Издаја Ратног Ветерана

Нажалост тужно али истинито, по ко зна који пут Ратни Ветерани ПРЕВАРЕНИ од својих представника.
Записнок 01.07.2016.г.
ЗАПИСНИК СА САСТАНКА ГРУПЕ ГРАЂАНА ПАТРИОТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ- ГРАЂАНИ, РАТНИ ВЕТЕРАНИ И ИНВАЛИДИ

Састанак одржан дана 30.06.2016. године у Новом Саду у седишту ГГ ППС, Илије Огњановића 7 у 16 часова.
Састанак је сазван на иницијативу 6 чланова ГГ ППС ( 1. Мирослав Миклош, 2. Жељко Вукелић, 3. Ивана Мондом, 4. Петар Сукњаја, 5. Вукелић Слободанка, 6. Горан Вранешевић ).
Састанку се одазвало 7 чланова, укључујући и представника и овлашћеног лица ГГ ППС Зорана Вранешевића. 2 члана је оправдало свој изостанак, Тијана Кујинџић , Борис Лачански, а Неђо Антонић је СМС порукон написао само “ НЕ ДОЛАЗИМ“.
На предлог Жељка Вукелића да он води састанак а записничар буде присутна (правница) Андреа Вујићић , сви присутни су се сложили.
Разлог сазивања истог је незадовољство чланова на рад представника и овлашћеног лица Зорана Вранешевића.
Крајњи исход овог састанка би требало да буде утврђивање чињеница, затражена одговорност и одлука о даљњем ангажовању тренутног представника и овлашћеног лица ГГ ППС Зорана Вранешевића.
Зоран Вранешевић је био благовремено обавештаван о досадашњим састанцима који су се одржавали у седишту ( 2 ), а ни на један се није појавио.
Као наведена чињеница је одбијање информисања од стране Зорана Вранешевића осталих чланова ГГ ППС о свом раду , као овлаштеног лица истих.
Чланови ГГ ППС су покушавали да дођу до свог представника ( у међувремену званично постао посланик у Скупштини АПВ) позивајући га телефонски безуспешно, чак је и тражен контакт преко ПО СПС-а који такође није остварен. Поновљено је, када је Зоран Вранешевић пре неколико дана први пут од 24.04.2016. дошао у централу ГГ ППС и ступио у контакт са неким од чланова, на питање зашто се није јављао и пружао неопходне информације, рекао је јасно и децидно а и данас потврдио, да он није дужан било коме полагати рачуне и да не жели да обавештава о својим поступцима и пословима, јер то није нико заслужио осим 5-6 људи у Србији, без обзира на то што је то била његова дужност и обавеза.
Зоран Вранешевић тренутни представник и овлшћено лице ГГ ППС, потврђује на овом састанку да се није јављао нити долазио, и као разлоге за то наводи првобитну чињеницу да се није дешавало ништа релевантно што је било вредно обавештавања чланова, а као друго, добијену поруку од стране Жељка Вукелића ( 23.06.2016.) која је имала увредљив садржај ( прочитана порука од стране прозваног). На констатацију да је пре тога озваничен његов мандат и да је био најмање 5 пута у седишту Покрајинског СПС-а ( преко пута седишта ГГ ППС), Зоран је навео разлог, састанак чланова УОСЈУ у седишту Покрајинског СПС-а, где он није позван и где је по његовим наводима пљуван СПС и он лично ( демантовано од више присутних чланова са поменутог састанка). Зоран је навео да је информацију о наводном блаћењу и пљувању добио од Чурћић Бранка из СПС-а. Зоран Вранешевић је у току састанка извадио и показао два листа папира на којима су наводно питања која дискредитују Жељка Вукелића и уколико он сам жели, да их може а не мора поделити присутнима, и ако жели у неком наредном периоду одговори на њих. Жељко Вукелић је узео понуђена питања и рекао присутнима да је ово очигледан пример лицемерног покушаја дискредитације његове личности пред присутнима као и пред неким другим. Рекао је да он нема никаквих тајни пред члановима Удружења , као нити према присутнима или било ком другом, и да ће сва питање прочитати на глас и дати одговоре. Свако питање је прочитано и одговорено питајући присутне јесу ли упознати са наводима који су окарактерисани као питања. Свако од присутних је дао своје мишљење о насталој ситуацији, где су потврдили да су упознати са свим наводима кроз питања и да нема ништа спорно или нешто са чим нису упознати па неки чак и са наводима који су личне природе. Сви су навели да су веома изненађени и разочарани Зорановим ставовима, поступцима и покушају дискредитације Жељка Вукелића.
Жељко Вукелић је изразио свој став да је Зоран Вранешевић изгубио сваки кредиблитет након свега овога, изразио свој став да као такав више не може представљати ГГ ППС и бити овлаштени представник и затражио изјашњавање и гласање о његовом предлогу
Шесторо присутних од 7 чланова се изјаснило и гласало за смену тренутног представника и овлашћеног лица Зорана Вранешевића и предложило Жељка Вукелића за новог представника и овлашћеног лица ГГ ППС.
На позив записничара да сви присутни сачекају и потпишу записник, Зоран је рекао да он неће ништа да потпише и да ова ГГ нема статус правног лица као ни Статут , и да самим тим не постоји правни основ сазивања овог састанка, његова прозивка, као ни његовог смењивања.
Остали присутни су сачекали да се записник одштампа, прочита и без примедбе дали своје потписе на исти.
Састанак је завршен у 17,30 часова

РАТНИ ВЕТЕРАНИ – Каћке Новине

Каћке Новине ( Радивој Малић)
Од 245 ратних ветерана колико их има МО Каћ, активан број оних који долазе на састанке је између 40 и 50. Ветерани који сачињавају МО Каћ су: Радивој Малић, председник, Гојко Николић и Милан Бановић чланови, а надзорни одбор чине Бранислав Ратић и Зоран Јованов. Удружење ратних ветерана је на претходне изборе изашло као коалициони партнер под називом ППС на листи са СПС-ом и Јединственом Србијом захваљујући Душану Бајатовићу. Држава нас не признаје као ратне ветеране и не помаже нас да остваримо наша права. Душан Бајатовић као председник Покрајинског одбора једини се понудио да нам помогне у решавању наших проблема. Наш највећи проблем је то што држава неће да нас призна као ратне ветеране, а бивше републике које су учествовале у ратним дејствима су признале своје ратне ветеране и учиниле пуно за њих. Осим што су их признале као ратне ветеране, дале су им борачки додатак и умањење трошкова комуналних услуга. Од 1995. године локална самоуправа је донела одлуку на територији Београда да својим ветеранима умањи комуналне трошкове до 50%, а од скоро ту привилегију имају и ветарани из Суботице и из Пирота. Ратни ветерани се надају да ће локална самоуправа и у Новом Саду имати разумевања за ратне ветеране и умањити нам комуналне трошкове. Јако је чудно што живимо у истој држави и за исту државу смо се борили, а она не третира све ратне ветеране једнако. Губи се воља једног броја ратних ветерана за борбом за своја права, па су почели да прилазе странкама које им обећавају да ће за њих нешто учинити. У већини случајева све остаје само на предизборним обећањима. Министарство за рад, социјална и борачка питања је прошле године хтело да усвоји закон који не подржава интересе ратних ветерана. Закон треба да праве људи који се разумеју у положај у ком се налазе ратни ветерани и који су се борили за нашу државу. Наш председник Жељко Вукелић често иде у Министарство за рад, социјална и борачка питања, као и на остале адресе не би ли се изборио за бољи закон који би нама ратним ветеранима био од користи. Поред тога што је ратни војни инвалид и што му тешко пада путовање сваког дана, Жељко Вукелић не одустаје од борбе за наша права и наш предлог закона, предлагача Савеза Ратних Ветерана Србије који је предат Скупштини Србији још 2012.г . МО Каћ ће покушати сада после избора да пробуди свест код ветерана, да долазе у што већем броју на састанке како би се заједно са Жељком Вукелићем борили за наша права, наш закон, и бољи живот наших породица.
Захваљујемо се председнику Патриотског покрета Србије, пензионисаном генералу жандармерије Братиславу Дикићу који бори заједно са нама нама да остваримо права Ратних Ветерана и чланова њихових породица.

13511009_1731701853766747_231967900189257418_n 13529236_1731701807100085_7715259130227753619_n

Донација предшколској установи

22.06.2016.г. Предшолској установи „Вељко Влаховић“ из Tемерина данас је од претасавника (Ратних Ветерана) Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије уручена скромна донација у виду бојанки, бајке и видео игрица „Прича о храбром Витезу“.

13450105_1731587403778192_2248116633697720044_n

Рочиште ( ратне дневнице)

ПРЕНОСИМО ЗАПИСНИК СА РОЧИШТА ЗА ДИСКРИМИНАЦИЈУ У ВЕЗИ РАТНИХ ДНЕВНИЦА

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ВИШИ СУД У НОВОМ САДУ П-…/2015

ЗАПИСНИК О ГЛАВНОЈ РАСПРАВИ
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – судија : ТУЖИЛАЦ : ХХХХХХХХХХХ
ХХХХХХХХХХХХХХХХХ

ЧЛАНОВИ ВЕЋА – судије поротници ТУЖЕНИ : ХХХХХХХХХХХХХ
1.ХХХХХХХХХХХХХХХ
2.ХХХХХХХХХХХХХХХ
ЗАПИСНИЧАР : ПРЕДМЕТ СПОРА :
ХХХХХХХХХХХХХХХХХ
Почетак у 11.00 сати
Расправа је јавна

Прердседник већа – судија отвара главну расправу, објављује предмет расправљасња и утврђује да су на расправу дошли :
За тужиоца : адвокат
За туженог : дипломирани правник
Констатује се да су на данашње рочиште приступила позвана лица. Суд доноси

Р Е Ш Е Њ Е
Рочиште ће се одржати.
Наставља се поступак у правној ствари.
Пун. Тужиоца изјављује да остаје код тужбе, постављеног тужбеног захтева и свих досадашњих навод. Имајући у виду одлуку Уставног суда коју је тужилац доставио у прилогу поднеска који је код овог суда примљен 05.10.2015. године, те имајући у виду одлуку истог суда, коју доставља кратким путем у једном примерку, а која је донета на седници већа 10.02.2016. године, указује на то да се у конктретном случају има применити Закон о забрани дискриминације, имајући у виду да Уставни суд у образложњима својих одлука допушта ревизију у оваквим предметима пред Врховним касационим судом а у вези са повредом права личности. Указује и на то да су сходно члану 7 Закона о уставном суду, одлуке Уставног суда правно обавезујуће. Даљих доказних предлога нема, предлаже закључење расправе и усвајање тужбеног захтева. Што се тиче трошкова поступка, наводи да исте тражи и то: за присуство на 3 одржана рочишта по 7.500,оо динара, за састав тужбе и једног образложеног поднеска по 6.000,00 динара и за састав још једног поднеска износ од 3.000,оо динара као и судске таксе на тужбу и одлуку по одмери суда. Остаје и код предлога да се тужилац ослободи обавезе плаћања судске таксе, а у супротном навеоди да потражује и ове таксе, како је малопре навео. Наводи да трошкове поступка тражи са законском затезном каматом од дана извршности одлуке па до коначне исплате.
Зак.заступник туженог ијазвљује да остаје код одговора на тужбу и свих досадашњих навода. Иако свестан да је у овом предмету прошло припремно рочиште, закључно са којим су се имали изнети доказни предлози односно пружити доказни предлози, ипак тражи рок како би суду доставио доказ да су тужиоцу исплаћене ратне дневнице. За случај да суд ово не прихвати, сагласан је да се главна расправа закључи и донесе одлука, одбијањем тужбеног захтева. Што се трошкова тиче тражи накнаду састава одговора на тужбу у износу од 6.000,оо динара и трошак присатупа на данашње рочиште у исносу од 7.500,оо динара.
Пун.тужиоца се противи да се законском заступнику туженог да рок у тражене сврхе, имајући у виду да је исти преклудиран у том смислу, будући да је доказе тужени могао износити и пружати закључно са припремним рочиштем у овој правној ствари, а што исти није учинио.

Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е Одбија се захтев туженог за давање рока у тражене сврхе.

Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е
Чита се целокупан спис овог предмета.
Прочитано.
На прочитано нема примедби.
Главна расправа се закључује.
Објава се заказује за 15.06.2016. године са почетком у 08.00 часова.
Довршено у 11.17 часова
Записничар Странке Судија

НОВИ ОДБОР

Датум: 08.06.2016.године

На основу Статута Удружења, а у циљу квалитетног спровођења активности и управљања Удружењем, као и ефикаснијег остваривања програмских циљева, Управни Одбор доноси

О Д Л У К У

о избору Општинског одбора Вршац на оснивачкој Скупштини Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије одржаној 07.06.2016.г. у Вршцу.

За Председника изабран је Зоран Ђукић.

Чланови Одбора: Станимир Цвјетковић, Раде Мудрић и Јожеф Кузма

Надзорни Одбор: Драган Пешић и Иван Кузма

Одлука ступа на снагу датумом доношења .

                                                                                                                                                                                                                     Председник

                                                                                                                                                                                                               Вукелић Жељко 

ОДРЖАНО ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ ПОВОДОМ РАТНИХ ДНЕВНИЦА

Суботичко удружење УОСJУ „Учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије – ГО Суботица“ је уз присуство адвоката Срђана Алексића и пуномоћника тужиоца Раде Затезала приступили припремном рочишту, које је одржано 12. маја 2016. године у Вишем Суду у Суботици, поводом неисплаћених ратних дневница по основу дискриминације а против тужене Републике Србије и Министарства одбране.

На припремном рочишту је изложено да је дошло до дискриминације суботичких ратних ветерана тако што је влада Републике Србије донетим закључком РС бр.401-161/2008 од 17. јануара 2008. године селективно решила проблем са незадовољним вољним резервистима и у привилегован положај ставила резервисте са територије седам општина на југу Србије исплатом 2 милијарде динара под плаштом такозване социјалне помоћи а која су средства тада узета из фонда за приватизацију. Притом није тражила нити један доказ о социјалној угрожености тих људи чиме је евидентно, без утемељења у позитивном праву Републике Србије, дискриминисан и сам тужилац, као ратни војни резервиста и учесник рата 1999. године – Нато агресије на Републику Србију.

Вишем Суду у Суботици је достављена сва документација да су спорним актом Владе Републике Србије морали бити обухваћени сви војни резервисти са територије Републике Србије и (Суботице) који су имали учешће у рату 1999 године, и да је оваквим поступањем тужене повређен чл.21 Устава Републике Србије, као и чл.14 Европске Конвенције за заштиту људских права уз чл.1 протокола бр.1 Европске конвенције, те је правни интерес тужиоца за утврђивање постојања дискриминације више него јасан.

Према свим документима Министарство одбране, као ресорно министарство, јесте одговорно за сваки покушај, чињење дискриминације над својим припадницима-војним резервистима, а Република Србије одговорна за рад Министарства.

На основу предатих докумената и изложених чињеница Виши Суд у Суботици доноси решење за прво рочиште главне расправе на коме ће се извести докази из доказног решења, посебно саслушања свих тужиоца у предмету, стим да ће у том случају бити одржана највише два рочишта у трајању од годину дана. Главна расправа у Вишем Суду у Суботици против Републике Србије и Министарства одбране заказана је за 30. Јун 2016 године.

Александар Панић, председник ГО УОСJУ Суботица је поводом одржаног припремног рочишта изјавио да у овом предмету дискриминација постоји. Да је начело једнакости и забрана дискриминације зајамчена уставом, чл.21. Републике Србије забрањује дискриминацију и утврђује: да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту без дискриминације, да је забрањена свака дискриминација непосредна или посредна по било ком основу а нарочито по основу расе, пола, националне припадности друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Панић је такође додао да адвокат Срђан Алексић не захтева утврђивање постојања дискриминације према свима, већ искључиво према појединцу-ратном ветерану који има правни интерес за доношење одлуке Суда у овом правном спору.

Удружење УОСJУ позива све ратне ветеране са подручја града Суботице, учеснике у рату 1999. године који још нису поднели тужбу на исплату ратних дневница по основу дискриминације да се јаве и то учине у Удружењу у улици Босе Милићевић ББ, локал 2 (испод трибина Стадиона малих спортова).

.

РАТНИ ВЕТЕРАНИ

Ветеран је назив за прекаљеног војника који је био учесник рата. Појам потиче од латинске ријечи „vetus“ која значи „стари“. У овом случају „старост“ не означава слабост и немоћ, него заслуге за друштво и државу. Истовремено и држава својим односом према ратним ветеранима показује значење своје „старости“, тј. да ли је држава зрела, одговорна и јака (а то се види у бризи о људима који су се борили и жртвовали за државу) или је стара у смислу немоћи да испуњава своје обавезе.

ОДНОС ПРЕМА ВОЈНИЦИМА У УСТАНИЧКО ВРЕМЕ
У време Карађорђевог и Милошевог устанка су постојале јаке солидарне везе у народу. Светозар Марковић у књизи „Србија на Истоку“ пише да је у то време село водило рачуна да буде обрађена земља и оних породица чији су мушки чланови у војсци, а истовремено је избјегавано да се у војску шаљу синови јединци (да би се тако сачувало кућно огњиште). Треба рећи да је постојао и изузетак, али ту се радило о добровољцима који су били без породице… то су били чувени „голи синови“. Ово је било време народне самоуправе (село, општина, срез) и јаких породичних задруга. На жалост, након што је створена слободна српска држава као резултат српских устанака (Карађорђев и Милошев устанак) и политичке подршке царске Русије, дошло је до усвајања западног модела друштва и државе. Свети владика Николај Велимировић је то описао рекавши да је Србија након ослобађања од физичке власти Истока пала под духовну власт Запада.
У овако устројеној држави није било бриге за народне интересе. Тако је држава својом небригом о друштву дозволила да народ буде изложен манипулацијама приватних трговаца и зеленаша, јефтина страна индустријска роба је уништавала домаће занате, а поред свега тога држава је оптеретила народ (који је до тада углавном живио у селима) са великим порезима. Овако тешко стање је довело до раслојавања на селу, распада породичних задруга и постепеног одласка све већег броја сељака у градове (који у новој, градској средини нису добили подршку државе).
ОДНОС ПРЕМА ВЕТЕРАНИМА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ И У ЈУГОСЛАВИЈИ
У оваквим друштвеним односима није чудно да држава није имала добар однос према ратним ветеранима (посебно према ратним војним инвалидима). То је сликовито описао Лаза Лазаревић у свом чувеном дјелу „Све ће то народ позлатити“. Ова приповјетка говори о тешком положају ратних војних инвалида који су били учесници српско – турског ратова од 1876. године до 1878. године.
Лаза Лазаревић је сматрао да држава има обавезу да помогне своје борце који су због ње изгубили здравље – и да би држава требала својим ратним војним инвалидима исплаћивати одговарајућу надокнаду која би им олакшала живот. То се на жалост није десило, па су многи ратни војни инвалиди живјели у сиромаштву и просили на улици за храну. Приповјетка „Све ће то народ позлатити“ је објављена 1882. године и то је време Обреновића, али није било боље ни након „Мајског преврата“ 1903. године, тј. у време Карађорђевића. Иако се период од 1903. године до 1914. године сматра „златним периодом“ српске демократије, истина је да се друштвено – економски положај народа није промјенио доласком династије Карађорђевића на власт. О томе је говорио Јован Скерлић у Скупштини Краљевине Србије критикујући приватне банкаре (који након Балканских Ратова нису показали разумјевање према својим дужницима који су морали да се одазову војном позиву) и посредно државу (која није заштитила своје војнике). Слично је било и за време Краљевине СХС/Југославије, па су након рата на београдским улицама просили бројни ратни војни инвалиди.
Какав је био однос државе према својим ветеранима у овом периоду много говори примјер Милунке Савић (1889 – 1973) која је борила у Балканским Ратовима и I Свјетском Рату. Преживјела је девет рањавања, албанску голготу, оправак на Крфу и тријумфално се вратила у Србију. Ова српска хероина је добила двије француске Легије Части, британски орден светог Мајкла, руски орден светог Ђорђа Побједоносца. Странци су Милунку Савић поштовали као српску Јованку Орлеанку. Након рата је као добровољац добила комад земље у данашњем Степановићеву код Новог Сада и ту је подигла малу кућу, коју је касније препустила сестри, а она се преселила у Београд. Њен супруг Вељко је ускоро напустио породицу, а она је као самоука жена почела да ради као шваља у творници војних униформи, као куварица и од 1927. године је почела да ради као чистачица у Хипотекарној банци. Након осам година је „унапређена“ и постаје чистачица канцеларије директора банке. Од злобних чиновника је добијала оцјену 3 за свој рад „надничара“. За време окупације Недићева власт је Милунки дала посао државног заступника, а Титова власт јој је одобрила пензију 1945. године. Од својих средстава је купила малу кућу на Вождовцу. Са својим ратним друговима је путовала у Грчку и у Француску у српској народној ношњи украшену бројним орденима. Пред њену смрт је написано неколико текстова о заборављеној српској хероини, па је добила малу гарсоњеру у насељу Браће Јерковић. Ова истинска српска хероина је одбила понуду Француске и остала је да живи у својој земљи. Поред своје ћерке, одгојила је три усвојенице: Милку (заборављена на жељезничкој станици у Сталаћу), Радмилу – Вишњу (њну сестра, ђерка њених остарјелих рођака) и Зорку (сироче из Далмације). Поред тога, помагала је школовање још 32 дјеце. То је све радила захваљујући плати, инвалиднини и француским примањима уз двије Легије Части.
У слободно време је шила шињеле за војску, а у томе су јој помагала дјеца. Помагала је и бугарског студента Бебела Нинкова (његов отац је био официр поражене бугарске војске и молио је Милунку да помогне његовом сину), који је становао код ње до краја студија, а касније је оженио Милункину сестру Радмилу – Вишњу.
***
Негативан однос према српским војницима је постојао и у Хабзбуршкој Монархији. Војна Крајина је основана као војни бедем који треба да заустави турске продоре, али је Беч немислордно трошио српске животе и у ратовима против других европских држава. Овакав однос према Србима је довео до тога да средином XVIII вијека у Карловачком Генералату Војне Крајине буде свега 4.94% мушкараца старијих од 60 година. Мали проценат особа старијих од 60 година показује размјере страшног „данка у крви“ који је од Срба Крајишника узимао Бечки Двор; животни вијек Срба Крајишника је због честих ратова и тешких услова живота био веома кратак. Да би се осигурала контрола над крајишким јединицама, Марија Терезија је формирала посебну Војну Академију која је имала функцију стручног усавршавања, али и одрођавање српских официра (да би им интерес хабзбуршке династије постао важнији од српских националних интереса). Због тога већина словеначких и хрватскхи официра хабзбуршке војске и дио српских виших официра хабзбуршке војске нису искрено прешли у јединице југословенске војске након 1918. године. Већина српских официра хабзбуршке војске је била другачија и имали су став попут Јосифа Мамуле, који је у периоду за време француске власти над дијелом Војне Крајине искористио прилику да приликом посете Паризу каже Наполеону да Војна Крајина има за основни задатак борбу са Турском и да на Крајину рачунају Србија, Босна и Црна Гора. У овом духу је и чувени Сава Текелија предлагао Наполеону да обнови српску државу на Балкану. Да ови планови нису били нереални свједочи француска понуда црногорском митрополиту светом Петру I Петровићу Цетињском да постане „Патријарх свега српског народа или цијелог Илирика“. Да је остварен француско – руски савез (за који се залагао убијени руски цар Павле I), ови планови би постали реалност. На жалост, Велика Британија је на штету руских и српских интереса онемогућила савез Француске и Русије. Због овог родољубивог става већине српских официра, на српске крајишке официре је рачунао и Сава Владисавић приликом Прутског похода руског цара Петра Великог (поход је пропао због издаје влашког војводе Бранкована и неодговарајуће припреме руских снага, али је спремност Срба из Војне Крајине да помогну ослобођење Србије била несумњива. Руски извори потврђују да је Богдан Поповић био спреман да доведе српске крајишке снаге у помоћ руском цару, али је то спречио Бранкован).
Војни историчар Бранко Богдановић истиче да је након I Свјетског Рата у активну службу војске Краљевине СХС поред 3.500 официра српске војске, примљено 2.590 бивших аутро – угарских официра, 469 црногорских официра, 12 руских царских официра и 3 официра из албанских Есад – пашиних јединица. Њима треба додати и бројне хабзбуршке резевне официре (који су након слома Краљевине Југославије приступили снагама НДХ). Бивши аустроугарски официри су у новој југословенској војсци имали веће могућности за напредовање јер су им признати чинови из хабзбуршких јединица.
То је било веома штетно јер већина бивших хабузбуршких официра није искрено приступила југословенској војсци. Са друге стране, српски официри заслужни за побједе српске војске су преко ноћи постали подређени слабије образованим колегама из поражене хабзбуршке војске (српски официр је тек након завршене војне академије могао добити чин потпоручника, док је хабзбуршки систем био мање строг, па су њихови официри били мање стручни). Власти Краљевине СХС су из политичких разлога признале високе чинове бившим хабзбуршким официрима и тако довели су понижавајући положај стотине српских официра који су разочарани напустили војску нове државе која без њиховог доприноса не би постојала. Систем пријема бивших хабзбуршких официра је морао бити много строжији да би се избјегло да у редове заједничке војске уђу непријатељски настројени кадрови. Из политичких разлога таквог приступа није било на штету југословенске државе и српског народа. То је један од разлога пропасти прве југословенске државе. Др Момчило Диклић наводи податак да је у априлу 1941. године из редова југословенске војске у снаге НДХ прешло: 31 генерал, 228 пуковника, 245 потпуковника, 245 мајора, 1.005 капетана и 417 поручника. Ови официри су служили „држави“ која је одговорна за бројне српске невине животе (700.000 само у Јасеновцу).
Промјена политичке ситуације на свјетском нивоу је довела до обрнутог процеса од 1943. године до 1945. године. Тако су бројни припадници усташких и домобранских јединица прешли у редове партизанских једница (које су до тада биле претежно српске). Слично се десили и на подручју СССР –а. Андреј Фурсов каже да од средине 50 –их година XX вијека (тј. након Стаљинове смрти) по наредби Хрушчова долази до рехабилитације лица која су сарађивала са фашистима – и долази до циљаног инфлитирања „бандероваца“ у космомолске, партијске, државне и совјетске органе украјинске Совјетске Социјалистичке Републике. Тако је по процјенама стручњака већ 60 –их година у администрацији западних области Украјине било 30% – 40% бивших „бандероваца“ и њихових потомака. Они су уз помоћ западних служби развијали украјински национализам и подржавали прозападне дисиденте. Тако је већ 1980. године била спремна структурна конструкција за борбу за излазак из СССР –а јер је дошло до повезивања националиста са дијелом државног и партијског апарата.
Након распада СССР –а, моги националисти су се нашли на водећим позицијама, а многи бивши комунисти су се брзо „префарбали“ у националисте. Овај процес се одвијао и у Југославији. Са оваквим кадровима није чудно да је СФРЈ разбијана „изнутра“ (а велику помоћ су давали и одрођени српски кадрови). Ова „пета колона“ у Југославији и земљама Варшавског уговора је била повезана са политичком емиграцијом фашиста на Западу (усташе, бандеровци, итд.). Српски народ је поред тога додатно ослабљен идеолошким подјелама на „партизане“, „четнике“, „недићевце“ и „љотићевце“. Ове подјеле још нису на прави начин превазиђене у интересу српског јединства.
ПОЛОЖАЈ РАТНИХ ВЕТЕРАНА НАКОН СЛОМА СФРЈ
Данас је питање ратних ветерана не само правно питање (не постоји одговарајући закон), него и политичко питање. Све се своди на однос према ратовима на подручју бивше СФРЈ. Постоје два основна објашњења слома СФРЈ. Према првом објашњењу, СФРЈ је разбијена дејством западних центара моћи и домаћих сепаратиста. Према другом објашњењу СФРЈ се распала због „великосрпске агресије“. Тачно је прво објашњење, али Србија није јасно заузела овакав став. Због тога је и статус српских ратних ветерана веома лош.
Побољшање положаја српских ратних ветерана је суштински везано са преопородом Србије која мора:
· одбацити лажи о српској одговорности за слом СФРЈ,
· повратити свој економски суверенитет (супротно одлукама ММФ и Свјетске Банке),
· успоставити савез са Русијом и пријатељским земљама, и
· као матична држава српског народа заштити интересе Срба на подручју бивше СФРЈ.
Ако Србија крене овим путем, тада ће и српски ратни ветерани добити статус који заслужују – као особе које су показале спремност да положе и свој живот за Отаџбину.
***
Српски народ се са правом поноси својим прослављеним спортистима, умјетницима и научницима… њихови успјеси јачају националну самосвјест. Такав статус морају да имају и ратни ветерани. Како се то може урадити показује Русија која је на великој прослави Дана побједе над фашизмом организовала величанствену војну параду на којој су учешће имали и ветерани прошлих ратова и њихови потомци. Србија мора указати дужно поштовање својим ветеранима и показати свима да је борба за Отаџбину најсветија дужност, право и част свих грађана ове земље. То је услов опстанка и препорода Србије. Најважнија одбрана нације није оружје, него морал и пожртвовање припадника нације… то су на величанствен показали у древној Спарти.
Кад је неко Спартанцима приговорио како Спарта нема јаке зидове око града, Спартанци су одговорили: „Наши људи су наши зидови“.
Срби су много пута својом храброшћу надмашили древне Спартанце. То је показао и др Арчибалд Рајс рекавши да су га за Србију највише везали њени херојски војници који су у мистичном заносу и скоро божански умирали за Отаџбину у I Свјетском Рату. Након рата ветерани су заборављени, а др Арчибалд Рајс је тадашње стане описао у књизи „Чујте Срби“. Данашње стање у Србији је слично ономе које је у књизи описао др Рајс. То стање мора да се промјени због саме Србије, а један од знакова опоравка ће бити другачији однос према ветеранима. То ће бити знак да Србија поштује оне који су показали спремност да дају оно најдрагоцније за Србију – свој живот. То ће бити знак да Србија поштује себе и да је на путу препорода.

НОВИ ОДБОР

На основу Статута Удружења, а у циљу квалитетног спровођења активности и управљања Удружењем, као и ефикаснијег остваривања програмских циљева, Управни Одбор доноси

О Д Л У К У

о избору Општинског одбора МАЛИ ИЂОШ, на оснивачкој Скупштини Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије одржаној 21.03.2016.г.у МАЛОМ ИЂОШУ.
За Председника изабран је:

АЛБЕРТ ЈОЖЕФ

Чланови Одбора:

МИХАЉ ТОТ
ПЕТЕР ШАНДОР

Надзорни Одбор:

ЈОЖЕ ПРИБИЦКИ
СИЛАЂИ ЂЕНЂИ

Одлука ступа на снагу датумом доношења.

Проблематика ратних ветерана

 

 

ПРИЈАТЕЉИ САЈТА

јул 2016.
П У С Ч П С Н
« јун    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

webFlomaster