republike, a sama država svrstaće se u red zemalja ne samo regiona, koje poštuju najviše standarde ljudskih prava i brige o ljudima koji su poštujući Ustav i zakone svoje zemlje, ponudili Otadžbini najvrednije što su imali.

Konferencija za štampu „SRVS“

Beograd,26.12.2012.-„Savez ratnih veterana Srbije“ održao je danas u 10 časova konferenciju za štampu u Medija centru, na kojoj je predstavljen predlog „Zakona o pravima ratnih veterana i članova njihovih porodica“, obrazloženi svi aspekti njegovog značaja, posledice koje je veteranska populacija trpela do sada, ali i iznešene činjenice koje su posredno uticale da ovaj ili sličan akt do danas nije usvojen u Parlamentu. Uvodnu reč je dao predsednik „SRVS“ Mile Milošević, a zatim su izlaganje nastavili predsednik Skupštine Neđo Antonić, potpredsednik „SRVS“ Zoran Vranešević i generalni sekretar Željko Vukelić.

 

Pored ovoga, na konferenciji čelni ljudi Saveza izneli su dokaze o nedoslednostima političke partije „Pokret veterana“, koju članstvo masovno napušta rezignirano neinformisanošću da ova organizacija nije udruženje veterana, već klasična politička partija, kao i postupcima njenog čelnika i narodnog poslanika Saše Dujovića, koji do sada nije uradio ništa za poboljšanje statusa veteranske populacije. Kao dokaz ovoj tvdnji priložene su članske karte „Pokreta“ koje su veterani masovno odbavicali razočarani postpucima istih.

Javnost je upoznata i sa dosadašnjim radom i aktivnostima Saveza na ujedinjenju rascepkane veteranske populacije, pokušajima uvezivanja udruženja čija brojnost pojedinačno ne predstavlja značajan faktor u društvu, ali i opstrukciji istog procesa i ličnim interesima pojedinaca koji godinama unazad nemaju nikakav legitimitet među članstvom. Uprkos tome, najveća udruženja su ipak odlučila da se ujedine i zahvaljujući tome „SRVS“ danas predstavlja najveću organizaciju sa preko 85.000 veterana i njihovih simpatizera, što je i dokazao pokretanjem Narodne inicijative i prikupljanjem više od 40.000 potpisa građana za donošenje novog zakona.

LINK „Medija centra“ i konferencije za novinare sa TV snimkom:

http://www.mc.rs/narodna-inicijativa-sa-predlogom.4.html?eventId=8816

Strazbur presudio u korist rezervista

SUBOTICA – Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, posle dve godine, presudio je u korist srpskih rezervista, koji su zbog neisplaćenih dnevnica tokom NATO bombardovanja 1999. godine, tužili državu.

Presuda je doneta 10. jula, a ukoliko ne bude podneta žalba do 28. novembra, ona će biti pravosnažna i Vlada Srbije će najkasnije do maja naredne godine, svim rezervistima koji nisu dobili novac, morati da isplati zaostale dnevnice od po 30 evra.

Koliki je tačan broj rezervista, koji nisu dobili dnevnice za učešće u poslednjem ratu, još se ne zna tačno, ali se pretpostavlja da ih ima više desetina hiljada. U proseku bi svaki rezervista trebao da dobije oko 200.000 dinara.

Ipak ratne dnevnice

Intervju | Saša Francisti | oktobar 19, 2012 02:26

---

Piše Saša Francisti

To je sad problem države. Nije naš. Presuda u Strazburu je doneta, a ako se ne poštuje ta presuda, onda ne postoje ni država, ni pravo

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu konačno je razrešio Gordijev čvor u dvanaestogodišnjem sporu veterana rata 1999. godine i Republike Srbije donoseći na zatvorenoj sednici 10. jula odluku kojom se utvrđuje da su vojni veterani diskriminisani i da je Vlada Srbije dužna da u roku od šest meseci od pravosnažnosti presude uredi način isplate dnevnica.
Tim povodom razgovarali smo sa sekretarom Saveza ratnih veterana Srbije i predsednikom Udruženja učesnika ratnih sukoba na području bivše Jugoslavije Željkom Vukelićem.

Odluka suda u Strazburu je donekle iznenađenje. Čime su se međunarodne sudije rukovodile u donošenju odluke?

Pre četiri godine država je isplatila rezervistima iz Topličkog okruga ratne dnevnice, ali kao neki vid socijalne pomoći, ne navodeći da se radi o ratnim dnevnicama. Međutim, neko je došao do dokumenta u kojem su sredstva označena kao ratne dnevnice. To je izazvalo revolt rezervista koji su ostali bez naknada, i oni su se organizovali i podneli tužbe najpre nadležnim sudovima u Srbiji, ali kako su te tužbe osporavane i odbacivane, uz pomoć advokata Srđana Aleksića podneli su tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Uvidom u dostavljenu dokumentaciju u kojoj se vidi da je Srbija ipak isplatila ratne dnevnice određenom broju rezervista, Evropski sud je doneo presudu 28. avgusta da država Srbija mora da isplati ratne dnevnice svim rezervistima bez diskriminacije u skladu sa brojem dana provedenih na ratištu.
Naš Savez ratnih veterana napravio je sporazum sa advokatom Srđanom Aleksićem, po kojem će on zastupati sve naše članove. Prikupljanje dokumentacije, odnosno davanje punomoćja i ovlašćenja za pravno zastupanje u Beogradu je počelo nešto ranije, a u Novom Sadu prošle nedelje, po objavljivanju saopštenja u medijima. Inače, u Vojvodini postoje tri udruženja koja prikupljaju dokumentaciju. Udruženje „Patriotski front“ iz Bačke Palanke, „Miloš Obilić“ iz Novog Sada i Udruženje učesnika oružanih sukoba takođe iz Novog Sada. U Beogradu dokumentaciju prikupljaju u udruženju „Srpski ratni veterani“ i u Jagodini „Ratni veterani Jagodine“.

Veterane će svakako interesovati i visina sredstava na koje po odluci Evropskog suda imaju pravo.

Za sada nemamo tačnih informacija koliki je iznos ratnih dnevnica, ali na osnovu dokumenata prema kojima je sud doneo odluku poznato nam je da je veteranima Topličkog okruga isplaćeno po 250.000 dinara za ceo period NATO bombardovanja. Sve zavisi od toga ko je koliko dana bio, koliko je do sada dobio i slično. Pomenuta suma će biti umanjivana ukoliko su već isplaćena neka sredstva. Uglavnom, u ovo teško vreme veteranima će mnogo značiti isplata ranih dnevnica. Moram da napomenem, da niko od veterana ranije nije ni razmišljao o tim dnevnicama, niti im je padalo na pamet da nešto traži. Sama država je napravila sebi problem isplatom dela tih dnevnica po izvesnim presudama koje su začudo donete u korist pojedinaca, ne želim ništa da prejudiciram, da li su bili politički podobni ili iz nekih drugih razloga, ali ostaje činjenica da su ratne dnevnice jednima isplaćene, a drugima nisu. Zbog toga su se ljudi pobunili i pokrenuli postupak.

Da li ratni veterani imaju pravo i na neke beneficije i prava po osnovu učešća u oružanim sukobima?

Znam da je 1991. godine boravak na ratištu računat kao dupli radni staž, jer sam i ja bio učesnik u tom periodu. Neki naši članovi su i potvrdili da im je i učešće u ratu 1999. upisano kao beneficirani radni staž, ali ta prava se mogu ostvariti preko socijalne službe, i službe penzionog i invalidskog osiguranja, te pripadajućih vojnih odseka.

Potpredsednik vlade i ministar rada i socijalne politike Jovan Krkobabić, svojevremeno je najavio da će obaveze države prema veteranima, a po odluci suda u Strazburu biti ispoštovane. Međutim, u projekcijama republičkog budžeta za 2013. godinu nikakva sredstva nisu predviđena za te namene, a ne zna se ni ko će se baviti isplatom dnevnica?

To je sad problem države. Nije naš. Presuda u Strazburu je doneta, a ako se ne poštuje ta presuda, onda ne postoje ni država, ni pravo. Postoje neke najave da će se savezi veterana dogovoriti sa državom da se isplata ratnih dnevnica obavi u nekoliko rata kako bi se smanjilo opterećenje države, jer ni veterani ne žele da budu kamen oko vrata, svesni smo situacije u društvu.

Da li je bilo nekih ideja da se drugačije reši problem ratnih dnevnica, recimo ostvarivanjem prava na nekakav poseban borački penzioni dodatak?

Savez ratnih veterana Srbije je napravio Nacrt zakona koji obuhvata sve ratne veterane od 1991. do 1999. godine i kojim bi se na osnovu provedenog vremena na ratištu utvrđivao borački dodatak i isplaćivao na mesečnom nivou. To i nije neki veliki iznos, ali bi se rasteretila socijalna davanja na drugoj strani, jer veliki broj ratnih veterana je u teškom socijalnom položaju i primaju naknade preko socijalne službe. U ovom slučaju bi se oformilo novo ministarstvo ili jednostavno pridodala nova služba Ministarstvu odbrane koja bi iz svog budžeta isplaćivala te naknade.

Kako su problem ratnih dnevnica i penzija rešile zemlje u okruženju?

Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Republika Srpska imaju regulisano pitanje ratnih veterana i odgovarajuće zakone. Hrvatski zakon je rađen u saradnji sa Savetom evropske unije i od Saveta su dobili mišljenje da je to najbolje rešen zakon za oblast ratnih veterana. Tim sugestijama i preporukama se rukovodio i naš tim prilikom uobličavanja predloga zakona, s tim da je prilagođen našim uslovima i specifičnostima i tim zakonom bi se regulisalo sve što do sada nije bilo regulisano.
Problem je i što je Srbija do sada favorizovala neka udruženja veterana, ali koja su radila isključivo u interesu pojedinaca, a ne za opšte dobro svih ratnih veterana. Među njima je i „Pokret veterana“ koji je politička partija. Sa jedne strane se predstavlja kao predstavnik cele populacije veterana, međutim, oni predstavljaju samo jedan deo ljudi. Ovih dana nam dolaze njihovi bivši članovi koji tvrde da su obmanuti i da su njihovi potpisi i podaci iskorišćeni za prikupljanje potpisa za izborne kandidature. Poslednjih mesec dana od kako se počelo više pričati o tom „Pokretu veterana“ poslanik Saša Dujović podneo je svoj Nacrt zakona, koji je maltene prepisan od starog zakona i koji ne donosi ništa novo u pogledu zaštite ratnih veterana. Jer po tom starom zakonu česta je paradoksalna situacija da veteran ima status ratnog vojnog invalida, ali ne i status ratnog veterana. Novim Nacrtom zakona sve kategorije veterana su obuhvaćene i izjednačene u pravima. Na primenu zakona ne bi se išlo odmah, nego bi se postepeno uvodio u život, recimo, u periodu od tri godine, koliko da Srbija stane na noge i izvuče se iz krize.

Koliko se u stvari manipuliše ratnim veteranima?

Do pre dve godine postojalo je oko 30 registrovanih udruženja ratnih veterana, što invalida, što poginulih, što veterana. U poslednjih godinu dana, prema podacima iz registra postoji 230 i nešto udruženja. Vrh političke partije „Pokret veterana“ iskoristio je zakonsku mogućnost da udruženje građana mogu registrovati i samo tri člana i radi reprezentativnosti su po čitavoj Srbiji osnovali udruženja kako bi povukli najveći deo sredstava iz budžeta namenjena ratnim veteranima.
Zbog toga je osnovan Savez ratnih veterana Srbije, kako bi se izborio sa svim tim problemima i obezbedio pravičan tretman veteranima u Srbiji.

Udruzenje Uosyu

Svi rezervisti, ratni veterani koji su bili vojno angažovani na teritoriji cele Srbije za vreme NATO agresije u periodu od 24.03.1999. – 26.06.1999 godine imaju pravo na ratne dnevnice.
Evidentiranje, upis i davanje punomoći o zastupanju advokatu vrši se u prostorijama Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, Ilije Ognjanovića br. 7 Novi Sad, radnim danom od 9h-13h.
Udruženje učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, kao član Saveza ratnih veterana Srbije  evidentira i prikuplja potpise na teritoriji Vojvodine.
Kontakt telefon: 021/ 420 – 288
064/ 102 – 88 – 45

Saopštenje za medije:

„SAVEZ RATNIH VETERANA SRBIJE“

 

„SRVS“, ali i druge organizacije i udruženja u Srbiji koja se bave problemima boračko-invalidske zaštite, jasno se ograđuju od postupka narodnog poslanika i predsednika stranke „Pokret veterana“ g. Saše Dujovića koji je 05. oktobra ove godine Narodnoj skupštini R. Srbije dostavio „svoj“predlog zakona o boračko-invalidskoj zaštiti.

Napominjemo, da je isti akt izrađen od strane radnog tima Ministarstva rada i socijalnih pitanja još 2007.godine, a g. Dujović ga je sa minimalnim izmenama prisvojio i isključivo u ličnom i interesu svoje minorne partije pokušava da ga nametne kao težnju svih veterana u Srbiji. Taj i takav nacrt zakona, ne samo da ne predstavlja stavove i štiti interese boračko-invalidske populacije, već iza istoga ne stoji niti jedno udruženje u zemlji, što može predstavljati ozbiljan problem ukoliko se nađe u redovnoj skupštinskoj proceduri. Kakva je vrednost istoga govori podatak, da je ovo već šesti put da taj predlog dolazi u Skupštinu, odakle je vraćan kao nepotpun ili neadekvatan. Zajedničkim delovanjem najvećeg broja veterana, ratnih vojnih invalida i ostalih kategorija sektora za boračko-invalidsku zaštitu sačinjen je potpuno autonoman nacrt novog zakona iza koga stoje brojna udruženja, druga NVO, kao i sami veterani, oni kojima je i namenjen. „Savez ratnih veterana Srbije“apeluje na nadležno Ministarstvo, kao i na skupštinske odbore da započnu hitne konsultacije sa onima koji zaista predstavljaju boračko-invalidsku populaciju u Srbiji i da se zajedničkim delovanjem dođe do adekvatnog i sistemskog rešenja za najveći broj bivših boraca i članova njihovih porodica. Zloupotreba nezavidnog stanja bivšig boraca i njihovih porodica, nametanjem već definisanog, lošeg rešenja ne samo da neće doprineti poboljšanju statusa korisnika, već će dovesti do novih problema koji mogu prouzrokovati nekontrolisano nezadovoljstvo ratnih veterana i naneti nenadoknadivu štetu.

 

 

 

—–

Beograd, 26.09.2012.- Saopštenje za štampu „SAVEZA RATNIH VETERANA SRBIJE“

 

Nakon brojnih najava u medijima i javnosti, vezanih za predstojeće protestne šetnje 06.oktobra u Beogradu, pokušaja politizacije bivših boraca i manipulacije ciljevima veterana, SAVEZ RATNIH VETERANA SRBIJE je odlučio da ne učestvuje tog dana na sličnim skupovima. Ovim gestom želimo da izbegnemo moguće provokacije, kao i zloupotrebu veterana u političke svrhe. Naš jedini cilj je animiranje javnosti o nedostojnom položaju ratnih veterana Srbije uzrokovanom decenijskom blokadom donošenja zakona, kojim bi se taj položaj popravio, a Srbija prestala biti jedina zemlja u regionu koja nema Ustavom garantovana puna zakonska prava za 500 000 svojih građana.  SAVEZ RATNIH VETERANA SRBIJE od ovog cilja neće odustati, prvenstveno insistiranjem na hitnom dijalogu sa predstavnicima države, a ukoliko ova aktivnost ne naiđe na razumevanje nadležnih, zadržava pravo na ostale mere i aktivnosti.

Predsednik Saveza ratnih veterana Srbije

Milošević Mile

Saopštenje „SAVEZA RATNIH VETERANA SRBIJE“ povodom teksta objavljenog u medijima, preuzetog sa zvaničnog sajta „Pokreta veterana“

 

Zloupotreba veteranske populacije u političke svrhe nije po prvi put

pokrenula javnost. Tekst g. Dujovića, predsednika stranke „Pokret veterana“ i narodnog poslanika ( sa izborne liste SPS ? ) je više nego tendenciozan, predstavlja klasičan politički marketing i slamku spasa za čoveka koji u svom prethodnom mandatu i na čelu pojedinih skupštinskih odbora, nije ništa korisno učinio za veteransku populaciju, osim ako se izuzeme lična i promocija njegove političke stranke.

„Savez ratnih veterana Srbije“ predstavlja uniju nekoliko većih i aktivnih veteranskih udruženja, okupljenih pod ovim imenom bez obzira na političke boje i ostale razlike. Veterani nisu politička kategorija i ne bi trebali biti, jer ih niko ni 1991. ni 1999. nije pitao kojoj stranci pripadaju. Za neobaveštenog g. Dujovića „nekoliko stotina politički instruisanih individua“ je u osnivanju imalo podršku 55.000 članova, a danas taj broj premašuje cifru od 70.000 ljudi, što organizaciji daje legitimitet u zakonskoj borbi za svoja neostvarena prava. Zajedničko im je nedostatak adekvatnih pravnih akata, preciznije zakona o ratnim veteranima i članovima njihovih porodica, naravno, legalno, kroz sistem institucija države. Za razliku od g. Dujovića koji posle svih ovih godina svog bitisanja na poslaničkom budžetu „baš sada po ubrzanom postupku“pokreće inicijativu za donešenje „svog“ predloga zakona, predanog u martu o.g. nadležnim institucijama. A taj „njegov“ predlog, datira iz 2007.godine u Nacrtu koji je izradio tim Ministarstva rada i socijalnih pitanja. U međuvremenu je doslovce, sve sa tačkom i zarezom prepisan, „autorizovan“ kao „Dujovićev“, uzgred rečeno ne daje nikakva prava više od polovini boračko-invalidske populacije. Zašto i takav do danas nije ugledao svetlost dana, to bi baš g. Dujović, iz prve ruke mogao da objasni. Savez je temeljno, uz konsultacije nekoliko pravnih fakulteta, vrsnih pravnika, veteranske populacije i svih drugih koji su želeli pomoći u kreiranju zakonskog akta sačinio drugi dokument i nakon javne rasprave, prvenstveno unutar ciljne grupe koje se i tiče, želi da ga stavi u skupštinsku proceduru. Povezivanje najave (koja je pomenuta, ali ne i usvojena na skupštini Saveza) učešća na javnom skupu 06.oktobra i prisustva veterana istom, sa inicijativom oko donošenja zakona je najblaže rečeno neukusno. Taman toliko, koliko i izjava g . Dujovića da „kao jedino izabrani legitimni predstavnik veterana Srbije“ ima pravo da predlaže, predstavlja i uobličava mišljenje bivših boraca, udruženja i saveza.“ Savez ratnih veterana Srbije“ ,niti je tražio,niti želi podršku od minorne stranke kao što je

Pokret veterana u borbi za svoja prava.

Pogotovo nam netreba podrška od samozvanog lidera veterana g.Saše

Dujovića od koga nema nikakve koristi ni partija na čijoj listi je

poslanik,jer iza njega nisu stajali,niti stoje veterani u Srbiji.

 

 

 

Predsednik Saveza ranih veterana

Milošević Mile

Jedinstveno do novog zakona

 

 

 

Bačka Palanka, 10.09.2012.- Sastankom najvećih udruženja veterana, RVI i srodnih organizacija iz perioda ratova 1990-1999, članica krovnog „Saveza ratnih veterana Srbije“( SRVS), nastavljen je proces aktivnog definisanja prioritetnih ciljeva boraca u našoj zemlji.  Delegati iz Prokuplja, Novog Sada, Beograda, Jagodine i drugih mesta učestvovali su u radu III redovne sednice Skupštine saveza, čiji je domaćin ovaj put bio „Patriotski front“iz Bačke Palanke.

Skup je započeo pozdravnim govorom podpredsednika Opštine Bačka Palanka g. Aleksandra Đedovca koji se obratio prisutnima i izrazio svoju ličnu i podršku lokalne samouprave u Bačkoj Palanci  radu Saveza, kao i nadu, da će veterani u narednom periodu ostvariti svoje ciljeve i poboljšati današnji, nezavidan položaj u društvu. Radni deo nastavljen je usvajanjem zapisnika sa prošle sednice kao i predlogom dnevnog reda za tekuću. Osnovna tačka je bila rasprava i amandmani na ranije predloženi „Nacrt zakona o ratnim veteranima i njihovim porodicama“.

Kroz konstruktivan dijalog, u dvočasovnoj raspravi delegati su iznosili svoje primedbe i predloge rešenja, što je u većini slučajeva prihvaćeno i u takvom obliku će biti definisano u budućem pravnom aktu. Javna rasprava o predloženom zakonu već je ranije bila sprovedena u okviru svih udruženja, a nastaviće se u krugovima šire javnosti i pravnih timova, tela koja se bave socijalnom politikom i svih drugih koji budu zainteresovani za ovu problematiku. Nakon toga, SRVS će u zakonskoj proceduri predlog zakona dostaviti organima Narodne skupštine Srbije, kako bi se više od decenije od završetka ratova na ovom prostoru, omogućila tzv. „pravna vidljivost“populacije od preko pola miliona ljudi. Stav svih članica je, da je samo usvajanje zakona u obliku i definiciji kako je formulisan, adekvatno sistemsko rešenje i da će se kroz isti rešiti brojni, nagomilani problemi veterana u Srbiji. Pored navedenoga, naša zemlja bi ujedno prestala biti izuzetak u regionu, u smislu nepostojeće pravne regulative za svoje borce i članove njihovih porodica.

Sednicu Skupštine SRVS su pratili mediji, a nakon završetka održana je konferencija za štampu.

 

 

 

 

NACRT

ZAKONA O PRAVIMA RATNIH VETERANA I ČLANOVA NjIHOVIH PORODICA

GLAVA I

OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim se Zakonom uređuju prava boraca, ratnih veterana, vojnih i mirnodopskih invalida, članova njihovih porodica, porodica poginulih i nestalih lica, te uslovi i postupak za ostvarivanje tih prava.

Član 2.

(1) Ratni veteran je državljanin Republike Srbije ili strani državljanin koji je kao dobrovoljac ili pripadnik Oružanih snaga SFRJ, SRJ, SCG, Republike Srbije (vojne, policijske, policijsko-bezbednosne snage, jedinice Teritorijalne odbrane ) , organizovano učestvovao u oružanom sukobu u odbrani nezavisnosti, teritorijalne celovitosti, odnosno suvereniteta navedenih država u skladu sa važećim Ustavima u periodu od 17. avgusta 1990. godine do 26. juna 1999. godine ( u daljem tekstu: državni subjekti).
(2) Pod učešćem u odbrani nezavisnosti, teritorijalne celovitosti, suvereniteta, odnosno vreme neposredne ugroženosti suvereniteta državnih subjekata u smislu stava 1. ovog člana   (u daljem tekstu: odbrana suvereniteta), podrazumeva se boravak u zoni oružanih dejstava i delovanje u direktnoj vezi s tim dejstvima (odlazak u jedinicu, na borbeni položaj i povratak, te obuka i priprema za odlazak na bojište) u vremenu od 17. avgusta 1990. do 26. juna 1999. godine.

 

(3) Ratni veteran je i dobrovoljac ili pripadnik Oružanih snaga državnog subjekta koji se zatekao nakon 27. aprila 1992. godine izvan prostora SRJ na teritoriju pod zaštitom UN, vršio vojne, policijske i druge zadatke, učestvovao u oružanim dejstvima u odbrani suvereniteta navedenog područja, pod komandom nadležnih organa.

 

(4) Dobrovoljac je ratni veteran koji je učestvovao u odbrani suvereniteta državnog subjekta najmanje 30 dana u periodu od 17. avgusta 1990. do 26. juna 1999 godine ukoliko:

- Nije imao obavezu učešća u rezervnom sastavu ili

- Nije regulisao obavezu služenja vojnog roka.
(5) Ratni veteran je i:

 

- Borac koji je učestvovao u Drugom svetskom ratu kao pripadnik vojske Kraljevine Jugoslavije u vremenu od 6. do 17. aprila 1941. godine ili u sastavu savezničkih armija;

- Borac koji je učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi u Drugom svetskom ratu kao pripadnik partizanskih odreda Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske armije, od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine, odnosno kome je aktivan i organizovan rad u toj borbi priznat u poseban staž u dvostrukom trajanju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju rešenjem nadležnog organa u Republici Srbiji;

 

- Borac koji je učestvovao u Drugom svetskom ratu u sastavu Jugoslovenske vojske u otadžbini, počev od 17. aprila 1941. godine do 12. septembra 1944. godine;

 

(6) Ratni veteran je državljanin Republike Srbije ili strani državljanin koji je i nakon perioda iz stava 1. ovog člana naređenjem nadležnog državnog organa Republike Srbije vršio vojne i druge dužnosti radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti

Republike Srbije u skladu sa važećim Ustavom;
(7) Pod zonom borbenih dejstava, u smislu ovog Zakona, smatra se prostor u kome su izvođena borbena dejstva, na kopnu, vodenoj površini ili vazduhu, određen ili ograničen po frontu linijom dodira i po dubini do zadnje granice dometa neprijateljskog taktičkog naoružanja sa kojim je neprijatelj delovao u ratu ili u drugim oružanim akcijama, u zoni odgovornosti jedinice kojoj je ratni veteran pripadao.

 

Član 3.

(1) Smrtno stradali ratni veteran je borac koji je:
1. poginuo u odbrani suvereniteta državnih subjekata iz člana 2. stav 1. i 3. u periodu utvrđenom članom 2. stavom 2. ovog Zakona,

2. ubijen prilikom zarobljavanja ili u neprijateljskom logoru,

3. umro od posledica rane, povrede ili ozlede zadobijene u odbrani suvereniteta državnih subjekata, a najkasnije do 26. juna 2000. godine.

 

4. umro od posledica bolesti, pogoršanja bolesti ili pojave bolesti u odbrani suvereniteta državnih subjekata najkasnije do 26. juna 2000. godine., a nakon toga roka uzročna veza između smrti i učešća u odbrani suvereniteta državnih subjekata utvrđuje se u postupku veštačenja propisanim članom 124. stavom 1. tačkom 7. ovog Zakona,

5. izvršio samoubistvo kao posledicu psihičke bolesti prouzrokovane učestvovanjem u odbrani suvereniteta državnih subjekata,

6. umro od posledica rane, povrede ili ozlede zadobijene u odbrani suvereniteta državnih subjekata, a do smrti je bio priznati ratni vojni invalid  I. grupe sa pravom na dodatak na negu i pomoć druge osobe.
(2) Smrtno stradalim licima u odbrani suvereniteta državnih subjekata smatraju se i pripadnici medicinskog osoblja, ratni izveštači, pripadnici vatrogasnih jedinica, pomorci, članovi posada brodova trgovačke mornarice i druge osobe koje su po nalogu nadležnih tela državne vlasti u obavljanju vojnih ili drugih dužnosti u odbrani suvereniteta državnih subjekata poginule, ubijeni prilikom zarobljavanja ili u neprijateljskom logoru ili umrli od posledica rane, povrede ili ozlede zadobijene pri obavljanju tih dužnosti.

Član 4.

(1) Zarobljeni ili nestali ratni veteran je borac koji je u odbrani suvereniteta državnog subjekta zarobljen i zadržan u neprijateljskom logoru ili zatvoru najmanje 3 dana ili je nestao u toku oružanih dejstava.

(2) Zarobljena ili nestala osoba iz člana 3. stava 2. ovog Zakona je osoba koja je provela u neprijateljskom logoru ili zatvoru najmanje 3 dana ili je nestala prilikom obavljanja vojnih i drugih dužnosti po nalogu nadležnih tela državne vlasti državnih subjekata.

 

Član 5.
(1) ratni vojni invalid (u daljem tekstu: RVI ) je ratni veteran kojem je organizam oštećen najmanje 20% zbog rane ili povrede koju je zadobio u odbrani suvereniteta državnog subjekta, odnosno kao zarobljenik u zatvoru ili neprijateljskom logoru. Smatra se da je oštećenje organizma zarobljenika u neprijateljskom logoru na toj osnovi najmanje 20% trajno.

(2) RVI je i ratni veteran kojem je organizam oštećen najmanje 20% zbog bolesti, a bolest, pogoršanje bolesti, odnosno pojava bolesti neposredna je posledica učešća u odbrani suvereniteta državnog subjekta.
(3) RVI je i ratni veteran koji je obolio od posttraumatskog stresnog poremećaja ( PTSP ) za vreme ili nakon završetka oružanih akcija u odbrani suvereniteta državnog subjekta.
(4) Prava RVI utvrđena ovim Zakonom ostvaruje i osoba (medicinsko osoblje, ratni izveštači, pripadnici vatrogasnih jedinica, pomorci, članovi posade brodova trgovačke mornarice i druga osoba) kojoj je organizam oštećen za najmanje 20% zbog rane ili povrede koju je zadobila pri obavljanju vojnih ili drugih dužnosti po nalogu nadležnih tela državne vlasti  u odbrani suvereniteta ili kao zarobljenik u neprijateljskom logoru .

 

(5) RVI je i stranac kojem je kao ratnom veteranu organizam oštećen najmanje 20% zbog rane ili povrede koju je zadobio u odbrani državnog subjekta ili kao zarobljenik u neprijateljskom logoru ili zbog bolesti, a bolest, pogoršanje bolesti, odnosno pojava bolesti neposredna je posledica učešća u odbrani suvereniteta državnog subjekta.

 

 

 

 

Član 6.

(1) Članovima porodice smrtno stradalog, zarobljenog ili nestalog ratnog veterana, prema ovom Zakonu, smatraju se bračni drug, deca rođena u braku ili van braka, usvojena deca i pastorčad (članovi uže porodice), roditelji, očuh, maćeha i usvojitelj.

(2) Članom uže porodice smrtno stradalog, zarobljenog ili nestalog ratnog veterana prema ovome Zakonu smatra se i vanbračni drug koji je s ratnim veteranom do njegove smrti, zarobljavanja ili nestanka živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje tri godine.

(3) Status vanbračne zajednice iz stava 2. ovog člana utvrđuje se u vanparničnom sudskom postupku.
(4) Prednost u ostvarivanju prava između članova porodice iz stava 1. i 2. ovog člana utvrđuje se prema propisima o nasleđivanju. Članovi porodice iz istog naslednog reda ostvaruju pravo prema međusobnom sporazumu. Ako se sporazum ne postigne, prednost u ostvarivanju prava ima član porodice iz istog naslednog reda koji je s ratnim veteranom živeo u zajedničkom domaćinstvu.
(5) Očuh i maćeha ostvaruju prava prema ovom Zakonu ako su ratnog veterana izdržavali ili je ratni veteran njih izdržavao najmanje pet godina pre smrti.

(6) Pastorak je osoba koja nema živog jednog od roditelja ili su roditelju oduzeta roditeljska prava pravosnažnom presudom suda, a ratni veteran ga je izdržavao najmanje godinu dana pre smrtnog stradanja, zarobljavanja ili nestanka.

Član 7.

Za lica iz člana 1. ovim se Zakonom uređuju:

1. pravo na zdravstvenu zaštitu,

2. prava iz penzijskog osiguranja:

- pravo na starosnu penziju i prevremenu starosnu penziju,

- pravo na invalidsku penziju,

- prava na osnovu preostale radne sposobnosti,

- pravo na porodičnu penziju,

- pravo na najnižu penziju,

- pravo na staž osiguranja ili posebni staž,

3. pravo na dodatak za decu,

4. pravo na zapošljavanje,

5. pravo na stambeno zbrinjavanje,

6. pravo na akcije, odnosno udele u privrednim društvima bez naplate,

 

7. borački dodatak,

8. ostala prava.

 

Član 8.

Prava iz ovog Zakona koja se ostvaruju na osnovu oštećenja organizma, smrtnog stradavanja člana porodice te materijalnih i drugih potreba korisnika jesu:

- Prava na osnovu oštećenja organizma:

1. lična invalidnina,

2. dodatak za negu i pomoć druge osobe,

3. ortopedski dodatak,

4. medicinska, odnosno fizikalna rehabilitacija,

5. naknada troškova prevoza,

6. jednokratna novčana pomoć.

- Prava na osnovu gubitka, zarobljavanja ili nestanka člana porodice:

1. porodična invalidnina,

2. povećana porodična invalidnina,

3. uvećana porodična invalidnina,

4. prava članova porodice zarobljenog ili nestalog ratnog veterana,

5. prava članova porodice posle smrti RVI.
- Prava na osnovu materijalnih i drugih potreba korisnika:

1. posebni dodatak,

2. usluge lica za pružanje nege i pomoći,

3. dodatna novčana naknada,
4. dodatak za pomoć u kući,

5. prednost pri smeštaju u ustanove socijalne zaštite, gerontološke centre,

6. obeležavanje mesta pogibije ratnog veterana,

7. obezbeđivanje troškova sahrane uz odavanje vojne počasti.

Član 9.

(1) Na pitanja u vezi sa pravima iz člana 7. i 8. ovog Zakona, uslovima za sticanje, korišćenje i prestanak tih prava te s postupkom njihovog ostvarivanja, koja nisu uređena ovim Zakonom, primenjuju se posebni zakoni i drugi propisi koje uređuje obligaciono pravo.

(2) Prava po ovom Zakonu ostvaruju državljani Republike Srbije, a strani državljani samo ako ih ne ostvaruju od države čiji su državljani ili od države na čijem području imaju prebivalište.

Član 10.

(1) Ne mogu ostvariti prava iz ovog Zakona osobe koje su oštećenja organizma zadobile kao pripadnici, pomagači ili saradnici neprijateljskih vojnih i paravojnih jedinica kao i osobe koje su osuđene pravosnažnom sudskom presudom zbog učestvovanja u neprijateljskim vojnim i paravojnim jedinicama ili zbog ugrožavanja ustavnog poretka i bezbednosti državnog subjekta, kao ni članovi njihovih porodica.

 

(2) Prava utvrđena ovim Zakonom ne mogu ostvariti ni lica koja su se u oružanim dejstvima, zoni istih ili u pripremi za odlazak u jedinicu same ranile ili povredile radi izbegavanja vojne obaveze, niti osobe za koje je u odgovarajućem postupku utvrđeno da su samovoljno ili bez dopuštenja nadležnog komandanta napustile jedinicu u bilo kojem periodu ili se nisu odazvale mobilizaciji.
(3) Prepreke iz stava 1. i 2. ovog člana odnose se i na priznavanje statusa ratnog veterana.

 

GLAVA II

1. PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU

Član 11.

(1) Ratni veteran ima pravo na zdravstvenu zaštitu i druga prava iz osnovnog zdravstvenog osiguranja ostvaruje na način i prema uslovima utvrđenim Zakonom o zdravstvenom osiguranju i propisima donetim na osnovu toga zakona.

(2) Od učešća u pokriću dela troškova zdravstvene zaštite (participacija) oslobađaju se članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana, članovi porodice zarobljenog ili nestalog ratnog veterana, RVI i ratni veterani s utvrđenim oštećenjem organizma od najmanje 30%.

Član 12.

(1) ratni veteran kome je rana, povreda, bolest, pogoršanje bolesti, odnosno pojava bolesti neposredna posledica učešća u oružanim dejstvima iz člana 2. ovog Zakona ima pravo na potpunu medicinsku rehabilitaciju, pravo na sva potrebna ortopedska i druga pomagala, lekove i lečenje bez naknade (participacije), te pravo prvenstva na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu s pratnjom druge osobe, ako mu je potrebno takvo lečenje koje se ne može obaviti u Republici Srbiji.
(2) Državni fond za zdravstveno osiguranje obavezan je da obezbedi ratnom veteranu ortopedsko pomagalo najkasnije u roku 30 dana od prijema zahteva nadležne zdravstvene ustanove koja je utvrdila vrstu potrebnog ortopedskog pomagala nakon završenog lečenja. Ako se ortopedsko pomagalo izrađuje po meri, navedeni rok produžava se za najviše 60 dana.
(3) Prava iz stava 1. ovog člana koja Zakonom o zdravstvenom osiguranju i propisima donesenim na osnovu njega nisu utvrđena kao standard prava iz osnovnog zdravstvenog osiguranja, ratni veteran ostvaruje na način i po postupku propisanom opštim aktom koji donosi ministar rada, zapošljavanja  i socijalne politike uz saglasnost ministra zdravlja.

 

2. PRAVA IZ PENZIJSKOG OSIGURANjA
Pravo na starosnu penziju

Član 13.

Ratni veteran ostvaruje pravo na starosnu penziju pod uslovom i na način propisan Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako ovim Zakonom nije drukčije određeno.

Član 14.

(1) Ratnom veteranu koji na osnovu navršenog penzijskog staža ostvari pravo na starosnu penziju manju od penzije koja bi mu pripadala za 40 godina penzijskog staža lični bod povećava se zavisno o vremenu provedenom u oružanom sukobu, i to:
1. ratnom veteranu sa učešćem od najmanje 45 dana za 20%

2. dobrovoljcu za 30%.

(2) Tako povećana penzija ne može iznositi više od penzije određene na osnovu 40 godina ukupnog penzijskog staža.

(3) Ratnom veteranu koji ostvari pravo na prevremenu starosnu penziju prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, tako određena penzija povećava se za odgovarajući procenat iz stava 1. tačke 1. – 6. ovog člana, zavisno o vremenu provedenom u oružanom sukobu.

 

 

Pravo na invalidsku penziju

Član 15.

(1) Ratni veteran kod kojega je nastao trajni gubitak radne sposobnosti (opšta nesposobnost za rad) ili kod kojeg je nastala profesionalna nesposobnost za rad kao posledica ranjavanja, povrede, zarobljavanja, bolesti, posttraumatskog stresnog poremećaja ( PTSP ), pogoršanja bolesti, odnosno pojave bolesti zadobijene u odbrani suvereniteta državnog subjekta ima pravo na invalidsku penziju.

(2) Ako je opšta nesposobnost za rad ili profesionalna nesposobnost za rad delimično prouzrokovana ranjavanjem, povredom, zarobljavanjem, bolesti, pogoršanjem bolesti, odnosno pojavom bolesti zadobijene u odbrani suvereniteta državnog subjekta, a delimično ranjavanjem, povredom, bolešću ili pogoršanjem bolesti izvan tih okolnosti , invalidska penzija određuje se srazmerno uticaju pojedinih uzroka na invalidnost.

(3) Pravo na invalidsku penziju ostvaruje se pod uslovima i na način propisan Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ovim Zakonom drukčije određeno.

Član 16.

(1) Lični bod radi određivanja invalidske penzije ratnom veteranu za invalidnost (opšta ili profesionalna nesposobnost za rad) koja je u celosti ili u delu nastala kao posledica ranjavanja, povrede, zarobljavanja, bolesti, pogoršanja bolesti, odnosno pojavom bolesti zadobijene u odbrani suvereniteta državnog subjekta utvrđuje se na osnovu pripadajuće osnovice, tako da se osnovica utvrđena za godinu koja prethodi godini u kojoj se ostvaruje pravo na penziju podeli sa prosečnom godišnjom platom svih zaposlenih u Republici Srbiji za tu kalendarsku godinu.

(2) Lični bod radi određivanja penzije utvrđuje se prema vrednosnom bodu u godini koja prethodi godini u kojoj se ostvaruje pravo na penziju.
Član 17.

Polazni faktor 1,10 je kod izračunavanja:

- Invalidske penzije ratnog veterana bez statusa RVI.

Polazni faktor 1,50 je kod izračunavanja:

- Invalidske penzije ratnog veterana sa statusom  RVI.

- Invalidske penzije dobrovoljca bez statusa RVI.

 

Polazni faktor 1,85 je kod izračunavanja:
- Invalidske penzije dobrovoljca sa statusom RVI.
Član 18.

(1) Lični bod za određivanje invalidske penzije ratnom veteranu za invalidnost (opšta ili profesionalna nesposobnost za rad) koja je u celosti ili u delu nastala kao posledica ranjavanja, povrede, zarobljeništva, bolesti, pogoršanja bolesti, odnosno pojave bolesti zadobijene u odbrani suvereniteta državnog subjekta dobija se tako da se prosečan vrednosni bod iz člana 16. ovog zakona pomnoži sa polaznim faktorom i penzijskim stažom od 40 godina.

(2) Ova penzija se određuje na osnovu ličnih bodova iz stava 1. ovog člana povećanih za 45%.

Član 19.

Penzijski faktor za invalidsku penziju zbog profesionalne nesposobnosti za rad koja je u celosti ili u delu nastala kao posledica ranjavanja, povrede, zarobljeništva, bolesti, pogoršanja bolesti, odnosno pojave bolesti zadobijene u odbrani suvereniteta državnog subjekta koja se isplaćuje ratnom veteranu za vreme zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti je 0,5.

Član 20.

Osnovice iz člana 16. ovog člana usklađuju se početkom svake kalendarske godine s promenom prosečne plate svih zaposlenih u Republici Srbiji u prethodnoj godini.

Član 21.

(1) Ratnom veteranu koji ostvari pravo na invalidsku penziju prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, i koja na osnovu navršenog penzijskog staža iznosi manje od penzije koja bi mu pripadala za 40 godina penzijskog staža lični bod povećava se zavisno o vremenu provedenom u oružanim dejstvima, i to:
1.  ratnom veteranu sa učešćem od najmanje 15 dana  za 20%

2.  dobrovoljcu za 30%.

(2) Tako povećana invalidska penzija ne može iznositi više od penzije određene na osnovu ličnog boda za 40 godina penzijskog staža.

Član 22.

Ratni veteran ostvaruje pravo na invalidsku penziju prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju zavisno o uslovu pokrivenosti radnog veka navršenim penzijskim stažom.
Pravo na profesionalnu rehabilitaciju

Član 23.

(1) ratni veteran kod kojeg kao posledica ranjavanja, povrede, zarobljeništva, bolesti, pogoršanja, odnosno pojave bolesti zadobijene u odbrani suvereniteta državnog subjekta postoji preostala radna sposobnost ima pravo na profesionalnu rehabilitaciju, uključujući osposobljavanje za obavljanje poslova za koje se traži stručna sprema viša od njegove bez obzira da li mu je nakon profesionalne rehabilitacije obezbeđeno zaposlenje kod kojeg nastane invalidnost pre navršene 40. godine života (žene), odnosno 45. godine života (muškarci).

(2) Pravo na profesionalnu rehabilitaciju rešava Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nakon ocene preostale radne sposobnosti ratnog veterana i određuje rok trajanja profesionalne rehabilitacije.

 

(3) Od dana sticanja prava na profesionalnu rehabilitaciju do upućivanja na istu, kao i tokom profesionalne rehabilitacije, ratni veteran ima pravo na naknadu u iznosu invalidske penzije zbog opšte nesposobnosti za rad, koju isplaćuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

(4) Nakon završene profesionalne rehabilitacije ratni veteran prijavljuje se Republičkom zavodu za zapošljavanje i pripada mu naknada iz stava 3. ovog člana najduže 12 meseci od završene profesionalne rehabilitacije pod uslovom da se u roku 30 dana od završetka profesionalne rehabilitacije prijavio nadležnoj službi za zapošljavanje i da se u skladu sa propisima o zapošljavanju redovno prijavljuje toj službi.

(5) ratni veteran gubi pravo na naknadu iz stava 4. ovog člana ako suprotno propisima o zapošljavanju odbije stupiti na odgovarajući posao za koji se osposobio profesionalnom rehabilitacijom.

(6) Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje obavezan je uputiti ratnog veterana na profesionalnu rehabilitaciju najkasnije u roku 30 dana od pravosnažnosti rešenja o priznavanju prava na profesionalnu rehabilitaciju.

(7) Organi državne uprave, organi sudske vlasti te druga tela državne vlasti, tela jedinica lokalne,okružne i pokrajinske i područne (regionalne) samouprave, javne ustanove, vanbudžetski i budžetski fondovi, te pravna lica u vlasništvu ili pretežnom vlasništvu Republike Srbije i u vlasništvu ili pretežnom vlasništvu jedinica lokalne samouprave obavezni su da primaju ratnog veterana kojega uputi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje radi profesionalne rehabilitacije.

 

 

 

 

 

 

Pravo na porodičnu penziju

Član 24.

Članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana čija je smrt prouzrokovana ranjavanjem, povredom, bolešću, pogoršanjem, odnosno pojavom bolesti zadobivenoj u odbrani suvereniteta državnog subjekta imaju pravo na porodičnu penziju prema ovom Zakonu.

Član 25.

Pravo na porodičnu penziju ostvaruje se pod uslovom i na način propisan Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ako nije ovim Zakonom drukčije određeno.

Član 26.

(1) Iznos porodične penzije članovima porodice smrtno stradalog ratnog veterana u odbrani suvereniteta državnog subjekta izračunava se tako da se lični bodovi pomnože sa odgovarajućim penzionim faktorom i aktuelnom vrednošću penzije na dan ostvarivanja prava na penziju.

(2) Lični bod utvrđuje se na osnovu pripadajuće osnovice  člana 16. ovog Zakona, tako da se osnovica utvrđena za godinu koja prethodi godini u kojoj se ostvaruje pravo na penziju podeli sa prosečnom godišnjom platom svih zaposlenih u Republici Srbiji za tu kalendarsku godinu.

(3) Lični bod za određivanje penzije dobija se tako da se vrednosni bod iz člana 16. ovog Zakona pomnoži sa polaznim faktorom i penzijskim stažom od 40 godina.

Polazni faktor 1,50 je kod izračunavanja:
porodične penzije posle smrti osiguranika ratnog veterana

Polazni faktor 1,90 je kod izračunavanja:
porodične penzije posle smrti osiguranika ratnog veterana – dobrovoljca.
Penzije se određuje na osnovu ličnih bodova povećanih za 45%.
(4) Do sticanja prava na porodičnu penziju u skladu sa odredbama ovog zakona udovici (udovcu) pripada novčana naknada zbog nezaposlenosti.

Član 27.

Iznos porodične penzije članovima porodice smrtno stradalog ratnog veterana u odbrani suvereniteta državnog subjekta koji je bio korisnik invalidske penzije priznate prema ovom Zakonu ili odgovarajućim ranijim zakonima određuje se primenom ličnog boda umrlog korisnika penzije uz primenu penzijskog faktora iz člana 28. ovog Zakona.
Član 28.

Penzijski faktor iznosi za porodičnu penziju: – koja pripada bračnom drugu i detetu, ili samo
detetu ratnog veterana 1,0

- Koja pripada samo za oba roditelja 1,0

- Koja pripada samo bračnom drugu, odnosno
samo jednom roditelju 0,8

- Za svako dete povećava se za 0,1.

Član 29.

(1) Udovica, odnosno majka ratnog veterana stiče pravo na porodičnu penziju ako je uzrok smrti u vezi sa odbranom suvereniteta državnog subjekta, kada navrši 40 godina života. Udovac, odnosno otac ratnog veterana isto pravo stiče kad navrši 50 godina života.

(2) Lica iz stava 1. ovog člana pravo na penziju stiču bez obzira na godine života, ako kod njih nastane opšta nesposobnost za rad, pre ispunjenja uslova iz stava 1. ovog člana.
(3) Deca, usvojenici i pastorčad smrtno stradalog ratnog veterana ostvaruju pravo na porodičnu penziju i nakon završetka ili prekida redovnog školovanja ako su nezaposlena, a najduže 12 meseci nakon završetka ili prekida redovnog školovanja.

(4) Odredbe ovog člana primenjuju se i na maćehu, očuha i usvojitelja ratnog veterana.

 

(5) Licima iz stava 1., 3. i 4. ovog člana porodična penzija određuje se primenom ličnog boda korisnika porodične penzije priznate članovima porodice smrtno stradalog ratnog veterana prema ranijim Zakonima, uz primenu penzijskog faktora iz člana 28. ovog Zakona.

 

Član 30.

(1) Članovima porodice ratnog veterana koji ostvaruju pravo na porodičnu penziju prema Zakonu o penzijskom osiguranju i koji na osnovu navršenog penzijskog staža ostvaruju pravo na penziju manju od penzije određene za 40 godina penzijskog staža lični bod se povećava zavisno o vremenu provedenom u oružanom sukobu, i to:

1. ratnom veteranu sa stažom do 45 dana za 20%

2. dobrovoljcu za 30%.

(2) Tako povećana penzija ne može iznositi više od penzije određene na osnovu ličnog boda za 40 godina ukupnog penzijskog staža.

 

 

Najniža penzija

Član 31.

(1) Korisniku invalidske ili porodične penzije koji je delom ili u celosti ostvario penziju prema odredbama ovog Zakona, a penzija je manja od najniže penzije odrediće se najniža penzija prema stavu 4. ovog člana.

(2) Korisniku starosne ili invalidske penzije, ratnom veteranu kao i korisniku porodične penzije posle smrti ratnog veterana koji je ostvario penziju prema opštem propisu, a penzija je manja od najniže penzije odrediće se najniža penzija prema stavu 4. ovog člana.

(3) ratnom veteranu koji je navršio 65 godina starosti (muškarac), odnosno 60 godina starosti (žena), a ne ispunjava uslove penzijskog staža za sticanje prava na starosnu penziju prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, izuzetno od odredbi stava 1. i 2. ovog člana, pripada pravo na penziju u visini najniže penzije određene prema odredbi stava 4. ovog člana.

(4) Najniža penzija određuje se od osnovice koja iznosi 45% prosečne neto plate svih zaposlenih u Republici Srbiji, u godini koja prethodi godini ostvarivanja prava, a prema podacima Državnog zavoda za statistiku.

(5) Najniža penzija određena prema stavu 1. ovog člana korisnika invalidske penzije zbog profesionalne nesposobnosti priznate prema članu 15. ovog Zakona određuje se uz primenu penzijskog faktora određenog Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

(6) Najniža penzija određena prema stavu 2. ovog člana određuje se uz primenu polaznog faktora  i penzijskog faktora definisanim važećim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

(7) Najniža penzija prema stavu 1. i 2. ovog člana kao i penzija priznata prema stavu 3. ovog člana usklađuje se početkom svake kalendarske godine s promenom prosečne neto plate svih zaposlenih u Republici Srbiji u prethodnoj godini.

(8) Najniža penzija određena prema stavu 1. i 2. ovog člana kao i penzija priznata prema stavu 3. ovog člana ne pripada korisniku penzije za vreme zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti.

Član 32.

(1) Svaka ocena invalidnosti na osnovu koje se stiče pravo na profesionalnu rehabilitaciju ili pravo na invalidsku penziju koju donosi ovlašćeni veštak u penzijsko-invalidskom osiguranju, te priznata porodična penzija članovima porodice smrtno stradalog ratnog veterana i priznata novčana naknada u iznosu porodične penzije članovima porodice zarobljenog ili nestalog ratnog veterana podleže reviziji koju vrši Komisija za reviziju ocene invalidnosti.
(2) Sastav i način rada Komisije propisuje ministar rada, zapošljavanja  i socijalne politike Pravilnikom o radu Komisije.

Staž u dvostrukom trajanju

Član 33.

(1) Ratnim veteranima koji su za vreme učestvovanja u oružanom sukobu bili zaposleni ili im se staž osiguranja za to vreme računa po drugoj osnovi, vreme provedeno u oružanom sukobu, kao i vreme provedeno na lečenju za vreme oružanih sukoba računa se kao staž osiguranja u dvostrukom trajanju, a ratnim veteranima koji nisu zaposleni ili nisu ostvarivali staž osiguranja po drugom osnovu, vreme provedeno u oružanom sukobu, kao i vreme provedeno na lečenju za vreme oružanog sukoba računa se kao poseban staž u dvostrukom trajanju, u skladu sa postojećim propisima.

(2) Ratnom veteranu koji je nakon demobilizacije ostvario pravo na novčanu naknadu na osnovu privremene nesposobnosti za rad, svo vreme korišćenja te naknade priznaje se kao poseban staž u jednostrukom trajanju.

(3) Ratnom veteranu koji nakon 26.juna 1999. nije bio zaposlen ili koji nije ostvario staž osiguranja, odnosno poseban staž po drugoj osnovi, a obavljao je zadatke u jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske SRJ, SCG, Srbije, odnosno Ministarstva odbrane Republike Srbije, to razdoblje računa se kao poseban staž u jednostrukom trajanju.

3. PRAVO NA DODATAK ZA DECU

Član 34.
Deci smrtno stradalog ratnog veterana i deci zarobljenih ili nestalih ratnih veterana pripada dodatak za decu u najvišem predviđenom iznosu.

 

4. PRAVO NA ZAPOŠLjAVANjE

Član 35.

(1) Organi državne uprave, organi sudske vlasti te druga tela državne vlasti, tela jedinica lokalne i područne (regionalne) samouprave obavezna su prilikom zapošljavanja službenika i ostalih lica na administrativnim poslovima dati prednost nezaposlenom ukoliko ispunjava tražene uslove iz konkursa, odnosno oglasa i to sledećim redosledom:

- Detetu smrtno stradalog ratnog veterana bez oba roditelja,
- Ratnom veteranu sa statusom RVI,
- Članu porodice smrtno stradalog ratnog veterana,
- Ratnom veteranu državnog subjekta,

- Deci ratnog veterana pri prvom zapošljavanju.

 

(2) Javne službe, javne ustanove, vanbudžetski i budžetski fondovi, pravna lica u vlasništvu ili pretežnom vlasništvu Republike Srbije i pravna lica u vlasništvu ili pretežnom vlasništvu jedinica lokalne i područne (regionalne) samouprave, obavezne su prilikom zapošljavanja dati prednost licu iz stava 1 . ovog člana, po utvrđenom redosledu, ukoliko ispunjava tražene uslove iz konkursa, odnosno oglasa.

(3) Da bi ostvarilo pravo prednosti pri zapošljavanju, lice iz stava 1. ovog člana koje ispunjava uslove za ostvarivanje toga prava, dužno je uz prijavu, odnosno ponudu na konkurs priložiti sve dokaze o ispunjavanju traženih uslova, kao i rešenje o priznatom statusu, odnosno potvrdu o priznatom statusu iz koje je vidljivo pomenuto pravo te dokaz da je nezaposleno.

(4) Sprovođenje odredbe stava 1. i 2. ovog člana nadzire nadležna inspekcija koja je po posebnim propisima ovlašćena za nadzor u vezi sa zapošljavanjem.

(5) Lice koje ne bude primljeno u telo državne uprave, sudske vlasti ili organ jedinice lokalne i područne (regionalne) samouprave, ukoliko smatra da mu je povređeno pravo prednosti pri zapošljavanju da bi ostvarilo navedeno pravo obavezno je da podnese prigovor na rešenje o prijemu .

(6) Po konačnosti rešenja o prijemu iz stava 5. ovog člana ili po proteku roka od petnaest dana od dana podnošenja prigovora protiv tog rešenja, osoba koja oceni da joj je povređeno pravo prednosti pri zapošljavanju, može u narednih petnaest dana da podnese zahtev upravnoj inspekciji za sprovođenje nadzora.

(7) Upravna inspekcija obavezna je u roku osam dana od dana prijema zahteva za nadzor obavestiti donosioca rešenja o prijemu o pokretanju postupka nadzora radi ostvarenja prava prednosti pri zapošljavanju.

(8) Donosilac rešenja o prijemu – rukovodilac tela ne može doneti rešenje o postavljenju na radno mesto izabranog kandidata do okončanja postupka nadzora.

(9) Rešenje o postavljenju (rasporedu) doneto pre okončanja postupka nadzora upravna inspekcija proglasiće ništavnim.

(10) Upravna inspekcija po sprovođenju nadzora ovlašćena je u slučaju postojanja povrede prava prednosti rešenjem poništiti rešenje o prijemu u državnu službu. Protiv tog rešenja može se voditi upravni spor.

(11) Ukoliko upravna inspekcija utvrdi da u postupku prijema nije izvršena povreda prava, obavestiće podnosioca zahteva za nadzor i rukovodioca tela o rezultatima sprovedenog upravnog nadzora.

(12) Lice iz stava 1. ovog člana kome nije data prednost pri zapošljavanju, a radni odnos se zasniva sklapanjem ugovora o radu, može podneti zahtev nadležnoj inspekciji za sprovođenje nadzora, najkasnije u roku 15 dana od zasnivanja radnog odnosa.

(13) U slučaju zasnivanja radnog odnosa sklapanjem ugovora o radu, nadležna inspekcija obavezna je razmotriti zahtev podnosioca u roku 30 dana od dana prijema, a ukoliko zbog složenosti postupka utvrđivanja odlučnih činjenica nije u mogućnosti da donese rešenje u navedenom roku, doneće ga u najkraćem mogućem roku.

(14) Ako nadležna inspekcija utvrdi da je sklapanjem ugovora o radu povređeno pravo prednosti pri zapošljavanju lica iz stava 1. ovog člana, rešenjem će utvrditi da sklopljeni ugovor o radu zbog toga nema pravnog dejstva od dana pravosnažnosti tog rešenja.

(15) Povreda prava prednosti pri zapošljavanju koja je utvrđena pravosnažnim rešenjem iz stava 14. ovog člana predstavlja opravdan razlog za otkaz ugovora o radu čijim sklapanjem je to pravo povređeno.

(16) Prednost pri zapošljavanju iz stava 1. ovog člana ne mogu ostvariti lica iz stava 1. ovog člana kojima je radni odnos kod poslednjeg poslodavca prestao njihovom krivicom.

5. PRAVO NA STAMBENO ZBRINjAVANjE

Član 36.

(1) Pravo na stambeno zbrinjavanje, prednost pri stambenom zbrinjavanju te mogućnost kupovine stanova uz kreditnu otplatu pod pristupačnijim uslovima od tržišnih u pogledu kamata i rokova otplate, imaju osobe utvrđene ovim Zakonom ako nemaju rešeno stambeno pitanje ili je rešeno na neodgovarajući način, odnosno ako 10 godina neprekidno prebivaju u porodičnoj kući ili stanu u državnom vlasništvu ili vlasništvu jedinica lokalne samouprave.

(2) Pravo na stambeno zbrinjavanje ostvaruje se dodelom stambenog kredita za kupovinu stana ili kuće, odnosno izgradnju kuće ili stana, za razliku u površini, za nadogradnju, nastavak izgradnje i završetak porodične kuće, za poboljšanje uslova stanovanja, te mogućnošću kupovine stanova kreditom po pristupačnijim uslovima od tržišnih u pogledu kamata i rokova otplate.
(3) Pravo na stambeno zbrinjavanje dodelom stambenog kredita, odnosno mogućnost kupovine stana kreditom po pristupačnijim uslovima od tržišnih u pogledu kamata i rokova otplate imaju:
1. članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana,

2. članovi porodice zarobljenog ili nestalog ratnog veterana,

3. RVI  od  I do X grupe.

(4) RVI sa oštećenjem organizma 100% I grupe koji se kreću isključivo u invalidskim kolicima stambeno se zbrinjavaju po posebnoj uredbi Vlade Republike Srbije koja će biti donešena nakon usvajanja ovog Zakona, izgradnjom kuće s posebnom prilagođavanjem ili sličnim stambenim prostorom.

(5) Prednost pri ostvarivanju prava na stambeno zbrinjavanje između članova porodice smrtno stradalog ratnog veterana utvrđuje se prema propisima o nasleđivanju, na način da članovi porodice istoga naslednog reda ostvaruju pravo prema međusobnom sporazumu, s time da to pravo može ostvariti samo jedan član porodice. Ako se sporazum ne postigne pravo na stambeno zbrinjavanje ima član porodice koji je imao zajedničko prebivalište sa smrtno stradalim u vreme stradanja.

(6) Izuzetno od odredbe stava 5. ovog člana ako je u pitanju roditelj smrtno stradalog ratnog veterana koji nije stambeno zbrinut može mu se dati stan u zakup sa pravom na zaštićenu najamninu do njegove smrti, ali bez prava otkupa.

(7) Deca smrtno stradalog ratnog veterana ostvaruju pravo na stambeno zbrinjavanje prema ovom Zakonu ako su u trenutku podnošenja zahteva bili mlađi od 15 godina, odnosno ne stariji od 26 godina i ako su na redovnom školovanju.

(8) Pravo na stambeno zbrinjavanje imaju i članovi uže porodice u slučaju smrti RVI, ako su imali zajedničko prebivalište s umrlim u trenutku njegove smrti, s time da to pravo ostvaruju zajedno.
(9) Pravo na stambeno zbrinjavanje korisnici prava ostvaruju na osnovu pravosnažnog rešenja o trajno utvrđenom statusu.

Član 37.

Pravo na stambeno zbrinjavanje dodelom stambenog kredita ostvaruje se ako osoba iz člana 36. ovoga Zakona nema sledeće prepreke za ostvarivanje istog:

- Ako ima u vlasništvu odgovarajući stan ili kuću,

- Ako takav stan ili kuću koristi u svojstvu zaštićenog najmoprimca na neodređeno vreme,

- Ako je imala stan ili kuću u vlasništvu koju je prodala, darovala, zamenila ili na drugi način otuđila nakon početka oružanog sukoba,

- Ako je na osnovu Zakona o prometu nepokretnosti na kojima postoji stanarsko pravo to isto pravo ustupila drugom stanaru i na navedeni način tom drugom stanaru omogućila kupovinu stana po povoljnijim uslovima,

- Ako se odrekla nasledstva kuće ili stana prema propisima o nasleđivanju, odnosno da je drugom ustupila ili deobenim  ugovorom zamenila svoj nasledni deo kuće ili stana za drugo stvarno pravo,

- Ako je stambeno zbrinuta dodelom stana, odnosno stambenog kredita prema ranije važećem Zakonu o osnovnim pravima boraca, ratnih vojnih invalida  i članova njihovih porodica.
Član 38.

(1) Lica iz člana 36. stava 3. ovog Zakona koje ostvaruju pravo na stambeno zbrinjavanje dodelom stambenog kredita to pravo ostvaruju sledećim redosledom:
1. deca smrtno stradalog ratnog veterana, te ostali članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana i RVI  s oštećenjem organizma od 100% I i II grupe,

2. RVI prema stepenu oštećenja organizma (od 90% do 50%),

3. RVI  prema stepenu oštećenja organizma (od 40% do 20%).

(2) Stambeno zbrinjavanje osiguraće se prema raspoloživim sredstvima, a pod istim se podrazumevaju finansijska sredstva, odnosno kuće i stanovi u državnom vlasništvu koje za stambeno zbrinjavanje obezbeđuje Republika Srbija, te jedinice lokalne samouprave koje obezbeđuju sredstva za odgovarajuće građevinsko zemljište, uređenje komunalne infrastrukture i priključke na infrastrukture, odnosno podmirenje troškova koji se odnose na infrastrukturu i troškove komunalnog doprinosa.

 

(3) Lica koja ostvare pravo na stambeno zbrinjavanje dodelom stambenog kredita, stambeni kredit mogu koristiti:
- Za kupovinu stana izgrađenog u organizovanoj izgradnji ili

- Za kupovinu stana u vlastitoj organizaciji ili

- Za izgradnju kuće ili

- Za kupovinu korišćenog stana ili kuće u vlasništvu Republike Srbije ili

- Za razliku u površini, odnosno za nadogradnju stana ili kuće ili

- Za nastavak izgradnje i završetak kuće ili

- Za poboljšanje uslova stanovanja.
(4) Stan, odnosno kuća stečena na način propisan u stavu 2. ovog člana u ličnom je vlasništvu nosioca prava osim u slučaju ako su pravo stekli članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana i u tom slučaju su stečene nekretnine suvlasništvo članova porodice i ne mogu se otuđiti dok su članovi porodice maloletni.

Član 39.

(1) Organizovana izgradnja sprovodi se putem Ministarstva građevinarstva i urbanizma, a u saradnji sa Ministarstva  rada, zapošljavanja  i socijalne politike, u skladu sa poslovima iz njihova delokruga utvrđenim Zakonom o Vladi Republike Srbije.

 

(2) Organizovana izgradnja sprovodi se prema mestu prebivališta korisnika u vreme stradanja, odnosno u mestu u kojem korisnik prava ima prebivalište neprekidno 5 godina od 1991. godine ili je u tom mestu boravio kao izbeglo ili prognano lice neprekidno 5 i više godina i pisanom izjavom pod materijalnom i krivičnom odgovornošću iskazao da se u tom mestu želi trajno nastaniti, jer ga za to vežu porodične i druge prilike.

(3) Građevinsko zemljište i komunalno opremanje za organizovanu izgradnju ustupaju jedinice lokalne samouprave na čijem se području sprovodi program organizovane izgradnje. Jedinice lokalne samouprave mogu ostvariti povraćaj sredstava za ustupljeno građevinsko zemljište i komunalno opremanje od jedinice lokalne samouprave u kojoj korisnik stambenog zbrinjavanja iz ovog Zakona ima prebivalište.

(4) Jedinice lokalne samouprave mogu sprovoditi izgradnju objekata za potrebe osoba iz člana 36. stava 3. ovog Zakona na području te lokalne samouprave i mimo redosleda utvrđenog članom 38. stavom 1. ovog Zakona ako korisnici stambenog kredita imaju prebivalište na tom području.
Član 40.

(1) Jedinice lokalne samouprave dužne su, u slučaju kad osoba iz člana 36. ovog Zakona koristi stambeni kredit za izgradnju porodične kuće u mestu prebivališta u skladu sa članom 39.   stav 2. ovog Zakona, ustupiti bez naknade građevinsko zemljište i komunalno opremanje.

(2) Pravo na komunalno opremanje stambenog objekta imaju i lica iz člana 36. ovog Zakona ako ostvaruju pravo na dodelu stambenog kredita za poboljšanje uslova stanovanja na istome stambenom objektu, kao i osobe koje nisu podnele zahtev za stambeno zbrinjavanje, ako se u posebnom postupku utvrdi da bi imale to pravo, o čemu Ministarstvo rada, zapošljavanja  i socijalne politike  izdaje odgovarajuću potvrdu.
(3) U komunalno opremanje građevinskog zemljišta iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se:

- Uređenja pristupnih puteva, javne rasvete i okoline potrebnih za korišćenje građevine izgrađene na ustupljenom zemljištu,

- Priključci i mreža za osiguranje priključka i elektro priključak, priključak na vodovod i kanalizacionu mrežu, telefonske instalacije te ako na tom području postoji grejna mreža – gas i / ili toplovod.

(4) Jedinice lokalne samouprave dužne su u slučaju iz stava 1. i 2. ovog člana snositi i troškove komunalnog doprinosa, odnosno povrat istih za odgovarajuću BRP (bruto razvijenu površinu).

Član 41.

(1) Sredstva za stambeno zbrinjavanje osoba koje ostvaruju prava na dodelu stambenog kredita obezbediće se u državnom budžetu i budžetima jedinica lokalne samouprave ili u vrednosti kuća i stanova u vlasništvu Republike Srbije.
(2) Sredstva ostvarena otplatom kredita i prodajom kuća i stanova na kredit, uplaćivaće se na račun Ministarstvo rada, zapošljavanja  i socijalne politike do završetka sprovođenja programa stambenog zbrinjavanja prema ovom Zakonu.

 

(3) Ministarstvo  rada, zapošljavanja  i socijalne politike dužno je voditi celokupnu evidenciju prodatih stanova i drugih nekretnina, pratiti kreditnu otplatu i naplatu dodeljenih stambenih kredita, voditi evidenciju o naplati, uplaćenim sredstvima te prispelim finansijskim i drugim obavezama u vezi sa stambenim zbrinjavanjem prema ovom Zakonu ili je deo tih poslova dužno poveriti poslovnoj banci na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji.

Član 42.

(1) Osobe koje ostvaruju pravo na dodelu stambenog kredita prema ovom Zakonu, dodeljeni kredit otplaćuju umanjen za iznos procenta vojnog invaliditeta, s tim da su članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana i RVI  sa  90% i 80% oštećenja organizma izjednačeni sa RVI sa 100% oštećenja organizma.

(2) Kada se stambeni kredit koristi prema odredbama ovog Zakona, RVI plaćaće kamatu po sledećim kamatnim stopama:

- Za RVI od 50% i više od 50% oštećenja organizma po stopi od 2%,

- Za RVI od 40% oštećenja organizma po stopi od 3%,

- Za RVI od 30% i 20% po stopi od 4%.
(3) Razliku od beneficiranih kamatnih stopa iz stava 2. ovog člana do tržišne vrednosti subvencionisati će Republika Srbija.

(4) Kada se koristi stambeni kredit za kupovinu stana na kreditnu otplatu, u vrednosti cene stana ne uračunavaju se troškovi građevinskog zemljišta, komunalnog opremanja i komunalnog doprinosa u skladu sa članom 40. ovog Zakona.

Član 43.

Stambeni kredit i druga prava vezana za stambeno zbrinjavanje ostvaruju se za odgovarajuću stambenu površinu i određuju se prema broju članova porodice i to:

a) samac — 35 m2

b) dvočlana porodica — 45 m2

c) tročlana porodica — 60 m2
d) četvoročlana porodica — 70 m2

e) petočlana porodica — 80 m2
- Za svakoga sledećeg člana porodice dodatnih 10 m2 odstupanje od odgovarajuće stambene površine dozvoljeno je samo kod kupovine stana putem stambenog kredita ili dodele stana izgrađenog u organizovanoj izgradnji, za veličinu + / – 10 m2.

Član 44.

Iznos kredita korisne stambene površine kuće ili stana za kupovinu stana ili kuće, izgradnju kuće i razliku površine, nadogradnju, odnosno nastavak izgradnje te poboljšanje stambenih uslova kao i vrednost kredita po m2 neto korisne stambene površine kuće ili stana za lica iz člana 36. stava 3. ovog Zakona regulisaće se uredbom Vlade Republike Srbije iz člana 47. ovog Zakona.

Član 45.

Pravo na stambeno zbrinjavanje po ovom Zakonu imaju i lica iz člana 36. stava 3. ovog Zakona kojima je delimično obnovljena kuća ili stan na način i u iznosu koji će se regulisati uredbom Vlade Republike Srbije iz člana 47. ovog Zakona.

Član 46.

Iznos stambenog kredita za kupovinu stana ili kuće u vlastitoj organizaciji utvrđuje se prema predugovoru o kupoprodaji, a najviši iznos stambenog kredita po m2 odgovarajuće površine stana iz člana 43. ovog Zakona regulisaće se uredbom Vlade Republike Srbije iz člana 47. ovog Zakona.
Član 47.

Vlada će uredbom utvrditi visinu te način i postupak ostvarivanja prava na dodelu stambenog kredita, kao i druga pitanja i uslove vezane za dodelu stambenog kredita te kupovinu stanova i kuća uz kreditnu otplatu.

Član 48.

(1) Članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana i RVI  od I do IV grupe ostvaruju pravo na stambeno zbrinjavanje osim na način propisan članom 36. stavom 2. ovog Zakona i dodelom te otkupom stana.

(2) Članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana i RVI  koji koriste stanove u vlasništvu Republike Srbije ostvaruju pravo na dodelu i otkup tih stanova, ako su isti izgrađeni u građevinama starijim od 15 godina, i ako nemaju prepreka za ostvarenje prava koje propisuje član 37. ovog Zakona.

 

 

 

 

 

 

Član 49.

Vlada će uredbom preneti pravo upravljanja stanovima i kućama u vlasništvu Republike Srbije, do sada na upravljanju nadležnih ministarstava i agencija, a na koje se ne odnose odredbe Zakona o prometu nepokretnosti na kojima postoji stanarsko pravo, te ih koriste osobe iz ovog Zakona, na Ministarstvo  rada, zapošljavanja  i socijalne politike.

Član 50.

Ministarstvo rada, zapošljavanja  i socijalne politike i Ministarstvo građevinarstva i urbanizma obavljaju sve stručne i druge poslove koji se odnose na stambeno zbrinjavanje.

6. PRAVO NA DEONICE, ODNOSNO UDELE U PRIVREDNIM DRUŠTVIMA BEZ NAPLATE

Član 51.

(1) Pravo na akcije, odnosno udele u privrednim društvima iz portfelja državne Agencije za privatizaciju i pravo na akcije, odnosno udele u pravnim licima u vlasništvu Republike Srbije koje su privatizovane ili će se privatizovati, bez naplate, imaju ratni veterani, RVI , članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana, članovi porodice zarobljenog ili nestalog ratnog veterana, u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i drugim zakonima koji regulišu ovu oblast.

 

(2) Lica iz stava 1. ovog člana ostvaruju pravo na akcije, odnosno udele u privrednim društvima bez naplate po merilima, u iznosu i po postupku u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i drugim važećim zakonima.

 

Član 52.

Ratni veterani i porodice smrtno stradalog ratnog veterana, zarobljenog ili nestalog ratnog veterana te RVI oslobađaju se plaćanja poreza na promet akcija, odnosno udela i poreza na ostvareni prihod od prenosa akcija, odnosno udela koji im je ustupila državna Agencija za privatizaciju.

 

7. BORAČKI DODATAK

 

Član 53.

 

Ratni veteran iz Člana 2., ovog Zakona i to ratni  veteran sa najmanje 45 dana provedenih u oružanim akcijama, kao i dobrovoljac  iz Člana 2. stav 4. ovog Zakona ima pravo na borački dodatak u iznosu od 60% prosečnog ličnog dohotka u Republici Srbiji mesečno ukoliko je nezaposlen i ne ostvaruje druga prava po osnovu PIO i nema prihode po drugim osnovama.

 

 

 

 

8. OSTALA PRAVA

PREDNOST PRI UPISU U OBRAZOVNE USTANOVE

Član 54.

Deca smrtno stradalog ratnog veterana, deca zarobljenog ili nestalog ratnog veterana, RVI i deca RVI , ratni veterani, dobrovoljac i deca dobrovoljca direktno se upisuju u srednje škole i visoke školske ustanove, pod uslovom da pređu bodovni, odnosno na drugi način propisani prag za upis, te da zadovolje na ispitu sposobnosti i talentovanosti u srednjim školama i fakultetima u kojima se sprovodi prijemni ispit.

 

PRAVO NA STIPENDIJU

Član 55.

(1) ratni veteran, deca ratnog veterana, deca smrtno stradalog ratnog veterana, deca zarobljenih ili nestalih ratnih veterana, RVI  i deca RVI , dobrovoljac i deca dobrovoljca  imaju pravo na stipendiju tokom redovnog srednjoškolskog obrazovanja, redovnog visokoškolskog studija te pravo na naknadu dela troškova školarine postdiplomskih studija na fakultetima, jer im redovni prihodi mesečno po članu domaćinstva ne prelaze dvostruki iznos cenzusa iz člana 89. stava 1. tačke 5. ovog Zakona.

(2) Uslovi i merila za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana propisuje ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  uz saglasnost ministra rada, zapošljavanja  i socijalne politike.

Član 56.

Vlada Republike Srbije osnovaće posebni fond za stipendiranje osoba iz člana 55. stava 1. ovog Zakona.

PREDNOST PRI SMEŠTAJU U ĐAČKE, ODNOSNO STUDENTSKE DOMOVE

Član 57.

Deca smrtno stradalog ratnog veterana, RVI i njihova deca, RVI  I grupe i ratni veterani imaju prednost pri smeštaju u đačke, odnosno studentske domove, pod uslovom da im redovni prihodi mesečno po članu domaćinstva ne prelaze dvostruki iznos cenzusa redovnih novčanih prihoda iz člana 89. stava 1. tačke 5. ovog Zakona.
PRAVO NA BESPLATNE UDžBENIKE

Član 58.

(1) Deca smrtno stradalog ratnog veterana, RVI  i njihova deca i ratni veterani imaju pravo na besplatne obavezne udžbenike za potrebe redovnog ili vanrednog školovanja u osnovnim i srednjim školama, te na visokim obrazovnim ustanovama pod uslovom da to pravo ne mogu ostvariti po drugim propisima i ako im redovni prihodi mesečno po članu domaćinstva ne prelaze dvostruki iznos cenzusa redovnih novčanih prihoda iz člana 89. stava 1. tačke 5. ovog Zakona.

(2) Iznos sredstava potrebnih za kupovinu udžbenika iz stava 1. ovog člana obezbeđuje Ministarstvo rada, zapošljavanja  i socijalne politike, a ministar pravilnikom utvrđuje način i postupak dodele.

 

PREDNOST PRI ZAKUPU POSLOVNOG PROSTORA

Član 59.

(1) Opštine, gradovi, okruzi, Autonomne Pokrajine, Grad Beograd i Republika Srbija, te pravna lica u njihovom vlasništvu ili pretežnom vlasništvu obavezni su na sklapanje ugovora o zakupu poslovnog prostora za zanatsku ili samostalnu profesionalnu delatnost, ako učestvuju u javnom konkursu i zadovoljavaju uslove iz najpovoljnije ponude:

- Sa članovima porodice smrtno stradalog ratnog veterana,

- Sa članovima porodice zarobljenog ili nestalog ratnog veterana,

- Sa RVI ,

- Sa dobrovoljcima,
- Sa ratnim veteranom koji je proveo u oružanim akcijama iz člana 2. ovog Zakona najmanje 45 dana.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana imaju prvenstveno pravo na sklapanje ugovora o zakupu poslovnog prostora ako nisu korisnici penzije ostvarene po ovom Zakonu.

(3) Poslovni prostor na kojem je zasnovan zakup na osnovu uslova iz ovog člana ne može se dati u podzakup.

(4) Ugovor o zakupu zaključen protivno odredbama ovog člana ništavan je.

(5) Na pitanja koja se odnose na zasnivanje i prestanak zakupa poslovnog prostora i međusobna prava i obaveze ugovornih strana koja nisu uređena ovim članom primenjuje se Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije.

(6) Prednost pri zakupu poslovnog prostora može se ostvariti samo jednokratno.
KOREKCIJA PRILAZA DO ZGRADE

Član 60.

(1) RVI koji nisu sposobni za kretanje bez invalidskih kolica i drugih ortopedskih pomagala i slepi RVI imaju pravo na prilagođavanje prilaza do zgrade i prilagođavanje stana za kretanje u kolicima, ako se te prilagođavanja mogu izvesti, u skladu sa posebnim propisima.

(2) Zahtev za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana podnosi se Ministarstvu građevinarstva i urbanizma.

(3) Postupak i način prilagođavanja te rokovi za izvođenje prilagođavanja koji ne mogu biti duži od 6 meseci utvrđuju se pravilnikom koji donosi ministar građevinarstva i urbanizma uz saglasnost ministra unutrašnjih poslova.

(4) Pravo na prilagođavanje iz stava 1. ovog člana RVI može ostvariti samo jednokratno.

CARINSKE I PORESKE OLAKŠICE

Član 61.

(1) RVI s oštećenjem organizma od 100% I grupe ima pravo na lični automobil sa ugrađenim odgovarajućim prilagođavanjima koji mu u vlasništvo dodeljuje Ministarstvo rada, zapošljavanja  i socijalne politike svakih 7 godina.

(2) Bračni drug, punoletna deca i roditelji smrtno stradalih, zarobljenih ili nestalih ratnih veterana imaju pravo na uvoz putničkog automobila bez plaćanja carine, posebnog poreza i poreza na dodanu vrednost jednokratno, ako to pravo do sada nisu iskoristili.

(3) RVI  od II do IV grupe čije utvrđeno oštećenje organizma ima za posledicu oštećenje funkcije ekstremiteta ili oštećenje vida, ima pravo na uvoz putničkog automobila bez plaćanja carine, posebnog poreza i poreza na dodanu vrednost u iznosu utvrđenog procenta vojnog invaliditeta svakih 5 godina.

(4) Prava iz stava 1., 2. i 3. ovog člana međusobno se isključuju.
(5) Pravo na povlastice iz stava 2. ovog člana ako su roditelji razvedeni, ima roditelj s kojim je smrtno stradali ili zarobljeni ili nestali ratni veteran živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje 5 godina pre smrtnog stradavanja, odnosno od dana utvrđivanja da je osoba zarobljena ili nestala.

(6) Ako korisnik povlastice iz stava 2. i 3. ovog člana lični automobil proda, daruje ili u celosti otuđi u roku od dve godine od nabavke obavezan je da plati carinu, posebni porez i porez na dodatnu vrednost kojih je bio oslobođen pri uvozu.
(7) Ako RVI ili član porodice smrtno stradalog, zarobljenog ili nestalog ratnog veterana umre pre isteka roka od 2 godine od nabavke automobila, zakonski naslednici mogu prodati automobil koji su nasledili bez plaćanja carine, posebnog poreza i poreza na dodatnu vrednost.

(8) Ministarstvo rada, zapošljavanja  i socijalne politike obavezno je obezbediti automobile iz stava 1. ovog člana u roku od 6 meseci od podnošenja zahteva.

(9) Vlada Republike Srbije će utvrditi uredbom uslove i postupak ostvarivanja carinskih i poreskih olakšica za ratne veterane i članove njihovih porodica.

Član 62.

(1) RVI  oslobođeni su plaćanja carine i poreza na dodatnu vrednost na ortopedska i druga pomagala koja predstavljaju zamenu telesnih organa, odnosno oštećenih telesnih organa te na rezervne delove i potrošni materijal za ta pomagala.

 

(2) Nezaposleni RVI, dobrovoljac, ratni veteran i porodica smrtno stradalog, zarobljenog ili nestalog ratnog veterana oslobođeni su od plaćanja carine i poreza na dodatnu vrednost kada uvoze mašine i opremu za obavljanje privredne delatnosti, odnosno samostalne profesionalne delatnosti, u skladu sa posebnim propisima.

(3) U ostvarivanju prava iz stava 2. ovog člana primenjuju se odredbe iz člana 61. stava 6. i 7. ovog Zakona.

OSLOBOĐENjE OD PLAĆANjA NAKNADE ZA PRENAMENU POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA

Član 63.

(1) Članovi porodice smrtno stradalog, zarobljenog ili nestalog ratnog veterana, RVI  i ratni veterani koji su proveli u oružanim akcijama iz člana 2.ovog Zakona najmanje 45 dana  oslobođeni su od plaćanja jednokratne naknade zbog umanjenja vrednosti i površine poljoprivrednog zemljišta kao dobra od interesa za Republiku Srbiju kada s pravnom osnovom na osnovu građevinske dozvole ili drugog akta menjaju namenu poljoprivrednog zemljišta tako da se ono više ne iskorištava za poljoprivrednu proizvodnju.

(2) Pravo iz stava 1. ovog člana može se ostvariti samo jednokratno.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

OSLOBOĐENjE OD PLAĆANjA SUDSKIH, UPRAVNIH I ADMINISTRATIVNIH TAKSI

Član 64.

Od plaćanja sudskih, upravnih i administrativnih taksi u postupku ostvarivanja prava iz ovog Zakona oslobođeni su članovi porodice smrtno stradalog, zarobljenog ili nestalog ratnog veterana, RVI, ratni veterani sa najmanje 60 dana učešća u oružanim akcijama na osnovu odgovarajućih isprava kojima dokazuju svoj status.

PRAVO NA OBNOVU

Član 65.

(1) Korisnici prava iz ovog Zakona imaju pravo na obnovu pod uslovima i na način kako je to propisano važećim zakonskim propisima.

(2) Pravo na obnovu kao oblik stambenog zbrinjavanja isključuje pravo na dodelu stana, odnosno stambenog kredita osim u slučaju iz člana 45. ovog Zakona.

(3) Članovi porodice smrtno stradalog, zarobljenog ili nestalog ratnog veterana, RVI  , koji na teritoriji Republike Srbije nemaju u vlasništvu, odnosno koji nisu ostvarili pravo na odgovarajuću kuću ili stan, mogu u skladu sa Zakonom, ostvariti pravo na obnovu potrebne stambene površine u porodičnom domu prema broju članova svoje uže porodice, i to 35 m2 za prvog člana porodice, te 10 m2 za svakoga sledećeg člana porodice, uključujući i pravo na ime osobe smrtno stradalog zarobljenog ili nestalog ratnog veterana.

(4) U slučaju iz stava 3. ovog člana smatra se da su članovi porodice smrtno stradalog, zarobljenog ili nestalog ratnog veterana i RVI ostvarili pravo na stambeno zbrinjavanje.

GLAVA III.

PRAVA RVI NA OSNOVU OŠTEĆENjA ORGANIZMA

 

Član 66.

(1) Oštećenje organizma, u smislu ovog Zakona, smatra se oštećenje nastalo kao posledica rane, povrede ili bolesti, posttraumatskog stresnog poremećaja ( PTSP ), pogoršanja bolesti, odnosno pojave bolesti u vezi sa oružanim akcijama iz člana 2. ovog Zakona. Radi ostvarivanja prava iz ovog Zakona RVI  razvrstavaju se, prema utvrđenom procentu invaliditeta, u deset grupa:

- I grupa – invalidi sa 100% oštećenja organizma kojima je za redovan život potrebna nega i pomoć drugog lica,
- II grupa – invalidi sa 100% oštećenja organizma,

- III grupa – invalidi sa 90% oštećenja organizma,

- IV grupa – invalidi sa 80% oštećenja organizma,

- V grupa – invalidi sa 70% oštećenja organizma,

- VI grupa – invalidi sa 60% oštećenja organizma,

- VII grupa – invalidi sa 50% oštećenja organizma,

- VIII grupa – invalidi sa 40% oštećenja organizma,

- IX grupa – invalidi sa 30% oštećenja organizma,

- X grupa – invalidi sa 20% oštećenja organizma.

(2) Invalidu koji je zadobio više oštećenja organizma pod različitim okolnostima i to:
- U oružanim akcijama u smislu člana 2. ovog Zakona, na odsluženju obaveznog vojnog roka, mirnodopski vojni invalid (MVI) u vezi sa oružanim akcijama, civilni invalid rata (CIR) i u II Svetskom ratu (NOV J, vojska Kraljevine Jugoslavije, Jugoslovenska vojska u otadžbini i pripadnik savezničke armije), pri ocenjivanju procenta vojnog invaliditeta uzimaju se u obzir sva takva oštećenja organizma, a status se određuje prema oštećenju organizma za koje se, pri ocenjivanju ukupnog procenta oštećenja, utvrdi najveći procenat osim ako se invalid ne odluči drugačije izjavom na zapisnik kod tela koje vodi postupak.

(3) Pri utvrđivanju procenta vojnog invaliditeta licima kojima je oštećenje organizma nastalo kao posledica pogoršanja bolesti, odnosno pojave bolesti uzima se odgovarajući procenat od celokupnog oštećenja organizma, s tim da po toj osnovi utvrđeni procenat oštećenja organizma ne može iznositi više od 80%.

(4) O RVI kojima je status priznat na osnovu bolesti PTSP vodi se posebna briga putem centara za psihosocijalnu pomoć.

(5) Nalaz i mišljenje o oštećenju organizma iz stava 1. i 3. ovog člana daju lekarska komisije u prvom i drugom stepenu koje imenuje ministar zdravlja.

 

1. LIČNA INVALIDNINA

Član 67.

(1) Lična invalidnina je osnovno pravo RVI na osnovu oštećenja organizma i na osnovu tog prava ostvaruju se sva ostala prava na osnovu oštećenja organizma. Lična invalidnina određuje se RVI prema grupi vojnog invaliditeta u koju je klasifikovan i pripada mu u mesečnom iznosu.

(2) Mesečni iznos lične invalidnine invalida I grupe određuje se u iznosu od 115% od utvrđene budžetske osnovice u Republici Srbiji.

(3) Mesečni iznos lične invalidnine invalida od II do X grupe određuje se u procentu od lične invalidnine invalida I grupe i to:

 

GRUPA	PROCENAT
II	73
III	55
IV	41
V	29
VI	18
VII	12
VIII	6
IX	4
X	3

 

 

2. DODATAK ZA NEGU I POMOĆ DRUGE OSOBE

Član 68.

(1) Pravo na dodatak za negu i pomoć druge osobe imaju:

1. RVI I grupe,

2. RVI II, III i IV grupe kojima je organizam oštećen i nezavisno o vojnom invaliditetu, a čije je oštećenje, zajedno sa vojnim invaliditetom, jednako oštećenju organizma invalida I grupe.

(2) RVI  iz stava 1. ovog člana radi ostvarivanja prava na dodatak za negu i pomoć druge osobe razvrstavaju se u dva stepena:

1. u prvi stepen – RVI  od I do IV grupe koji su potpuno nesposobni za obavljanje svih životnih potreba i kojima je potrebna neprekidna nega i pomoć druge osobe,

2. u drugi stepen – ostali RVI  iz stava 1. ovog člana.

Član 69.

(1) Osnovica za određivanje dodatka za negu i pomoć druge osobe je mesečni iznos lične invalidnine invalida I grupe.

(2) Dodatak za negu i pomoć druge osobe iznosi mesečno:
1. za I stepen 100% od osnovice,

2. za II stepen 66% od osnovice.

Član 70.

Dodatak za negu i pomoć druge osobe ne isplaćuje se za vreme koje je korisnik dodatka proveo u zdravstvenoj ustanovi ili u drugoj ustanovi u kojoj mu je osigurana nega i pomoć druge osobe.

3. ORTOPEDSKI DODATAK

Član 71.

(1) Pravo na ortopedski dodatak imaju RVI kojima je oštećenje organizma utvrđeno zbog težih oštećenja organizma koja su neposredna posledica zadobijene rane, povrede ili bolesti koja je uzrokovala amputaciju ekstremiteta, teško oštećenje funkcije ekstremiteta ili potpuni gubitak vida na oba oka.

(2) Oštećenja organizma iz stava 1. ovog člana razvrstavaju se u četiri stepena prema težini, vrsti i uzroku oštećenja.

Član 72.

(1) Osnovica za određivanje ortopedskog dodatka je mesečni iznos lične invalidnine invalida I. grupe.

(2) Ortopedski dodatak iznosi mesečno:

1. za I stepen 29% od osnovice,

2. za II stepen 22% od osnovice,

3. za III stepen 14% od osnovice,

4. za IV stepen 7% od osnovice.

(3) Ortopedski dodatak iz stava 2. tačke 1. ovog člana povećava se za 25% invalidu kod koga postoje dva ili više oštećenja I. stepena.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4. PRAVO NA MEDICINSKU, ODNOSNO FIZIKALNU REHABILITACIJU

Član 73.

(1) Izuzetno od odredbe člana 11. ovog Zakona RVI ima pravo na medicinsku, odnosno fizikalnu rehabilitaciju ako mu je ta rehabilitacija neophodna u vezi sa oštećenjem organizma koje je zadobio pod okolnostima iz člana 5. ovog Zakona i na osnovu kojeg mu je priznat status RVI, a u skladu sa uslovima i merilima propisanim Pravilnikom iz stava 2. ovog člana.

(2) Pravo iz stava 1. ovog člana ostvarivaće se na način i pod uslovima utvrđenim Pravilnikom koji donosi ministar rada, zapošljavanja  i socijalne politike.
5. NAKNADA TROŠKOVA PREVOZA

Član 74.

(1) Korisnicima prava po ovom Zakonu pripada naknada troškova za prevoz u drugo mesto ako su od nadležnog organa upućeni, odnosno pozvani u drugo mesto radi pregleda pred lekarskim komisijom ili korišćenja medicinske ili fizikalne rehabilitacije u skladu s ovim Zakonom.

(2) Korisnik prava po ovom Zakonu kome je određen pratilac za putovanje radi pregleda pred lekarskim komisijom, odnosno radi korišćenja medicinske ili fizikalne rehabilitacije ima pravo na naknadu troškova prevoza i za pratioca.

(3) Pravo na naknadu troškova prevoza iz stava 1. i 2. ovog člana ima i lice koje je podnelo zahtev za priznanje prava po ovom Zakonu, ako mu je konačnim rešenjem priznato traženo pravo, odnosno povećanje grupe oštećenja organizma.

(4) Troškovi prevoza nadoknađuju se prema ceni vozne karte za prevoz autobusom, odnosno drugim razredom železnice ili brodom.

6. PRAVO NA JEDNOKRATNU NOVČANU POMOĆ

Član 75.

Članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana, RVI i ratni veterani imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć pod uslovima i po postupku koji će se utvrditi uredbom Vlade Republike Srbije.

 

 

 

 

 

GLAVA IV

PRAVA NA OSNOVU GUBITKA, ZAROBLjAVANjA ILI NESTANKA ČLANA PORODICE

1. PORODIČNA INVALIDNINA

Član 76.

(1) Porodična invalidnina je osnovno pravo na osnovi smrti člana porodice i na osnovu tog prava ostvaruju se sva ostala prava ako ovim Zakonom nije drukčije određeno.

(2) Članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana imaju pravo na porodičnu invalidninu pod uslovima i u iznosu propisanim ovim Zakonom.

Član 77.

(1) Pravo na porodičnu invalidninu članovi uže porodice mogu ostvariti pod sledećim uslovima:

1. udovica, odnosno udovac stiču pravo na porodičnu invalidninu kada navrše 40 godina života, a pre navršenih 40 godina života ako su nesposobni za privređivanje,

2. deca, usvojenici i pastorčad do navršene 15. godine života, odnosno ako su na školovanju do kraja propisanog trajanja redovnog školovanja, ali najkasnije do navršene 26. godine života, a ako su nesposobna za privređivanje, dok ta nesposobnost traje, uz uslov da je nesposobnost nastupila pre navršene 15. godine života, odnosno za vreme redovnog školovanja pre navršene 26. godine života ako je školovanje prekinuto zbog služenja vojnog roka ili bolesti, pravo na porodičnu invalidninu ove osobe mogu koristiti i za vreme služenja vojnog roka, odnosno trajanja bolesti do navršene 26. godine života, a nakon toga najviše još za onoliko vremena koliko su zbog služenja vojnog roka, odnosno bolesti izgubile od redovnog školovanja, ako je redovno školovanje nastavljeno pre 26. godine života,

3. deca, usvojenici i pastorčad za vreme služenja vojnog roka nakon prestanka redovnog školovanja ako je služenje započelo najkasnije 12 meseci nakon prestanka redovnog školovanja,

4. deca koja završe redovno trogodišnje srednjoškolsko obrazovanje, a nastave školovanje u četvrtom razredu po redovnom ili vanrednom programu za sopstvene potrebe, zadržavaju to pravo ako nisu zaposleni.

(2) Ako užu porodicu čine bračni drug sa jednim članom ili više članova porodice iz stava 1. tačke 2. ovog člana, bračni drug ima pravo na porodičnu invalidninu kao sauživalac s njima, bez obzira na uslove iz stava 1. tačke 1. ovog člana i to dok i jedno dete od te dece ima pravo na invalidninu.

Član 78.

(1) Roditelji imaju pravo na porodičnu invalidninu iako su članovi uže porodice ostvarili to pravo.

(2) Očuh, maćeha i usvojilac, koji su ratnog veterana od kojeg izvode pravo i uzdržavali ili ih je on izdržavao najmanje pet godina pre pogibije ili smrti, imaju takođe pravo na porodičnu invalidninu iako su članovi uže porodice ostvarili to pravo.

(3) Očuh, maćeha ili usvojilac koji ispunjava uslove za priznavanje prava na porodičnu invalidninu isključuje roditelja koji nije izvršavao roditeljsku dužnost prema osobi od koje bi izvodio pravo, te mu je roditeljska briga oduzeta odlukom suda u vanparničnom postupku.

(4) Dok primaju porodičnu invalidninu po odredbama iz ovog Zakona, članovi porodice imaju pravo na zdravstvenu zaštitu kao članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana ako zdravstvenu zaštitu ne ostvaruju po drugoj osnovi.

Član 79.

(1) Osnovica za određivanje visine iznosa porodične invalidnine je mesečni iznos lične invalidnine invalida I grupe.

(2) Porodična invalidnina za jednog korisnika iza smrtno stradalog ratnog veterana iznosi 50% mesečno od osnovice iz stava 1. ovog člana.
(3) Porodična invalidnina iza umrlog RVI-a I – IV grupe koji je do smrti koristio dodatak za negu i pomoć druge osobe za jednog korisnika iznosi 25% mesečno od osnovice iz stava 1. ovog člana.

(4) Ako pravo na porodičnu invalidninu ostvaruje više članova porodice za svakog sukorisnika iznos porodične invalidnine iz stava 2. i 3. ovog člana povećava se za 50%.

(5) Ako pravo na porodičnu invalidninu ostvaruju dva člana ili više članova porodice, porodična invalidnina pripada zajednički korisnicima u jednakim delovima.

(6) Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana roditelji smrtno stradalog ratnog veterana koji nisu u radnom odnosu i nisu korisnici penzije prema ovom Zakonu ili po propisima o penzijskom osiguranju veće od 50% budžetske osnovice, imaju pravo na porodičnu invalidninu i to:

- Jedan roditelj u iznosu 70% od osnovice mesečno,

- Oba roditelja u iznosu 100% od osnovice mesečno.

(7) Deca, usvojenici i pastorčad smrtno stradalog ratnog veterana ostvaruju pravo na porodičnu invalidninu i nakon završetka ili prekida redovnog školovanja, ako su nezaposlena, a najduže 12 meseci nakon prestanka redovnog školovanja.
Član 80.

(1) Članovi porodice koji ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na porodičnu invalidninu na osnovu dve ili više osoba imaju pravo na porodičnu invalidninu u nesmanjenom iznosu za svaku od tih osoba.
(2) Pravo na porodičnu invalidninu imaju, uz uslove propisane ovim Zakonom i korisnici lične invalidnine.

 

2. POVEĆANA PORODIČNA INVALIDNINA

Član 81.

(1) Roditelj čije je jedino dete smrtno stradalo u oružanom sukobu iz člana 4. ovog Zakona ima pravo na porodičnu invalidninu iz člana 78. stava 2. ovog Zakona povećanu za 50%. Pravo na povećanu porodičnu invalidninu ima i roditelj koji je imao i druge dece a koja su sva smrtno stradala ili umrla do podnošenja zahteva za povećanu porodičnu invalidninu.

(2) Ako porodičnu invalidninu po stavu 1. ovog člana koriste oba roditelja kao zajednički korisnici iznosa porodične invalidnine određen po članu 78. stavu 2. ovog Zakona povećava se za 50%.

3. UVEĆANA PORODIČNA INVALIDNINA

Član 82.
(1) Roditelj i bračni drug smrtno stradalog ratnog veterana koji nemaju dece, odnosno imaju jedno ili više dece koja su sva nesposobna za privređivanje uz uslov da je ta nesposobnost nastala pre 15. godine života, odnosno pre navršene 26. godine života, ako je dete bilo na redovnom školovanju, imaju uz pravo na porodičnu invalidninu i pravo na uvećanu porodičnu invalidninu.

(2) Pravo na uvećanu porodičnu invalidninu ima i dete smrtno stradalog ratnog veterana bez oba roditelja nezavisno od okolnosti nastupa smrti drugog roditelja.

(3) Uvećana porodična invalidnina iz stava 1. i 2. ovog člana iznosi 34,50 % mesečno od mesečnog iznosa lične invalidnine invalida I grupe.

(4) Ako više lica iz stava 1. i 2. ovog člana ispunjavaju uslove za ostvarivanjem prava na uvećanu porodičnu invalidninu, uvećana porodična invalidnina u iznosu iz stava 3. ovog člana pripada svakom od njih.

(5) Korisnici koji ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na uvećanu porodičnu invalidninu po ovom Zakonu, na osnovu dve ili više osoba imaju pravo na tu invalidninu samo iza jedne osobe.

 

 

4. PRAVA ČLANOVA PORODICE ZAROBLjENOG ILI NESTALOG RATNOG VETERANA

NOVČANA NAKNADA

Član 83.

(1) Članovi porodice zarobljenog ili nestalog ratnog veterana imaju pravo na mesečnu novčanu naknadu u iznosu porodične invalidnine, povećane porodične invalidnine, uvećane porodične invalidnine i porodične penzije koju bi ostvarili kao članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana, u skladu sa odredbama ovog Zakona. Novčana naknada koju u iznosu porodične penzije primaju članovi porodice zarobljenog ili nestalog ratnog veterana umanjuje se mesečno za 15%.

(2) Ako su naknadu iz stava 1. ovog člana ostvarili bračni drug i / ili deca nestaloga ili zarobljenog ratnog veterana, roditelji imaju pravo na novčanu naknadu u iznosu porodične invalidnine koju bi ostvarili kao roditelji smrtno stradalog ratnog veterana, u skladu sa odredbama ovog Zakona.

(3) Članovi porodice iz stava 1. i 2. ovog člana stiču pravo na novčanu naknadu i sva ostala prava iz ovog Zakona kao i članovi porodice smrtno stradalog ratnog veterana pod uslovima i u postupku utvrđenim za članove porodice smrtno stradalog ratnog veterana osim prava na porodičnu invalidninu i penziju. Porodična invalidnina priznaje im se nakon identifikacije ratnog veterana po službenoj dužnosti u kontinuitetu nakon prestanka prava na novčanu naknadu u iznosu porodične invalidnine.
(4) Dok primaju naknadu iz stava 1. i 2. ovog člana imaju pravo na zdravstvenu zaštitu kao članovi porodice zarobljenog ili nestalog ratnog veterana ako zdravstvenu zaštitu ne ostvaruju po drugom osnovu.

5. PRAVO NA PORODIČNU INVALIDNINU NAKON SMRTI RVI 

Član 84.

(1) Bračni drug i deca umrloga RVI od I do IV grupe koji je do smrti koristio dodatak za negu i pomoć druge osobe imaju pravo na porodičnu invalidninu pod uslovima iz ovog Zakona.
(2) Pravo na porodičnu invalidninu pod uslovima iz ovog Zakona imaju i roditelji umrloga RVI  od I do IV grupe koji je do smrti koristio dodatak za negu i pomoć druge osobe, ako ni jedan član uže porodice ne koristi to pravo i ako im je on bio jedino dete.

(3) Bračni drug, deca i roditelji umrloga RVI  od I do IV grupe koji je do smrti koristio dodatak za negu i pomoć druge osobe imaju pravo na porodičnu invalidninu u iznosu propisanom u članu 79. stavu 3. ovog Zakona.

 

 

GLAVA V

PRAVA NA OSNOVU MATERIJALNIH I DRUGIH
POTREBA KORISNIKA

1. PRAVO NA POSEBNI DODATAK

Član 85.

RVI ima pravo na posebni dodatak u iznosu od 50% pripadajućeg iznosa lične invalidnine, ako nije u radnom odnosu, ne prima penziju i naknadu plate od dana sticanja prava na profesionalnu rehabilitaciju kao i tokom profesionalne rehabilitacije.

2. PRAVO NA USLUGE OSOBE ZA PRUŽANjE NEGE I POMOĆI

Član 86.

(1) RVI iz člana 5. ovog Zakona I grupe može koristiti usluge lica za pružanje nege i pomoći.

(2) Lice koje pruža negu i pomoć ima pravo na naknadu plate u iznosu lične invalidnine invalida I grupe, prava iz penzijskog i zdravstvenog osiguranja, pravo na dodatak za decu i prava za vreme nezaposlenosti, kao zaposlena osoba prema posebnim propisima.

(3) Ministarstvo rada, zapošljavanja  i socijalne politike isplaćuje naknadu plate iz stava 2. ovog člana i uplaćuje doprinose na naknadu plate i iz naknade plate, a sredstva za te namene obezbeđuju se u državnom budžetu.

(4) Osnovica za uplatu doprinosa je iznos naknade plate uvećan za doprinos iz plate.

Član 87.

Merila za izbor lica koje može pružati negu i pomoć, te postupak i način ostvarivanja prava iz člana 86. ovog Zakona propisuje pravilnikom ministar rada, zapošljavanja  i socijalne politike.

3. PRAVO NA DODATNU NOVČANU NAKNADU

Član 88.

Pravo na dodatnu novčanu naknadu imaju korisnici porodične invalidnine, korisnici lične invalidnine i ratni veterani koji imaju prebivalište u Republici Srbiji ako su nesposobni za privređivanje i ako ispunjavaju uslove propisane odredbama čl 89.-91. ovog Zakona.

 

 

Član 89.

(1) Lica iz člana 88. ovog Zakona pravo na dodatnu novčanu naknadu mogu ostvariti pod uslovom:

1. da nisu zaposleni,
2. da samostalno ne obavljaju privrednu ili profesionalnu delatnost,
3. da nisu korisnici penzije ili penzije sa zaštitnim dodatkom veće od osnovice za određivanje novčane naknade,
4. da nisu korisnici novčanog primanja u vezi sa profesionalnom rehabilitacijom, odnosno zbog nezaposlenosti,
5. da oni i članovi njihove porodice u domaćinstvu nemaju ukupno druge redovne novčane prihode mesečno po članu domaćinstva veće od 30% od utvrđene budžetske osnovice u Republici Srbiji.
(2) Pravo na dodatnu novčanu naknadu, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, imaju i slepi članovi porodice posle smrti RVI.

Član 90.

Sukorisnicima porodične invalidnine i korisnicima više invalidnina pripada jedna dodatnu novčana naknada.

Član 91.

(1) Nesposobnima za privređivanje prema ovom Zakonu smatraju se:

1. RVI  I – V grupe koji nije zaposlen niti samostalno obavlja privrednu ili profesionalnu delatnost,

2. žena kad navrši 40 godina života ili muškarac kad navrši 50 godina života, odnosno za mlađe osobe kod kojih se utvrdi nesposobnost za privređivanje koju utvrđuje nadležna lekarska komisija koju imenuje ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, a prema kriterijumima medicinske nauke imajući u vidu zanimanje i godine života,

3. dete do navršenih 15 godina života, odnosno za vreme školovanja, ali najkasnije do navršenih 26 godina života, a ako je nesposobno za samostalan život i rad, prema kriterijumima medicinske nauke za vreme dok ta nesposobnost traje, uz uslov da je nesposobnost nastupila pre navršenih 15 godina života, odnosno za vreme školovanja pre navršenih 26 godina života,

4. udovica ili udovac iza osobe od koje izvode pravo, ako je nakon smrti te osobe ostalo jedno ili više dece prema kojima oni obavljaju roditeljske dužnosti, dok su ta deca nesposobna za samostalan život i rad, prema tački 3. ovog stava.
(2) Dete iz stava 1. tačke 3. ovog člana koje prekine školovanje zbog bolesti koju je utvrdila nadležna zdravstvena ustanova, smatra se nesposobnim za samostalan život i rad i za vreme trajanja bolesti do navršenih 26 godina života kao i posle te godine, ali najviše onoliko vremena koliko je zbog bolesti izgubilo od školovanja, ako je školovanje nastavljeno pre navršenih 26 godina.

Član 92.

(1) Osnovica za određivanje dodatne novčane naknade iznosi 33% utvrđene budžetske osnovice u Republici Srbiji.

(2) Korisnicima koji u domaćinstvu nemaju prihode od uticaja na dodatnu novčanu naknadu, ista se određuje u iznosu osnovice.

(3) Korisnicima koji u domaćinstvu imaju prihod od poljoprivredne delatnosti i šumarstva, odnosno druge prihode od uticaja na dodatnu novčanu naknadu, ista se određuje u iznosu razlike između dela prihoda koji mesečno otpada na korisnika i osnovice za određivanje dodatne novčane naknade.

(4) Ako dva ili više sukorisnika porodične invalidnine ispunjavaju uslove za sticanje prava na dodatnu novčanu naknadu, dodatna novčana naknada određena prema stavu 2., odnosno 3. ovog člana povećava se za 50% za svakoga daljnjeg korisnika.

(5) Ako oba bračna druga ispunjavaju uslove za sticanje prava na dodatnu novčanu naknadu po različitim osnovama, ista im se određuje kao jednom korisniku i tako određena povećava za 50% za drugoga bračnog druga.

Član 93.

(1) zajednički korisnici dodatne novčane naknade koji žive u zajedničkom domaćinstvu dodatna novčana naknada, određena po članu 92. stavu 4. ovog Zakona, pripada im u jednakim delovima.

(2) Ako porodičnu invalidninu koristi više osoba koje žive odvojeno (razvedeni roditelji, deca rođena u braku i deca rođena van braka i dr), a prihodi im ne potiču iz zajedničkih izvora, dodatna novčana naknada pripada samo onim zajedničkim korisnicima koji ispunjavaju uslove za sticanje prava na dodatnu novčanu naknadu.

(3) Ako dva ili više sukorisnika porodične invalidnine iz stava 2. ovog člana ispunjavaju uslove za sticanje prava na dodatnu novčanu naknadu, svakome od njih pripada iznos koji bi mu pripadao kao samostalnom korisniku, s time da zbir tih iznosa ne može biti veći od osnovice za određivanje dodatne novčane naknade povećane po članu 92. stavu 4. ovog Zakona. Ako je zbir tih iznosa veći, dodatna novčana naknada pripada svakom od sukorisnika u omeru sa iznosima koji bi im pripadali kao samostalnim korisnicima.

 

 

 

 

Član 94.

Samohranim korisnicima dodatna novčana naknada, određena prema članu 92. ovog Zakona, povećava se za 50%.

 

Član 95.

(1) Samohranim, prema ovom Zakonu, smatra se korisnik dodatne novčane naknade koji nema penziju, ni zemljište, šume u posedu, vlasništvu ili suvlasništvu čiji proizvodi prema Zakonu služe kao osnovica za obračun poreza na dodanu vrednost te da u svom domaćinstvu nema srodnika sposobnih za privređivanje, niti ima članova porodice u domaćinstvu ili izvan domaćinstva koji su zaposleni ili korisnici penzije ili samostalno obavljaju privrednu ili profesionalnu delatnost, ili da imaju zemljište, šume u posedu, vlasništvu ili suvlasništvu čiji proizvodi prema Zakonu služe kao osnovica za obračun poreza na dodatnu vrednost.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, pri utvrđivanju svojstva samohrane osobe, ne uzima se u obzir pastorčad koja ne živi s njom u domaćinstvu.

(3) Ne smatraju se sposobnim za privređivanje, u smislu stava 1. ovog člana, članovi domaćinstva koji su nesposobni za privređivanje prema članu 91. ovog Zakona ako nisu zaposleni, odnosno samostalno ne obavljaju privrednu ili profesionalnu delatnost.

Član 96.

(1) Pravo na dodatnu novčanu naknadu i iznos dodatne novčane naknade zavise o ukupnom prihodu od poljoprivredne delatnosti i šumarstva, korisnika dodatne novčane naknade i svih članova njegovog domaćinstva kao i o drugim novčanim prihodima korisnika dodatne novčane naknade i članova njegove porodice koji žive s njim u domaćinstvu.

(2) Domaćinstvo, u smislu ovog Zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja ostvarenih prihoda.

 

Član 97.
(1) Kao prihod od poljoprivredne delatnosti i šumarstva smatra se prihod od poljoprivrede i šumarstva ostvaren korišćenjem prirodnih bogatstava zemlje i šume i upotrebe od tih delatnosti dobijenih proizvoda, koji je služio kao osnovica za obračun poreza na dodatnu vrednost prema Zakonu o porezu na dodatnu vrednost u prethodnoj godini.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana prihod od poljoprivrede i šumarstva uzima se umanjen za 50%, ako su u pitanju korisnici koji u domaćinstvu nemaju članova sposobnih za privređivanje u smislu člana 91. i 95. stava 3. ovog Zakona, te korisnici dodatka za negu i pomoć druge osobe i korisnici dodatka za pomoć u kući.

(3) Ako je poljoprivredno zemljište ili šuma dato u zakup, kao prihod od poljoprivredne delatnosti i šumarstva smatra se mesečni iznos zakupnine.

(4) Ako se radi o korišćenju tuđeg zemljišta ili šume, prihod od poljoprivrede i šumarstva uzima se po odbitku ugovorene naknade za korišćenje tuđeg zemljišta.

(5) Prihod od poljoprivredne delatnosti i šumarstva uzima se u obzir i kada se radi o prihodu od korišćenja prirodnih bogatstava zemlje i šume i upotrebe od tih delatnosti dobijenih proizvoda sa zemljišta na kome korisnik ima pravo korištenja.

Član 98.

Drugim novčanim prihodima od uticaja na dodatnu novčanu naknadu u smislu ovog Zakona smatraju se:

1. prosečna mesečna neto plata, odnosno naknada na osnovu zaposlenja ostvarena u prethodnoj kalendarskoj godini,

2. naknada na osnovu nezaposlenosti ostvarena u prethodnoj kalendarskoj godini,

3. penzija u prosečnom mesečnom iznosu ostvarenom u prethodnoj kalendarskoj godini,

4. prihod od samostalnog obavljanja privredne ili profesionalne delatnosti, prihod ostvaren od iznajmljivanja soba i pružanja usluga i ishrane turistima, prihod od imovine i drugi porezu podložni prihodi prema dobiti, odnosno prihodu iz prethodne godine koji je služio za osnovicu pri određivanju poreza.

Član 99.

U druge novčane prihode koji su od uticaja na dodatnu novčanu naknadu ne ulaze porodična invalidnina, lična invalidnina, posebni dodatak, novčana primanja po propisima o socijalnoj zaštiti, novčana naknada za telesno oštećenje, dodatak za negu i pomoć druge osobe, dodatak za pomoć u kući, ortopedski dodatak, dodatak za decu, zatim stipendije, nagrade i druga slična primanja učenika i studenata, a ni druga stalna mesečna novčana primanja korisnika, odnosno članova njegove porodice, za koja je propisima o njihovu utvrđivanju određeno da se ne uzimaju u obzir kao prihodi kod sticanja i određivanja prava koja zavise od prihoda.

Član 100.

(1) Deo prihoda koji otpada na člana domaćinstva korisnika dodatne novčane naknade o kojem zavisi pravo na istu i iznos dodatne novčane naknade izračunava se tako da se:

1. ukupni prihod od poljoprivredne delatnosti i šumarstva podeli na korisnika dodatne novčane naknade i sve članove njegovog domaćinstva,

2. drugi novčani prihodi od uticaja na dodatnu novčanu naknadu podele na korisnika iste, odnosno člana porodice o čijem se prihodu radi i članove njegove porodice koji s njim žive u zajedničkom domaćinstvu.
Ovi prihodi dele se i na unučad korisnika, odnosno člana porodice o čijem se prihodu radi, ako ih taj član porodice, odnosno korisnik izdržava kao članove svoga domaćinstva zato što su nesposobni za privređivanje i nemaju roditelje ni prihode ili su im roditelji nesposobni za privređivanje i bez prihoda.

(2) Ako je bračni drug korisnika dodatne novčane naknade zaposlen u inostranstvu kod inostranog poslodavca ili tamo samostalno obavlja privrednu ili profesionalnu delatnost, smatra se da mesečni prihod po članu domaćinstva korisnika prelazi iznos iz člana 89. stava 1. tačke 5. ovog Zakona.

Član 101.

Promene u iznosu prihoda i broju članova domaćinstva, o kojima zavisi pravo na dodatnu novčanu naknadu i iznos iste, utiču na dodatnu novčanu naknadu tako da se promene koje uslovljavaju gubitak ili smanjenje dodatne novčane naknade  uzimaju u obzir od prvog dana sledećeg meseca posle nastanka, a promene koje uslovljavaju sticanje ili povećanje dodatne novčane naknade uzimaju se u obzir od prvog dana sledećeg meseca nakon podnošenja odgovarajućeg zahteva.

4. PRAVO NA DODATAK ZA POMOĆ U KUĆI

Član 102.

(1) Korisniku dodatne novčane naknade koji zbog trajnih promena u zdravstvenom stanju ne može sam da ispunjava osnovne životne zahteve pripada dodatak za pomoć u kući, ako ne koristi dodatak za negu i pomoć druge osobe po ovom Zakonu ili drugim propisima.

(2) Dodatak za pomoć u kući iznosi mesečno 23% utvrđene budžetske osnovice u Republici Srbiji.

(3) Dodatak za pomoć u kući ne isplaćuje se za vreme koje je korisnik dodatka proveo u zdravstvenoj ustanovi ili drugoj ustanovi u kojoj mu je osigurana nega i pomoć druge osobe.

 

5. PREDNOST PRI SMEŠTAJU U DOM PENZIONERA
Član 103.

Roditelji, udovica ili udovac smrtno stradalog ratnog veterana i RVI zavisno o utvrđenom stepenu oštećenja organizma, imaju prednost pri smeštaju u domove penzionera.
6. OBELEŽAVANjE MESTA POGIBIJE – SPOMEN OBELEŽJA

Član 104.

Ministarstvo rada, zapošljavanja  i socijalne politike obezbeđuje sredstva i donosi godišnji plan o obilježavanju mesta pogibije ratnih veterana i podizanju spomen obeležja na osnovu Programa obeležavanja.

7. OSIGURAVANjE TROŠKOVA SAHRANE UZ ODAVANjE VOJNE POČASTI

Član 105.

(1) Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike snosi troškove prevoza i sahrane posmrtnih ostataka poginulog ratnog veterana uz odavanje vojne počasti, nakon postupka ekshumacije i identifikacije. U postupak odavanja vojne počasti uključiće se organ  Ministarstva odbrane, odnosno Vojske Srbije.

 

(2) Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike snosi troškove prevoza posmrtnih ostataka i troškove sahrane preminulog RVI i preminulog ratnog veterana na području Republike Srbije uz odavanje vojne počasti, ako porodica blagovremeno obavesti i to zatraži od Ministarstva.

GLAVA VI

SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Član 106.

Budžetska osnovica kao osnovica za utvrđivanje prava iz ovog Zakona utvrđuje se svake godine Zakonom o budžetu prilikom donošenja budžeta za tekuću godinu.

Član 107.

Sredstva za ostvarivanje prava iz ovog Zakona kao i sredstva koja čine razliku između prava koja su priznata po ovome Zakonu i prava koja bi pripadala po posebnim propisima obezbeđuju se iz državnog budžeta.

GLAVA VII

NADZOR

Član 108.

(1) Upravni nadzor nad primenom ovog Zakona i propisa donesenih na osnovu ovog Zakona obavljaju nadležna ministarstva.

(2) Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog Zakona i propisa donesenih na osnovu ovog Zakona, te pojedinačnim aktima, uslovima i načinom rada nadziranih pravnih i fizičkih lica sprovode inspekcije tela državne uprave, svaka u okviru svoje nadležnosti, u skladu sa posebnim propisima.

(3) Nadzor nad zakonitošću rada prvostepenih organa u provođenju ovog Zakona sprovodi  Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike uz saglasnost Saveza ratnih veterana Srbije.
GLAVA VIII

IZVRŠNI PROPISI ZA IZVRŠENjE OVOG ZAKONA

Član 109.

(1)  Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike u saglasnosti sa ministrom zdravlja donosi pravilnike za sprovođenje ovog Zakona i to:

1. o uslovima i načinu ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 12. ovog Zakona koja nisu utvrđena kao standard iz osnovnog zdravstvenog osiguranja,

2. o radu komisije iz člana 32. ovog Zakona,

3. o dodeli stambenog kredita članovima porodice smrtno stradalog, zarobljenog ili nestalog ratnog veterana i RVI iz člana 37. ovog Zakona,

4. o dodeli besplatnih udžbenika iz člana 58. ovog Zakona,

5. o utvrđivanju procenta vojnog invaliditeta RVI iz člana 66. ovog Zakona,

6. o medicinskim indikacijama za razvrstavanje invalida od I do IV grupe prema stepenu potrebe za negom i pomoći druge osobe iz člana 68. ovog Zakona,

7. o oštećenju organizma po osnovu kojih  RVI ima prava na ortopedski dodatak i razvrstavanju tih oštećenja u stepene iz člana 71. ovog Zakona,

8. o korišćenju prava na medicinsku, odnosno fizikalnu rehabilitaciju iz člana 73. ovog Zakona,

9. o izboru, načinu i postupku ostvarivanja prava osoba koje pružaju negu i pomoć RVI 100% I. grupe iz člana 86. ovog Zakona,
10. o iznosu troškova sahrane iz člana 105. ovog Zakona,

11. o utvrđivanju zdravstvenih ustanova za veštačenje činjenice iz člana 124. stava 1. tačke 7. ovog Zakona,

12. o radu lekarskih komisija iz člana 127. ovog Zakona u postupku za ostvarivanje prava po ovom Zakonu,

13. o načinu isplate novčanih primanja i drugih troškova po ovom Zakonu,

14. o načinu vođenja evidencije o obavljenim isplatama i dostavljanju izveštaja o utrošenim sredstvima prema ovom Zakonu, te kontroli namenskih trošenja sredstava,
15. o utvrđivanju jedinstvenog registra ratnih veterana, članova porodice smrtno stradalih ratnih veterana, članovima porodice zarobljenog ili nestalog ratnog veterana, RVI i članovima porodice RVI i izgledu, obliku i izdavanju legitimacija o utvrđenom statusu uz saglasnost Saveza ratnih veterana Srbije,

(2) Pre donošenja pravilnika iz tačke 1., 5., 6., 7., 8., 9., 11. i 12. iz stava 1. ovog člana ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike  pribaviće o istima saglasnost ministra zdravlja i ministra finansija.

 

GLAVA IX

POČETAK, TRAJANjE I PRESTANAK PRAVA

Član 110.

Za ostvarivanje prava iz ovog Zakona:

1. Status ratnog veterana iz člana 2. stava 1. ovog Zakona dokazuje se potvrdom Ministarstva odbrane, odnosno Ministarstva unutrašnjih poslova, bivše nadležne vojne komande, vojno-teritorijalnog organa ili pismenom izjavom dva kvalifikovana svedoka, pripadnika iste jedinice kojoj je ratni veteran pripadao.

Status ratnog veterana iz člana 2. stava 1. ovog Zakona utvrđuje organ Ministarstva odbrane u lokalnim samoupravama ( Ministarstvo odbrane, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova) na osnovu činjenica o kojima vodi službenu evidenciju ili nakon sprovedenog upravnog postupka, ukoliko osoba iz člana 2. stava 1. ovog Zakona nije upisana u službenoj evidenciji te o tome izdaje potvrdu.

O žalbi protiv rešenja organa Ministarstva odbrane odlučuje Pravna služba Ministarstva odbrane.

2. Status člana porodice smrtno stradalog ratnog veterana utvrđuje se u upravnom postupku na osnovu pisanog zahteva člana porodice, a na osnovu dokaza propisanih ovim Zakonom.

3. Status člana porodice nestalog ili zarobljenog ratnog veterana utvrđuje se u upravnom postupku na osnovu pisanog zahteva člana porodice, a na osnovu dokaza propisanih ovim Zakonom.

4. Status pastorka utvrđuje se u upravnom postupku u kojem se rešava o pravu na porodičnu invalidninu pastorka, na osnovu pisanog zahteva staraoca pastorka a na osnovu dokaza: pravosnažne presude suda da je jednom roditelju pastorka oduzeto roditeljsko pravo, odnosno smrtovnica za jednog od roditelja, overene izjave kod javnog beležnika dvojice svedoka da ga je ratni veteran izdržavao najmanje godinu dana pre pogibije, smrti, zarobljavanja ili nestanka, te potvrde o prebivalištu.

5. Status člana porodice umrloga ratnog vojnog invalida od I do IV grupe utvrđuje se u upravnom postupku na osnovu pisanog zahteva člana porodice i pisanih dokaza iz ovog Zakona, te konačnog i pravosnažnog rešenja da je RVI koristio pravo na dodatak za negu i pomoć druge osobe do smrti.
6. Status RVI na osnovu ranjavanja ili povrede utvrđuje se u upravnom postupku na osnovu pisanog zahteva ratnog veterana i dokaza iz ovog Zakona nakon nalaza i mišljenja lekarske komisije.

7. Status RVI na osnovu bolesti, a bolest, posttraumatski stresni poremećaj ( PTSP ), pogoršanje bolesti, odnosno pojava bolesti neposredna je posledica učešća u odbrani suvereniteta i oružanim akcijama iz člana 2.ovog Zakona utvrđuje se u upravnom postupku na osnovu pisanog zahteva ratnog veterana nakon nalaza i mišljenja lekarske komisije.

Član 111.

(1) Porodična invalidnina, povećana porodična invalidnina, uvećana porodična invalidnina, lična invalidnina, dodatak za negu i pomoć drugog lica, ortopedski dodatak, novčani dodatak, dodatak za pomoć u kući pripadaju od prvog dana idućeg meseca od dana podnošenja zahteva, ako su ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava.

(2) Danom ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na osnovi bolesti, pogoršanja bolesti, odnosno pojave bolesti pod okolnostima iz člana 2. stava 1., 2., 3. i 4. ovog Zakona smatra se dan prestanka učešća u oružanim akcijama.
(3) Danom ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na novčani dodatak smatra se dan kada je rešenje o pravu na invalidninu postalo konačno.

(4) Dan ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na dodatak za pomoć u kući je dan kada je rešenje o pravu na novčani dodatak postalo konačno.

Član 112.

RVI koji za isto oštećenje organizma koristi pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje po propisima o penzijskom osiguranju ne može koristiti pravo na ličnu invalidninu po ovom Zakonu.

Član 113.

Korisnik dodatka za negu i pomoć drugog lica koji ispunjava uslove za ostvarivanje toga prava po drugim propisima ima pravo na razliku iznosa dodatka za negu i pomoć druge osobe po ovom Zakonu ako takva razlika postoji.

Član 114.

Porodična invalidnina, povećana porodična invalidnina, uvećana porodična invalidnina, novčana naknada u iznosu porodične invalidnine, lična invalidnina, dodatak za negu i pomoć drugog lica, ortopedski dodatak, posebni dodatak, novčani dodatak i dodatak za pomoć u kući isplaćuju se u mesečnim iznosima i to unazad .

 

 

 

Član 115.

Pri sticanju i određivanju prava po ovom Zakonu i po drugim propisima, dodatak za negu i pomoć druge osobe, dodatak za pomoć u kući i ortopedski dodatak iz ovog Zakona ne uzimaju se kao prihod prilikom odlučivanja o takvom pravu i ukupnom primanju po ovom Zakonu.

Član 116.

(1) U slučaju smrti korisnika prava iz ovog Zakona, prava po ovom Zakonu utvrđuju se zaključno sa poslednjim danom u mesecu u kojem je preminuo.

(2) Dospela novčana primanja iz ovog Zakona koja nisu isplaćena zbog smrti korisnika isplatiti će se naslednicima korisnika prava.

Član 117.

Korisniku novčanog dodatka koji boravi u inostranstvu prestaje pravo na novčani dodatak i pravo na dodatak za pomoć u kući nakon tri meseca neprekidnog boravka u inostranstvu.

Član 118.

(1) Bračni drug stupanjem u brak gubi prava iz ovog Zakona koja je ostvario kao član porodice smrtno stradalog ratnog veterana i umrloga RVI od I do IV grupe.

(2) Bračni drug gubi prava iz ovog Zakona ako zloupotrebljava ili grubo zanemari roditeljske dužnosti i prava prema deci sa kojom koristi ta prava pa mu je roditeljska briga oduzeta odlukom suda u vanparničnom postupku.

(3) Roditelj smrtno stradalog ratnog veterana ne može steći ni koristiti prava iz ovog Zakona ako mu je odlukom suda u vanparničnom postupku oduzeto roditeljsko pravo zbog grubog zanemarivanja roditeljske dužnosti.

Član 119.

(1) Prava po ovom Zakonu mogu se koristiti dok postoje ovim Zakonom propisani uslovi za korišćenje tim pravima.

(2) Korisnici prava iz ovog Zakona dužni su u roku od 15 dana, prijaviti nadležnom organu državne uprave u jedinici područne (lokalne,okružne, pokrajinske) samouprave, odnosno nadležnom upravnom organu Grada Beograda svaku promenu činjenica koje utiču na gubitak pojedinog prava ili na smanjenje obima korišćenja tim pravom .

Član 120.

 

Prava propisana ovim Zakonom ne mogu se preneti na drugu osobu.
Član 121.

Prava propisana ovim Zakonom ne mogu se nasleđivati osim novčanih primanja iz člana 116. ovog Zakona.

Član 122.

(1) Prava po ovom Zakonu koja se stiču na osnovu pogibije i smrti lica pod okolnostima iz člana 3. stava 1. tačke 1., 2., 3., 5. i 6. i stava 2. na osnovu zarobljavanja ili nestanka osobe pod okolnostima iz člana 4. ovog Zakona i prava po ovom Zakonu koja se stiču po osnovu rane ili povrede dobijene pod okolnostima iz člana 5. stava 1., 3. i 4. ovog Zakona ne zastarevaju.

(2) U pogledu zastarelosti isplate novčanih primanja po ovom Zakonu primenjuju se odredbe ovog Zakona kojim se uređuje zastarelost potraživanja.

 

GLAVA X

POSTUPAK ZA OSTVARIVANjE PRAVA

Član 123.

(1) Nadležni kancelarija državne uprave u jedinici područne (lokalne, okružne, pokrajinske) samouprave, odnosno nadležni upravni organ Grada Beograda u prvom stepenu rešava:

- Status člana porodice smrtno stradalog ratnog veterana i njihovim pravima,

- Status člana porodice zarobljenog ili nestalog ratnog veterana i njihova prava,

- Status pastorka,

- Status članova porodice umrlog RVI od I do IV grupe i njihovim pravima,

- Status RVI, njegova prava i prava članova njegove porodice,

- Status zatvorenika u neprijateljskom zatvoru ili logoru,

- Status i prava stradalih pirotehničara i članova njihovih porodica,

- Ostale statuse i prava iz ovog Zakona koji prema posebnim propisima nisu u nadležnosti drugih organa.

(2) Statuse i prava iz stava 1. ovog člana u drugom stepenu rešava Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike.

(3) Statuse i prava osoba koje nemaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije u prvom stepenu rešava nadležni upravni organ Grada Beograda.
(4) Prava na stambeno zbrinjavanje rešava u prvom stepenu po skraćenom postupku Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike na osnovu zahteva korisnika prava iz člana 36. ovog Zakona.

 

(5) Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike pruža stručnu i pravnu pomoć ratnim veteranima i članovima njihovih porodica putem svojih područnih jedinica osnovanim u svakom okrugu ili lokalnoj samoupravi  i Gradu Beogradu u roku od 90 dana od stupanja na snagu ovog Zakona i to:

- U ostvarivanju statusnih prava ratnih veterana i članova njihovih porodica,

- U ostvarivanju prava na stambeno zbrinjavanje, a naročito putem provere u kojima se utvrđuju uslovi stanovanja ratnih veterana i članova njihovih porodica te stambene potrebe,

- U postupku prekvalifikacije i samozapošljavanja ratnih veterana,

- U pružanju psihosocijalne pomoći,

 

- U provođenju programa profesionalne rehabilitacije,

- U ostvarivanju prava na invalidsku i porodičnu penziju,

- U postupku ekshumacije i identifikacije ratnih veterana.

Član 124.

Prema ovom Zakonu činjenica da je rana, povreda ili smrtno stradanje nastupilo pod okolnostima iz člana 2. stava 2. ovog Zakona dokazuje se samo pisanim dokaznim sredstvima kojima se u smislu ovog Zakona smatraju:

 

1. Potvrda o okolnostima smrtnog stradanja ratnog veterana je potvrda koju je izdala nadležna jedinica Oružanih snaga SFRJ, SRJ,SCG, komanda i vojno-teritorijalni organ Zone pod zaštitom UN iz člana 2. stav 4. ovog Zakona, nadležno telo Ministarstva odbrane Republike Srbije, Policijska uprava Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova u sedištu u kojoj se navodi pripadnost jedinica, vreme, mesto i okolnosti smrtnog stradavanja.

2. Potvrda nadležnih organa državne vlasti Republike Srbije o osobi koja je po nalogu u obavljanju vojnih i drugih dužnosti smrtno stradala je potvrda u kojoj se navodi, vreme, mesto i okolnosti smrtnog stradanja osobe te po čijem nalogu je obavljala dužnosti u odbrani suvereniteta Republike Srbije.

3. Potvrda o okolnostima hapšenja, odnosno nestanka ratnog veterana je potvrda koju je izdala nadležna jedinica Oružanih snaga SFRJ, SRJ, SCG, komanda i vojno-teritorijalni organ Zone pod zaštitom UN iz člana 2. stav 4. ovog Zakona, nadležno telo Ministarstva odbrane Republike Srbije, policijska uprava Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije , odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova u sedištu u kojoj se navodi pripadnost jedinica, vreme, mesto i okolnosti hapšenja ili nestanka.

4. Potvrda o stradanju ratnog veterana je potvrda koju je izdala nadležna jedinica Oružanih snaga SFRJ, SRJ, SCG, komanda i vojno-teritorijalni organ Zone pod zaštitom UN iz člana 2. stav 4. ovog Zakona, nadležno telo Ministarstva odbrane Republike Srbije, policijska uprava Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova u sedištu u kojoj se navodi pripadnost jedinica, vreme, mesto i opis uzroka i okolnosti pod kojima je ratni veteran ranjen ili povređen.

5. Potvrda o okolnostima stradanja lica koja je po nalogu nadležnih tela državne vlasti Republike Srbije, SFRJ, SRJ, SCG, komande i vojno-teritorijalnih organa Zone pod zaštitom UN iz člana 2. stav 4. ovog Zakona, nadležno telo Ministarstva odbrane Republike Srbije, policijska uprava Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u obavljanju vojnih ili drugih dužnosti u odbrani suvereniteta državnog subjekta ranjena ili povređena jest potvrda u kojoj se navodi, vreme, mesto i okolnosti stradavanja te po čijem nalogu je obavljala dužnosti u odbrani suvereniteta državnog subjekta.

 

6. Medicinska dokumentacija o lečenju nakon ranjavanja ili povrede jest dokumentacija o lečenju ratnog veteranas izdata od zdravstvene ustanove, lekarske ordinacije i načelnika ratnog saniteta jedinice iz vremena nakon ranjavanja ili povrede te u kontinuitetu do podnošenja zahteva.

7. Medicinska dokumentacija da je bolest, pogoršanje bolesti, odnosno pojava bolesti, smrt, odnosno samoubistvo ratnog veterana neposredna posledica učešća u odbrani suvereniteta državnog subjekta iz Člana 2. ovog Zakona jest dokumentacija izdata od zdravstvene ustanove, lekarske ordinacije ili načelnika ratnog saniteta jedinice koja potiče iz vremena njegovog učešća u odbrani državnog subjekta, a izuzetno i posle tog roka ako je putem veštačenja u zdravstvenoj ustanovi od strane stručnog tima te ustanove utvrđeno da je bolest moguća posledica učešća u oružanim akcijama iz člana 2. ovog Zakona . Zdravstvene ustanove kao konsultantske kuće za veštačenje činjenice iz ovog člana utvrđuje ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike uz saglasnost ministra zdravlja.

8. Potvrda o zarobljavanju i boravku u neprijateljskom zatvoru ili logoru i nestanku jeste potvrda koju izdaje organ   Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike na osnovu činjenica o kojima vodi službenu evidenciju.

Član 125.

(1) Zahtev za priznavanje statusa i prava na porodičnu invalidninu za ratnog veterana koji je zbog bolesti, a bolest, pogoršanje bolesti, odnosno pojava bolesti neposredna je posledica učešća u odbrani državnog subjekta iz člana 2. ovog Zakona, umro može se podneti u roku 12 meseci od smrti te osobe.

(2) Zahtev za priznavanje statusa i prava na porodičnu invalidninu za ratnog veterana koji je zbog bolesti, a bolest, pogoršanje bolesti, odnosno pojava bolesti neposredna je posledica učešća u odbrani državnog subjekta iz člana 2. ovog Zakona, umro pre stupanja na snagu ovog Zakona može se podneti u roku 12 meseci od stupanja na snagu ovog Zakona.

(3) Rokovi iz stava 1. i 2. ovog člana ne odnose se na podnošenje zahteva za porodičnu invalidninu za ratnog veterana koji je izvršio samoubistvo.

Član 126.
Zahtev za priznavanje statusa RVI na osnovu bolesti, pogoršanja bolesti, odnosno pojave bolesti kao neposredne posledice učešća u odbrani državnog subjekta iz člana 2. ovog Zakona može se podneti u roku 12 meseci od stupanja na snagu ovog Zakona.

Član 127.
Oštećenje organizma, pravo na dodatak za negu i pomoć druge osobe, pravo na ortopedski dodatak, pravo za pomoć u kući, nesposobnost za privređivanje, činjenica je li smrt ili samoubistvo ratnog veterana u uzročno – posledičnoj vezi sa direktnim učešćem ratnog veterana u oružanim akcijama iz člana 2. ovog Zakona utvrđuju se na osnovu nalaza i mišljenja lekarske komisije.

Član 128.

(1) Nalaz i mišljenje u prvostepenom postupku daje lekarska komisija sastavljena od tri lekara specijaliste. Sastav lekarske komisije zavisi o vrsti stradanja, ranjavanju, povredi ili bolesti.

(2) Nalaz i mišljenje u drugostepenom postupku daje lekarska komisija sastavljena od pet lekara specijalista. Sastav lekarske komisije zavisi o vrsti stradavanja, ranjavanju, povredi ili bolesti.

(3) Kada se ocenjuje oštećenje organizma nastalo samo usled bolesti PTSP-a i samoubistva, lekarska komisija u drugom stepenu mora biti sastavljena od lekara specijalista psihijatara.

(4) Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike može imenovati dve ili više lekarskih komisija iz stava 1. i 2. ovog člana.

(5) Članove komisije imenuje ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike uz saglasnost ministra zdravlja i određuje sedište i područje rada komisije te imenuje sekretara lekarske komisije koji mora biti diplomirani pravnik.

Član 129.

Lekarske komisije iz člana 128. stava 1. i 2. ovog Zakona daju nalaz i mišljenje u roku od dva meseca od prijema predmeta.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Član 130.

(1) Rešenje doneseno u prvom stepenu kojim se utvrđuje status člana porodice smrtno stradalog ratnog veterana i pravo na porodičnu invalidninu, pravo na povećanu porodičnu invalidninu, pravo na uvećanu porodičnu invalidninu, status člana porodice nestalog ili zarobljenog ratnog veterana i novčanu naknadu u iznosu porodične invalidnine, povećane porodične invalidnine i uvećane porodične invalidnine, status RVI i pravo na ličnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć drugog lica, ortopedski dodatak, posebni dodatak, novčani dodatak, dodatak za pomoć u kući i rešenje kojim se dodeljuje lični automobil RVI I grupe podleže reviziji.

 

(2) Reviziju obavlja po službenoj dužnosti Ministarstvo rada i socijalne politike kao drugostepeni organ.
(3) Ako je protiv rešenja prvostepenog organa izjavljena žalba, o reviziji i žalbi rešava se istim rešenjem.

 

(4) Ako protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije izjavljena žalba, telo koje je donelo rešenje u prvostepenom postupku dostaviće ga zajedno sa spisima predmeta organu nadležnom za reviziju u roku osam dana od isteka roka za žalbu.
(5) Revizija odlaže izvršenje rešenja.

Član 131.

(1) U postupku revizije Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike može se sa prvostepenim rešenjem saglasiti ili ga može izmeniti ili poništiti u korist ili na štetu stranke.

(2) Drugostepeno telo će u postupku revizije poništiti prvostepeno rešenje i po pravilu samo rešiti stvar u korist ili na štetu stranke ili će predmet vratiti na ponovni postupak, ako utvrdi da su u prvostepenom postupku nepotpuno ili pogrešno utvrđene činjenice ili da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja bi bila od uticaja na rešavanje stvari ili ako utvrdi da su pogrešno ocenjeni dokazi ili da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak o činjeničnom stanju ili da je pogrešno primenjen propis na osnovu kojeg je predmet rešen.

 

3) Prvostepeni organ čije je rešenje u postupku revizije poništeno i predmet vraćen na ponovni postupak u najkraćem mogućem roku donosi novo rešenje. Novo prvostepeno rešenje podleže reviziji ako je pozitivno i u kojoj se ispituje je li novo rešenje u skladu sa razlozima zbog kojih je prethodno rešenje poništeno.
(4) U postupku revizije drugostepeni organ je dužan pribaviti nalaz i mišljenje lekarske komisije iz člana 128. stava 2. ovog Zakona kod priznavanja statusa člana porodice i prava na porodičnu invalidninu nakon smrti ratnog veterana i veterana koji je počinio samoubistvo, te o oštećenju organizma invalida, o pravu na dodatak za negu i pomoć druge osobe, o pravu na ortopedski dodatak, o pravu na pomoć u kući, o nesposobnosti za privređivanje i u slučaju iz stava 3. ovog člana.
(5) Lekarska komisija donosi nalaz i mišljenje o procentu vojnog invaliditeta koje je u prvostepenom postupku ocenjeno sa 100% do 80% i o pravu na dodatak za negu i pomoć druge osobe isključivo samo nakon neposrednog pregleda RVI.
Član 132.

(1) Rok za izvršenje revizije je tri meseca.

(2) Rok za reviziju počinje teći od dana kada drugostepeni organ primi predmet od prvostepenog organa, a završava na dan kada drugostepeni organ otpremi predmet prvostepenom organu.

(3) Ako se u postupku revizije pribavlja nalaz i mišljenje lekarske komisije, izuzetno rok za izvršenje revizije počinje teći od dana kad je drugostepeno telo zaprimilo nalaz i mišljenje lekarske komisije, ako je taj nalaz i mišljenje zatražilo u roku od 15 dana od prijema predmeta na reviziju.

(4) Ako protiv rešenja prvostepenog organa koje podleže reviziji nije izjavljena žalba, a revizija ne bude izvršena u roku tri meseca od kad je drugostepeno telo zaprimilo predmet, smatra se da je revizija obavljena i da je data saglasnost na rešenje.

Član 133.

Protiv rešenja donesenog u drugom stepenu može se pokrenuti upravni spor.

Član 134.

(1) Nadležni organ u kancelariji državne uprave u jedinici područne (lokalne, okružne, pokrajinske) samouprave, odnosno nadležni upravni organ Grada Beograda po službenoj dužnosti vodi postupak za donošenjem novog rešenja o pravu koje je prethodnim rešenjem utvrđeno privremeno.

(2) Novo rešenje iz stava 1. ovog člana ima pravno dejstvo od prvog dana idućeg meseca po isteku važnosti rešenja kojim je pravo utvrđeno privremeno.

(3) Ako korisnik prava u postupku iz stava 1. ovog člana ne pristupi pregledu ili na drugi način onemogući nadležna lekarsku komisiju iz ovog Zakona da donese nalaz i mišljenje, postupak će se obustaviti.
(4) Ako lice kome je postupak za donošenje novog rešenja obustavljen u smislu stava 3. ovog člana podnese ponovni zahtev za priznavanje prava po ovom Zakonu, prava utvrđena novim rešenjem pripadaju od prvog dana idućeg meseca od podnošenja tog zahteva.
Član 135.

(1) Ako nakon donošenja konačnog rešenja o pravima iz ovog Zakona kod RVI nastupe promene koje su od uticaja na procenat oštećenja organizma utvrđenog konačnim rešenjem, RVI može, nakon isteka dve godine od dana donošenja konačnog rešenja, podneti zahtev za utvrđivanje novog procenta vojnog invaliditeta.

(2) Propisom iz člana 109. stava 1. tačke 5. ovog Zakona kojim se uređuje utvrđivanje procenta vojnog invaliditeta utvrdiće se oštećenja na osnovu kojih se može podneti zahtev za utvrđivanje novog procenta vojnog invaliditeta i pre isteka roka od dve godine.

(3) Odredbe stava 1. ovog člana primenjuju se i na osobu kojoj nije priznat status RVI zbog neudovoljavanja uslova propisanih ovim Zakonom za sticanje tog statusa u pogledu procenta vojnog invaliditeta.

 

Član 136.

(1) Postupak za rešavanje o statusu člana porodice smrtno stradalog ratnog veterana, odnosno o statusu RVI, završen rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog leka u upravom postupku, može se obnoviti i nakon isteka rokova predviđenih za obnovu postupka u zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim u slučajevima za priznavanje statusa člana porodice smrtno stradalog ratnog veterana koji je umro ili izvršio samoubistvo zbog bolesti, pogoršanja bolesti, odnosno pojave bolesti kao neposredne posledice učešća u odbrani suvereniteta državnog subjekta i u slučajevima za priznavanje statusa RVI na osnovi bolesti, pogoršanja bolesti, odnosno pojave bolesti kao neposredne posledice učešća u odbrani suvereniteta državnog subjekta.

(2) Za rešavanje o predlogu za obnovu postupka nadležna je kancelarija državne uprave u jedinici područne (lokalne, okružne, pokrajinske) samouprave, odnosno nadležni upravni organ Grada Beograda u predmetima u kojima je prvostepeno rešenje osnaženo presudom Upravnog suda Republike Srbije i u predmetima u kojima je data saglasnost na prvostepeno rešenje u postupku revizije, a u svim ostalim predmetima nadležno je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike.

 

(3) Ako se u obnovljenom postupku ranije rešenje zameni novim, pravne posledice na osnovu novog rešenja deluju od prvog dana idućeg meseca od podnošenja predloga za ponavljanje postupka, odnosno od prvog dana idućeg meseca od donošenja novog rešenja, ako je postupak za obnovu pokrenut po službenoj dužnosti.

Član 137.

Rešenje o pravima po ovom Zakonu koje je postalo konačno u upravnom postupku može se ukinuti po pravu nadzora ako je njime povređen Zakon u korist stranke, a na štetu države u roku 5 godina od kada je rešenje postalo konačno u upravnom postupku.
Član 138.

(1) U postupku priznavanja statusa člana porodice smrtno stradalog ratnog veterana i statusa RVI po ovom Zakonu primenjuju se i odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim Zakonom nije drukčije određeno.

(2) Na ostala pitanja u vezi sa pravima iz ovog Zakona, uslovima za sticanje, korišćenje i prestanak tih prava te s postupkom njihovog ostvarivanja, koja nisu uređena ovim Zakonom, primenjuju se posebni zakoni i drugi propisi koji uređuje obligaciono pravo.

Član 139.

(1) Rešenja kojima je prema odredbama ovog Zakona priznat status člana porodice smrtno stradalog ratnog veterana i pravo na porodičnu invalidninu, pravo na povećanu porodičnu invalidninu i pravo na uvećanu porodičnu invalidninu, status člana porodice umrloga RVI od I do IV grupe i pravo na porodičnu invalidninu, status člana porodice nestalog ili zarobljenog ratnog veterana i pravo na novčanu naknadu u iznosu porodične invalidnine, povećane porodične invalidnine i uvećane porodične invalidnine, status RVI i pravo na ličnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć drugog lica, ortopedski dodatak, posebni dodatak, novčani dodatak, dodatak za pomoć u kući izvršava nadležni organ državne uprave koje rešava u prvom stepenu.

(2) Izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog člana novčana primanja po ovom Zakonu korisnicima s prebivalištem u inostranstvu isplaćuje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Član 140.

Isplatno telo iz člana 138. ovog Zakona vodi evidenciju o izvršenim isplatama i o broju i strukturi korisnika.

Član 141.

Novi iznosi novčanih primanja korisnicima tih primanja određuju se i isplaćuju po službenoj dužnosti.
Član 142.

(1) Korisnicima prava po ovom Zakonu pripada naknada troškova za prevoz u drugo mesto ako su od nadležnog organa upućeni, odnosno pozvani u drugo mesto radi pregleda pred lekarskim komisijom.

(2) Korisnik prava po ovom Zakonu kojemu je određen pratilac za putovanja radi pregleda pred lekarskim komisijom ima pravo na naknadu troškova prevoza i za pratioca.

(3) Troškovi prevoza nadoknađuju se prema ceni vozne karte za prevoz autobusom, odnosno drugim razredom železnice ili brodom.

Član 143.

Troškove postupka za ostvarivanje prava po ovom Zakonu snosi telo koje vodi postupak.

Član 144.

U postupku ostvarivanja prava po ovom Zakonu ne plaća se upravna taksa.

GLAVA XI

NAKNADA ŠTETE

Član 145.

(1) Lice koje je ostvarilo pravo ili su mu isplaćena novčana primanja po ovom Zakonu na koja nije imalo pravo, dužno je da nadoknadi štetu za ostvareno nepripadajuće pravo, odnosno vrati primljene iznose:

1. ako je na osnovu netačnih podataka za koje je znalo ili moralo znati da su netačni ili je na drugi protivpravan način ostvarilo neko pravo ili primanje po ovom Zakonu koje mu ne pripada ili je ostvarilo u većem obimu nego što mu pripada,

2. ako je ostvarilo neko pravo ili primanje zbog toga što nije prijavilo nastale promene koje utiču na gubitak ili obim nekog prava, a znalo je ili moralo znati za te promene,

3. ako je primalo novčane isplate u iznosu većem od onog koji mu je određen rešenjem nadležnog organa uprave.

 

(2) Potraživanje iz stava 1. ovog zakona zastareva kad protekne rok određen zakonom kojim se uređuje zastarelost potraživanja za tu vrstu prava, odnosno potraživanja. Taj rok počinje teći od dana kada je u upravnom postupku postalo konačno rešenje kojim je utvrđeno da priznato pravo, odnosno isplaćivano primanje ne pripada ili pripada u manjem iznosu (stav 1. tačka 1. i 2.), odnosno od dana kada je izvršena poslednja nepravilna isplata (stav 1. tačka 3.).

(3) Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da nadoknadi štetu za ostvareno nepripadajuće pravo i vrati nepravilno isplaćena novčana primanja u iznosu primljenog najviše za poslednje tri godine računajući od poslednje isplate na koju nije imalo pravo. Ako to ne učini u roku koji odredi nadležni upravni organ, naknada štete, odnosno povraćaj nepravilno primljenih iznosa ostvariće se tužbom pri nadležnom sudu.

(4) Obaveza naknade štete za nepripadajuće pravo, odnosno povraćaj nepravilno isplaćenih iznosa primanja postoji nezavisno o tome je li rešenje na osnovu kojeg je priznato pravo, odnosno na osnovu kojeg je isplaćen novčani iznos, poništeno ili izmenjeno.

 

 

GLAVA XII

KAZNENE ODREDBE

Član 146.

(1) Novčanom kaznom 1.000.000,00-3.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj:

1. Državni zavod za penzijsko i invalidsko  osiguranje, ako ne postupi prema odredbi člana 23. stava 6. ovog Zakona,

2. pravno lice ako ono ili njihova tela ne postupe po odredbi člana 23. stava 7. i člana 35. stava 1. ovog Zakona,

3. Državni fond za penzijsko i invalidsko  osiguranje, ako ne postupi prema odredbi člana 153., 154., 155., 156. i 157. ovog Zakona.

(2) Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom 100.000,00-300.000,00 dinara i odgovorno lice u pravnom licu ili rukovodilac organa pravnog lica.

Član 147.

Novčanom kaznom 100.000,00-300.000,00 dinara kazniće se pravno lice, a novčanom kaznom 50.000,00-150.000,00 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu ili rukovodilac organa pravnog lica ako:
1. pri smeštaju u domove penzionera postupi suprotno odredbama ovog Zakona,

2. pri upisu osoba u obrazovne ustanove postupi suprotno odredbama ovog Zakona,

3. pri smeštaju osoba u đačke, odnosno studentske domove postupi suprotno odredbama ovog Zakona,

4. zakupodavac ne postupi prema odredbama ovog Zakona.

 

GLAVA XIII

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 148.

Povratkom zarobljenog ili nestalog ratnog veterana prestaju se ostvarivati prava po toj osnovi i taj ratni veteran i članovi njegove porodice stiču druga prava utvrđena ovim Zakonom.

 

 

Član 149.

Stupanjem na snagu ovog Zakona izvršiće se prevođenje svih korisnika invalidskih prava RVI, prava na porodičnu invalidninu, prava na novčanu naknadu u iznosu porodične invalidnine, na prava utvrđena ovim Zakonom ako je to za korisnika povoljnije, a kojima je status i pravo priznato na osnovu:

1. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca ( “ Sl.užbeni list SRJ“  broj 24/98, 29/98 i 25/00 ) ;

 

2. Zakona o osnovnim pravima nosilaca “ Partizanske spomenice 1941 „                                        (“ Službeni list SFRJ “ broj 67/72, 40/73, 33/ 76, 32/ 81, 68/81, 25/ 85, 75/85, 44/89, 87/ 89, 20/90  i  42/90 );

 

3. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica                                      ( “ Službeni glasnik SRS“, broj 54/89 i „Sl.užbeni list RS“, broj 137/04 ) ;

 

4. Zakona o pravima civilnih invalida rata ( “ Službeni glasnik RS “ broj 52/96);

 

5. Uredba o materijalnom obezbeđenju i drugim pravima boraca, ratnih vojnih invalida i civilnih invalida rata iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. ( “ Službeni glasnik RS “ broj 7/92, 20/92, 31/92, 45/93, 75/93, 8/94, 37/94 i 52/96);

 

6, Uredba o pravima na dopunsku zaštitu vojnih invalida, korisnika porodične invalidnine i civilnih invalida rata ( “ Službeni glasnik RS “ broj 39/92, 45/ 93, 75/93 i 52/96);

 

7. Uredba o pravima ratnih vojnih invalida, civilnih invalida rata i porodica palih boraca iz Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, koji privremeno borave na teritoriji Republike Srbije ( “ Službeni glasnik RS “ broj 84/92 i 52/96);

 

8. Uredba o visini mesečnih novčanih primanja iz oblasti boračko-invalidske zaštite              ( “ Službeni glasnik RS“ broj 8/94 i 37/94);

 

9. Uredba o povećanju primanja korisnika invalidskog dodatka i materijalnog obezbeđenja po propisima iz boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata                                ( “ Službeni glasnik RS “ broj 75/93 i 52/96 );

 

10. Uredba o načinu ostvarivanja prava pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta u oblasti boračko-invalidske zaštite ( “ Službeni glasnik RS „            broj  51/05).

 

 

 

 

 

 

 

Član 150.

(1) Prevod iz člana 149. ovog Zakona izvršiće nadležno telo državne uprave u jedinici područne (lokalne, okružne, pokrajinske) samouprave, odnosno nadležni upravni organ Grada Beograda (u daljem tekstu: prvostepeni organ) pod uslovima i u postupku propisanim ovim Zakonom i propisima donesenim za izvršenje ovog Zakona po službenoj dužnosti.

(2) Kada se nakon prevođenja priznato pravo priznaje u većem obimu, pravo se priznaje od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

(3) Rešenja prvostepenog organa o prevođenju podležu reviziji koju obavlja Ministarstvo rada, zapošljavanja  i socijalne politike.

(4) Rok za izvršenje revizije u prevođenju je šest meseci.
(5) Prevod će se izvršiti u roku tri godine od stupanja na snagu ovog Zakona.
Član 151.

(1) Stupanjem na snagu ovog Zakona izvršiće se prevođenje svih korisnika na stambeno zbrinjavanje (pravo na stan, otkup stana, stambeni krediti) ako je to za korisnika povoljnije.
(2) Prevod će izvršiti Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike na osnovu ovog Zakona i propisa donesenih za izvršenje ovog Zakona.

(3) Prevod će se izvršiti u roku tri godine od stupanja na snagu ovog Zakona.

Član 152.

Stupanjem na snagu ovog Zakona izvršiće se prevođenje prava na porodičnu penziju, novčanu naknadu u iznosu porodične penzije i invalidsku penziju, a koja su bila prema Zakonu o osnovnim pravima boraca, i članova njihovih porodica i drugim propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog Zakona na odredbe ovog Zakona, ako je to za njih povoljnije.

Član 153.

Stupanjem na snagu ovog Zakona izvršiće se prevođenje svih prava na naknadu plate zbog nezaposlenosti ratnih veterana, koji na osnovu preostale radne sposobnosti primaju naknadu plate zbog nezaposlenosti do zaposlenja na radnom mestu koje odgovara njihovoj preostaloj radnoj sposobnosti na teret Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko  osiguranje, a prevesti će se na invalidsku penziju zbog opšte nesposobnosti prema odredbama ovog Zakona.

 

 

 

 

 

Član 154.

Stupanjem na snagu ovog Zakona izvršiće se prevođenje svih prava na naknadu plate ratnog veterana u iznosu razlike plate između plate koju prima kao zaposlen i plate koju bi primao kao pripadnik aktivnog sastava Vojske Republike Srbije, a koji su zaposleni na osnovu preostale radne sposobnosti, na invalidsku penziju zbog profesionalne nesposobnosti za rad prema odredbama ovog Zakona.

 

Član 155.

(1) Stupanjem na snagu ovog Zakona izvršiće se prevođenje svih prava na naknade u vezi sa ostvarivanjem prava na profesionalnu rehabilitaciju, a koji su ta prava ostvarili prema Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (”Službeni list SRJ”, br. 24/98, 29/98 i 25/00 – SUS i ”Službeni glasnik RS”, broj 101/05 – dr. zakon ) odnosno propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog Zakona, ako je to za njih povoljnije.

(2) Novim rešenjem odrediće se rok u kojem treba biti završena profesionalna rehabilitacija koja je u toku.
Član 156.

Korisniku penzije kojem je prema Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (”Službeni list SRJ”, br. 24/98, 29/98 i 25/00 – SUS i ”Službeni glasnik RS”, broj 101/05 – dr. zakon, kao i drugim važećim Zakonima i uredbama) određen dodatak uz penziju, a koja nakon prevođenja prema odredbi člana 152. ovog Zakona ostaje zajedno s dodatkom u isplati kao povoljnija, uračunava se u penziju iznos tog dodatka i dalje se isplaćuje kao penzija korisnika.

Član 157.

(1) Prevod priznatih prava iz člana 153. do 156. ovog Zakona izvršiće Republički fond za penzijsko i invalidsko  osiguranje u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

(2) Postupci započeti prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog Zakona, a nisu okončani pravosnažnim rešenjem okončaće se po odredbama ovog Zakona ako je to ratnom veteranu povoljnije.

Član 158.

(1) Pravilnike iz člana 109. ovog Zakona ministar rada, zapošljavanja  i socijalne politike   doneće u roku 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

(2) Vlada Republike Srbije osnovaće poseban fond iz člana 56. ovog Zakona i doneti uredbu iz člana 61. stava 9. i člana 75. ovog Zakona u roku 6 meseci, a uredbu iz člana 47. ovog Zakona u roku 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

(3) Do donošenja izvršnih propisa iz ovog Zakona primenjivaće se izvršni propisi doneseni na osnovu ranije donešenih pravnih akata:
1. Zakon o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica (”Službeni glasnik SRS”, broj 54/89 i ”Službeni glasnik RS”, broj 137/04);

2. Zakon o pravima civilnih invalida rata (”Službeni glasnik RS”, broj 52/96);

3. Zakon o finansiranju udruženja boraca oslobodilačkih ratova Srbije (”Službeni glasnik RS”, broj 21/90);

4. Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (”Službeni list SRJ”, br. 24/98, 29/98 i 25/00 – SUS i ”Službeni glasnik RS”, broj 101/05 – dr. zakon );

5. odredbe čl. 1a, 2, 3, 5, 6a, 9, 10, 11, 12, 14, 15, 16, 18, 18a, 19, 20, 22, 23a i 23b Zakona o osnovnim pravima nosilaca ”Partizanske spomenice 1941. ” (”Službeni list SFRJ”, br. 67/72, 40/73, 33/76, 32/81, 68/81, 25/85, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 i 42/90);

6. odredbe čl. 2a, 3, 4, 6, 7a, 10, 11, 12, 13, 15, 16, 17, 19, 19a, 20, 21, 23, 24a i 24b Zakona o osnovnim pravima boraca španskog nacionalnooslobodilačkog i revolucionarnog rata od 1936. do 1939. godine (”Službeni list SFRJ”, br. 67/72, 40/73, 33/76, 32/81, 68/81, 25/85, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 i 42/90);

7. odredbe čl. 2, 3, 5, 6, 8, 10a, 10b, 10v, 10d, 11, 12, 12a, 13, 14, 14a, 15, 17. i 19. Zakona o osnovnim pravima lica odlikovanih Ordenom narodnog heroja (”Službeni list SFRJ”, br. 67/72, 21/74, 33/76, 32/81, 68/81, 25/85, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 i 42/90);

8. odredbe čl. 1a, 2, 4, 11. i 11a Zakona o osnovnim pravima lica odlikovanih Ordenom Karađorđeve zvezde s mačevima, Ordenom Belog orla s mačevima i Zlatnom medaljom Obilića (”Službeni list SFRJ”, br. 67/72, 22/73, 33/76, 68/81, 75/85, 44/89 i 87/89);

9. odredbe čl. 4, 5, 6, 8, 11. i 15. Zakona o boračkom dodatku (”Službeni list SFRJ”, br. 67/72, 33/76, 32/81, 68/81, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 i 42/90);

10. Uredba o načinu ostvarivanja prava pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta u oblasti boračko-invalidske zaštite (”Službeni glasnik RS”, broj 51/05);

11. Uredba o pravu na mesečno novčano primanje za vreme nezaposlenosti ratnih vojnih invalida od V do X grupe iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine («Službeni glasnik RS», broj 42/06);

12. Odluka o obrazovanju Komisije za odlučivanje o pravu na izuzetno mesečno novčano primanje (”Službeni glasnik RS”, broj 81/05).

13. Protokol o saradnji Saveznog ministarstva za rad, zdravstvo i socijalnu politiku Savezne Republike Jugoslavije i Ministarstva za pitanja boraca, žrtava rata i rada Republike Srpske u oblasti boračko-invalidske zaštite, potpisanog u Banjaluci 26. juna 2000. godine i Protokol o saradnji Ministarstva za socijalna pitanja Republike Srbije i Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske, potpisanog u Beogradu 27. novembra 2003. godine, dopunjenog 18. novembra 2005. godine i 29. septembra 2006. godine.

 

Član 159.

 

Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ”Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

 

 

 

 

 

N A C R T      Z A K O N A

O PRAVIMA RATNIH VETERANA I ČLANOVA NjIHOVIH PORODICA

BEOGRAD, 10.09.2012. godine

02.09.2012. – LESKOVAC- Na inicijativu „Udruženja veterana rata 90-99.“iz Jagodine, članice „Saveza Ratnih Veterana Srbije“ (SRVS) u saradnji sa organizacijom ratnih veterana iz Leskovca, danas je održan sastanak više srodnih organizacija – udruženja sa prostora Centralne i Južne Srbije. Održavanje sastanka je upriličeno u sali Gradske kuće u Leskovcu sa temom upoznavanja učesnika sa novim „Nacrtom Zakona o ratnim veteranima i članovima njihovih porodica“, izrađenim od strane „SRVS“.  Sastanak je realizovan kao svojevrsna javna rasprava radi dostavljanja eventualnih primedbi i dopuna pre usvajanja njegove konačne verzije od strane Saveza, kao i prikupljanja mišljenja ostalih udruženja ratnih veterana sa prostora Srbije, a koja još nisu postala redovni članovi Saveza ili čiji je prijem u toku.

Skupu se odazvalo više organizacija iz : Kragujevca, Požarevca, Svilajnca, Despotovca, Rekovca, Ćuprije,  Prokuplja, Jagodine, Leskovca i dr. mesta. Prezentaciju Nacrta novog zakona su vršili predstavnici „SRVS“, među njima i delegacija U.R.V.S.Z. „ Patriotski Front“ iz Bačke Palanke. Skup je otvorio predsednik Udruženja veterana iz Leskovca ( domaćin ) Mitić Milorad, koji je nakon pozdravne reči u svom uvodnom obraćanju izrazio svoje zadovoljstvo odzivom  prisutnih i poželeo im ugodan boravak u Leskovcu, kao i uspešan rad današnjeg sastanka, a potom je dao reč predsedniku Skupštine „SRVS“ Neđi Antoniću. U svom obraćanju prisutnima predsednik Skupštine Saveza je upoznao prisutne sa razlozima koji su doveli do izrade pomenutog Nacrta Zakona od strane Saveza, istkavši pritom činjenicu da isti predstavlja pre svega potrebu za sistemskim rešavanjem prava ratnih veterana i članova njihovih porodica, kao i to da ovaj Nacrt dolazi iz baze jer su ga radili ljudi koji nemaju dodira sa političkim strukturama, kao ni sa struktarama vlasti. Nadalje, obrazložio je razlike između ovog zakona i postojećih zakona i zakonskih propisa koji su trenutno na snazi u Srbiji, a najveća među njima je to što se ovim zakonom daju prava ratnim veteranima Srbije kao što ih imaju svi ratni veterani zemalja iz okruženja i da se istim reguliše pre svega, vreme trajanja ratnih dešavanja na našim prostorima devedesetih godina. U nastavku je detaljno izložio konkretna rešenja za pojedine grupacije obuhvaćene ovim zakonom pod zajedničkim nazivom, kao i prava koja  su ovim zakonom definisana.

U toku svog izlaganja upoznao je prisutne sa razlozima osnivanja krovnog „Saveza ratnih veterana Srbije“, sa njegovim ciljevima i zadacima, kao i sa merama koje će Savez preduzeti u cilju usvajanja pomenutog zakona od strane Narodne skupštine Srbije. Pozvao je sve prisutne na zajedničko delovanje, kako njihovim pristupanjem Savezu, tako i daljom saradnjom na rešavanju nagomilanih problema koji opterećuju ovu populaciju, sa ciljem poboljšanja položaja ratnih veterana u Srbiji.

Prisutni su aplauzom propratili izlaganje predsednika Skupštine Saveza, a potom su se redom uključivali u raspravu koja se povela po pitanju „Nacrta Zakona o ratnim veteranima“ i iznosili svoje stavove o pojedinim pitanjima koja pomenuti zakon rešava. U podužoj debati o mnogim pitanjima dobili su adekvatne i precizne odgovore . Nije se moglo sakriti zadovoljstvo prisutnih što će se konačno preduzeti konkretne mere za rešavanje njihovog statusa, kao i činjenica da je osnovan „Savez ratnih veterana Srbije“ nezavisno od političkih partija ili nekih interesnih grupa u kome su sva  udruženja ravnopravno zastupljena. Uvažavajući ove činjenice, mnogi su najavili svoje pristupanje Savezu.

U nastavku su prisutni upoznati i sa aktivnošću koju je započelo „Udruženje veterana rata 90-99.“ iz Jagodine, vezano za mogućnost školovanja ratnih veterana i članova njihovih porodica pod veoma povoljnim uslovima i najavili potpisivanje sporazuma između „SRVS“ i „Visoke poslovne škole“ iz Beograda. Ovo predstavlja samo jednu od aktivnosti Saveza i njegovih članova u pružanju pomoći veteranskoj populaciji.

 

Sa sastanka je upućena poruka da je potrebno apsolutno jedinstvo veteranskih organizacija u Srbiji kako bi se što efikasnije, brže i sistemski rešili nagomilani problemi boračke populacije.

Završnu reč je dao domaćin skupa Mitić Milorad i izrazio potrebu za nastavkom ovakvih susreta , razmenom iskustava, udruživanjem i poželeo svima uspeh u radu i izrazio nadu da će „Nacrt zakona o ratnim veteranima i članovima njihovih porodica“ u što skorije vreme biti usvojen od strane Narodne Skupštine Srbije.