Проблематика ратних ветерана у Србији

БЕОГРАД – Након завршетка ратова ’90. година и распада СФРЈ, све новонастале земље учеснице сукоба су донеле адекватну правну регулативу за своје борце и чланове њихових породица. Све, осим Србије. Иако су држављани Србије поред оружаног сукоба 1990-1992 (до формирања СРЈ) учествовали у рату и 1999.за њих таква законска заштита није предвиђена.

Године 1998. донешен је закон којим се штите права војних инвалида и породица погинулих бораца (укључујући и оне из 2. Светског рата) чиме је правни статус стекло нешто више од 43.ооо корисника, али 90% осталих, оних који нису рањавани, повређивани или оболели у току ратних операција остало је правно невидљиво.

То у пракси значи, да преко 400.000 људи у Србији нема, нити може остварити било какво право у складу са Уставом земље (Чл.69. став 4), моралним и етичким кодексима уобичајеним у другим државама. У међувремену донешено је још неколико закона и подзаконских аката из исте области, али се ништа битно није променило у положају ратних ветерана.

Једно, једино право (увећани-дупли стаж за време проведено у оружаним акцијама) се селективно примењује или се у појединим случајевима уопште не примењује. Одсуством сваке воље свих политичких структура власти, до данас тај проблем није решен, а колика је маргинализација бивших бораца говори податак да не постоји регистар ратних ветерана, нити се зна њихов тачан број, а још жалосније је да се не зна ни број погинулих у ратовима 1990-1999. Првих година након завршетка сукоба на простору бивше СФРЈ, као и одмах по окончању бомбардовања 1999. ови проблеми нису били толико уочљиви, али временом, уз све веће ефекте економске кризе, недостатак правне регулативе је постао видљив.

Основни проблеми су: велики број избеглих и расељених лица протераних са територија где су вођене оружане акције, без решеног питања повратка отете имовине, станарских права, неадекватна здравствена и никаква социјална заштита. Људи са последицама ратних траума нису у могућности да се интегришу у друштво, а у највећем броју ни да се лече. По повратку са ратишта многи су остајали без посла, чиме је угрожена егзистенција читавих породица.

Покушај селективне (само)помоћи, путем организовања у удружења ветерана је најчешће злоупотребљаван од органа државе, намештеним и нетранспарентним финансирањем „подобних“ и блокирањем рада „неподобних“ (зависно од послушности тренутно владајућим структурама).

Свесни да се овакви проблеми вољом државног апарата неће у скорије време решити, неколико већих ветеранских удружења у Србији је у марту 2012. године основало „Савез ратних ветерана Србије“ са циљем да се коначно изради један, системски закон за све категорије из домена борачко-инвалидске заштите и коначно демаргинализује циљна група. Тим правника, сачињен од самих учесника рата је у лето исте године сачинио нацрт једног таквог закона, а затим га 26. 12.2012. у складу са Уставом и Законом о народној иницијативи доставио Скупштини Србије уз подршку преко 40.000 грађана.

Претходно су одржане јавне расправе и презентација предлога у више од 50 градова, консултована су бројна друга удружења, домаћи и страни правници. Према оцени стручне јавности, али превасходно ветеранске популације овај акт је изузетно добар и његовим усвајањем би се темељно исправила 20-годишња неправда. Међутим, чином предаје предлога закона у Народну Скупштину, уместо (како се очекивало) брзог стављања у процедуру усвајања, тај нацрт је практично завршио у некој од скупштинских фиока, без трага.

Обраћање званичним органима државе, Народне Скупштине, поверенику за информације од јавног значаја, нису уродила плодом. Једино објашњење, добијено писменим путем од скупштинског пододбора за питања ветерана је било да ће „Министартво у најскорије време покренути израду свог нацрта закона“. То „најскорије“ време је трајало скоро две године, да би у јуну 2014.ресорно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања започело рад на овом проблему.

Након 6 месеци објављивањем на свом званичном сајту, освануо је текст новог Нацрта закона, где се простим увидом у преамбуле и поједине одреднице и чланове, могло видети, да предлагач није стручно обрадио материју и да такав закон неће битно променити статус готово пола милиона људи (са члановима породица 1/5 становништва) Србије. Иако упозорени на ове недостатке од стране највећег броја удружења, Министартво је одлучило да у децембру 2014. крене у јавну расправу са истим текстом.

Поступак је у полулегалној атмосфери (без присуства иједног медија) спроведен у 4 града: Нови Сад, Београд, Ниш и Крагујевац, а на самој расправи преко 90% свих присутних бурно је негодовало и критиковало предложена решења. Достављене су и примедбе, као и предлози за побољшање постојећег Нацрта у писменој форми, али Министартво највећи број захтева није уважило.

„Савез ратних ветерана Србије“ је са три акта детаљно образложио мањкавости, покушао конструктивно да утиче на кључне делове таквог Нацрта, али предлагач је остао доследан ставу, да интегрални текст Нацрта не мења. Чињеница (према признању пом. Министра М. Поповића) да су добили преко 800 различитих писмених примедби на акт, говори довољно о квалитету овог предлога. Спорни термини „оружаних акција“, непризнавање учешћа у времену након априла 1992. године, временско ограничавање права на стицање статуса ратног војног инвалида, изостављање суштинских права, непрецизне формулације, ревизија свих до сада издатих решења, саму су део нелогичности, чиме је уместо наде да ће се овај проблем коначно бар делимично почети да решава, створена атмосфера безнађа и неповерења у искрене намере државе и њених органа.

Свесни оваквог става највећег броја ратних ветерана и изостанка подршке овако лошем предлогу закона, званичници Министартва нису се либили да лично лобирају међу удружењима и створе своје полуприватне „савезе“, који би сутра требали да подрже овај или било какав сличан документ.

Недавно је у истом циљу формиран тзв. савез под називом „САБОР“, са искључивим циљем подршке ресорном Министартву и предлогу закона који намеравају да на мала врата „гурну“ у скупштинску процедуру усвајања. Последице таквог понашања су непредвидљиве, јер не само да такав закон неће донети ништа добро највећем броју циљне групе, већ ће изазвати и реакције међународних фактора јер није усаглашен са основним документима ЕУ (Поглавље 23) у домену људских права, а део удружења је већ најавио и жалбе Уставном суду.

Допис

Преносимо одговор Владе Републике Србије Канцеларије за европске интеграције. ( у допису је назначено како поменути закон не испуњава услове и није у складу са нормама Поглавље 23- реформа правосуђа и основна права). Нaше мишљење је да тако лош предлог закон не сме никако до уђе у скупштинску процедуру. Ово је потврда уколико се поштују норме поглавља 23 ЕУ, такав предлог закона неће проћи.

123

Нови попусти

Бања Врдник Карађорђева 6, termalrec@ptt.rs
Tel: 022/465-102 , Tel/Fax: 022/465-819
Понуда прогама превенције, рехабилитације, одмора и опоравка за чланове Удружења
Према Вашем захтеву и нашим расположивим капацитетима, нудимо Вам да у нашој Установи организујемо боравак Ваших чланова, према следећим садржајима:
Термин боравка: По договору и нашим расположивим капацитетима, у наредном периоду.
Структура соба за смештај: Трокреветне и двокреветне, комфорне собе.
Боравак на бази 7 пуних пансиона са медицинским услугама, 7 БО дана: Смештај, доручак, ручак, вечера.
Преглед лекара специјалисте физијатра, терапије према индикацијама: Хидротерапија: Терапеутски базен,
подводна парцијална масажа, електротерапија, кинезитерапија, парафин.
По завршетку боравка сви добијају отпусне листе са стручним мишљењем лекара о резултатима
лечења и даља упутства.
Могућност коришћења рекреативних базена са термалном, лековитом водом.
Цена пуног пансиона са наведеним услугама по особи дневно износи: 2.580,00 Д.
На Вас захтев, одобравамо Вам коришћење наших базена по нижим ценама уз карту за субвенције-повластице и попусте.
Затворени базен: Полудневна карта по цени од 250,00 д. ( Преподневна или поподневна смена, пауза од 14,00 до 15,00 х, не ради прве среде у месецу).
Отворени базен: Целодневна карта по цени од 200,00 д. Почиње са радом у јуну месецу, информације о нерадном дану базена на нашој рецепцији! 022/465-102

Писмо СРВС канцеларији за европске интеграције

(преносимо допис у целости)

Поштована,

у прилогу Вам шаљемо неколико аката везаних за „Нацрт Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица“ предлагача Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Намера нам је да Вам укажемо на спорне одредбе у предметном тексту, које утичу на велико незадовољство ратних ветерана и чланова њихових породица, а Вашом реакцијом према предлагачу, најзначајнији део мањкавости Нацрта се може исправити, пре стављања акта у скупштинску процедуру усвајања.

Молимо Вас да у складу са Вашим временом и могућностима погледате достављене материјале.

С дужним поштовањем,

„САВЕЗ РАТНИХ ВЕТЕРАНА СРБИЈЕ“

председник

Зоран Д. Вранешевић

Влада Републике Србије

Канцеларија за европске интеграције

Сектор за правно-финансијске послове

на руке пом.директорке: Мирослава Ђуровић

Поштована,

обраћамо Вам се са молбом да размотрите наводе у прилогу, везане за акт који сте добили од Министарства рада, запошљавања, борачке и социјалне заштите- Сектора за борачко-инвалидску заштиту.

Наиме, ради се о „Нацрту Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица“, који је према нашим сазнањима код Вас на усаглашавању.

Дужни смо, због огромног притиска бораца и других категорија које тај закон треба правно да заштити, да Вас упознамо са његовим мањкавостима и потребним изменама, како би задовољио критеријуме свих на које се односи, као и саму државу Србију у смислу усаглашености са критеријумима ЕУ.

Исти Нацрт је у децембру месецу 2014. био у јавној расправи у 4 града (Нови Сад, Београд, Ниш и Крагујевац) где су удружења бораца и других категорија на које се односи имала могућност да изнесу своје примедбе и на тај начин побољшају предложени текст. Иако је ресорном Министарству достављено преко 800 конкретних примедби, радни тим предлагача није уважио достављено, већ га је у изворном облику са бројним нејасним и лошим формулацијама доставио Вама на сагласност, након чега има намеру да га стави у скупштинску процедуру усвајања.

На предметним расправама преко 90% свих присутних представника удружења је изразило своје незадовољство предложеним решењима, непостојањем суштинских права и кршењем постојећих.

У контексту рада Вашег ресора и усаглашености са Поглављем 23 („Основна права“), као и јасног опредељења о потреби подизања нивоа заштите људских права, морамо да укажемо на неколико кључних нелогичности и недоследности. Исто чинимо у заједничком циљу, да се проблем реши у нашим институцијама, како нам то не би касније решавали страни фактори.

Наиме, у Конвенцији о људским правима (са изменама предвиђеним додатним Протоколима) ЕУ, јасно се и недвосмислено у Члану 14 забрањује свака дискриминација, што у Нацрту предметног закона није поштовано. Конкретно, ради се о статусу преко 50.000 људи, рођених у СФРЈ (бившој СР Хрватској) који нису предлогом правно видљиви, јер је предлагач ограничио „рат“ на 27.04.1992. (за БиХ 19.05. 1992.) иако су ратне операције вођене на територији (тада већ међународно признате Републике Хрватске) до 1996. , а последње војне снаге повучене 1997. Споразумом о мирној реинтеграцији СБзС (РСК). Дискриминација се огледа кроз признат статус ратног војног инвалида делу учесника у поменутом периоду (важећи и будући закон), а осталима који нису рањавани, повређивани и озлеђивани, такав статус се не даје, што у пракси значи да људи који су били у исто време, на истом месту, јединици, немају и исто правно дефинисан статус. Важећа законска решења из исте области у Р. Хрватској додатно потврђују нашу констатацију, јер су према њиховој регулативи ратне операције за њихове борце завршиле закључно са 30.06.1996. године.

Повреда Конвенције се огледа и у кршењу Додатног протокола уз Конвенцију о људским правима и основним слободама Чл.1 „Заштита имовине“, јер је општепознато да су исти припадници војске и полиције бивше Зоне под заштитом УН (РСК) остали без целокупне имовине и до данас то питање није решено. Такође, предлагач закона у више чланова, остваривање права повезује са обавезом поседовања држављанства Републике Србије што је такође у супротности са Повељом ЕУ о људским правима. У Протоколу бр.4 се члановима 2., 3. и 4. такође дефинишу права, које предлагач својим одредницама индиректно онемогућава становницима који су протерани или су били приморани да дођу у Републику Србију. Да је оваква нелогична и неправична будућа регулатива урађена са намером дискриминације говори сам текст „Образложења“ закона предлагача, где се на стр.6 у првој реченици каже (цитат): „Суштина орочавања времена трајања оружаних акција и у вези са тим одређивање појединих делова територије бивше СФРЈ искључује могућност да се учесницима оружаних акција на територијама република бивше СФРЈ (тј. ван територије СРЈ, односно Државне заједнице СЦГ, односно Србије) после 27.априла 1992. године (односно после 19. маја 1992. године) призна својство борца у смислу овог закона.“ Иначе, ови људи не могу да остваре тај статус ни у једној другој држави, осим Р. Србији која је правна наследница СФРЈ, СРЈ, СЦГ и гарант свих међународних споразума везаних за предметну материју.

Према Вашој информацији „Преговарачка поглавља 23 и 24 – О чему преговарамо?“ објављеној на сајту, постоји објашњење на стр. 62. : „У спровођењу реформи држава кандидат мора да се упозна с функционисањем и искуствима држава чланица како би изабрала модел који ће задовољити њене грађане, али уједно и који ће бити уверљив државама чланицама.“ Предлагач није уважио ни овај модел, односно упоредно проверио и уврстио у свој предлог закона делове који су применљиви и годинама су у примени у Хрватској, Словенији, а тичу се виших стандарда људских права. Предложени нацрт нема такве стандарде, а самим тим не гарантује права не само поменутих људи из бивших република, него и 90% ратних ветерана из Србије, односно преко 400.000 људи.

Поред наведенога, нису предвиђена нити поштована права из агенде (Ковенција ЕУ): Људско достојанство, Једнакост пред законом, Социјална сигурност и социјална помоћ, Заштита здравља, Право на добру управу и остала у Европи уобичајена права, регулисана бројним актима.

Уколико сте детаљно имали увид у сваку од одредби, чланова поменутог Нацрта закона, уверићете се у горе наведено.

Ми, ратни ветерани, удружења која окупљају ову циљну групу смо на време, са намером конструктивног доприноса ресорном Министарству доставили сличне дописе, али текст није значајно промењен у смислу конкретних права за сваку од категорија бивших бораца и чланова њихових породица. На тај начин, будући закон неће допринети демаргинализацији циљне групе, напротив, изазваће незадовољство оних на које треба да се односи и чија права треба да штити, а у међународном смислу норме предвиђене Поглављем 23 неће бити испуњене.

Напомињемо, да ово писмо има за циљ правовремену реакцију Ваше канцеларије у односу на поменути Нацрт закона, предлагача и очување достојанства и ратних ветерана и наше земље. Нисмо се обраћали страним представницима у Србији нити желимо, јер сматрамо ово унутрашњим питањем наше земље, са пуним поверењем у Вас и домаће институције.

У прилогу Вам достављамо и документ који смо упутили Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са сличним примедбама.

Надамо се да ће Ваша реакција бити суштинска, конкретна и благовремена у интересу свих, а пре свега петине становништва ове земље, која тренутно нема никава законом дефинисана права.

Председник

Зоран Д. Вранешевић

ПРИМЕДБЕ НА ПРЕДЛОЖЕНИ “НАЦРТ ЗАКОНА О ПРАВИМА БОРАЦА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА РАТА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА”

- Предложени нацрт закона је изузетно лоше решење, које у облику у коме се тренутно налази, не пружа неопходан ниво заштите свим категоријама из домена борачко-инвалидске заштите. Напротив, одредбе нацрта закона значајно умањују права појединих категорија у односу на претходна законска решења. Уочени су бројни недостаци међу којима постоје антиуставне одредбе, колизија више закона, до граматичких грешака ( замена чланова и ставова ), итд. Текст је преобиман, конфузан, а поједини чланови су без смисла и потпуно непотребни.

Дефиниција у Образложењу нацрта закона на страни 6. став 1, којом се образлаже Члан 4. став 4 и 5 овог нацрта закона, представља намеру и најгрубље кршење Члана 21. Устава Републике Србије, који забрањује сваки облик дискриминације. Наиме, значајан број лица је остварио и даље остварује права по основу оштећења организма задобијених у оружаним акцијама након маја 1992., 1993.,1994.,1995., па и 1996. године, на територијама бивших република СФРЈ, а велики део бораца са поменутом категоријом РВИ били су у исто време, на истом месту и у истој јединици, нису правно видљиви, нити своја права могу да остваре у било којој другој бившој републици СФРЈ.

Категоризација бораца (Члан 31.) из Члана 4. став 4,5,6 и 7 и Члана 5. овог нацрта закона је изузетно рестриктивна, подразумева боравак у оружаним акцијама готово годину дана ( I група ), што је било могуће претежно лицима у активној служби у восци, МУП и мањем броју државних служби, при чему II I III група бораца, коју чини 90% борачке популације, суштински не може остварити никаква права предвиђена овим нацртом закона (укупно три -легитимација, посебан стаж, који је био регулисан и до сада и право на почасно место на државним свечаностима ).

Иначе, права бораца су сведена у највећем делу на нематеријална и не постоји разумно образложење за однос према правима бораца (II и III групе) у односу на права РВИ,мирнодопских, цивилних инвалида и породица жртва рата.

У предложеном нацрту закона није дефинисна зона борбених дејстава, која би била основ за категоризацију бораца, попут решења у свим законима земаља насталих на простору бивше СФРЈ.

У области остваривања статуса РВИ и цивилних инвалида рата по основу оштећења организма насталог услед болести предвиђено је ограничење; прописан је рок од 5 година (Члан 154), чиме се онемогућава остваривање права великом броју бораца оболелих од ПТСП, што је нехумано и медицински неутемељено. Истовремено, статус војног инвалида према предложеном решењу, могу остварити ( или су остварила у заданом року) лица по основу болести које немају никакве везе са оружаним акцијама ( нпр. алергија, урођена срчана мана, – Члан 173.).

Приликом доказивања статуса бораца велики проблеми ће настати из разлога не постојања прописане документације одредбама овог нацрта закона, јер надлежни државни органи не поседују комплетну, ажурирану и прецизну евиденцију за свако лице, а Чланом 175. искључује се могућност атрибута тзв. квалификованог сведока.

У преамбули “Образложења” нацрта закона предлагач се позива на Члан 69. став 4. Устава Републике Србије, који дефинише да “инвалиди, ратни ветерани и жртве рата имају посебну заштиту по закону”, а у комплетном тексту нацрта се ниједном речју не спомиње термин “ратни ветеран”.

Глава VII (“УДРУЖЕЊА”) практично озакоњује досадашњи, уредбом Владе регулисан статус тзв. “репрезентативних” удружења, која је иначе била проблематична у смислу дефиниције, статуса и нарочито доделе финансијских средстава из буџета државе. То је изазвало сумњу на регуларност, а доказано је да су исте биле оправдане. Оваквим предлогом у Чл. 213. тачка 4. се практично стављају у повлаштени положај удружења, којима је држава омогућила у ранијем периоду, да формирају мрежу одбора, добију канцеларијске просторе и располажу огромним финансијским средствима за рад ( са никаквом или неадекватном контролом). Удружење које би према овом Члану ( Чл. 213.) нацрта закона стекло статус репрезентативности, прво мора да има позамашна средства којима би регистровало одборе у 2/3 општина Републике Србије, што је беспотребно и ненаменско трошење средстава. Осим тога, према Закону о удружењима, могуће је променити статут у врло кратком року и доћи до потребних услова за “репрезентативност” ( Чл.213. став 3.). Уколико остане овакво решење у нацрту закона, неминовно ће довести до још веће хиперпродукције борачко-инвалидских удружења, разних врста махинација и “трке” за репрезентативношћу”, што није циљ, напротив, неопходно је обједињавање и укрупњавање постојећих. Решење за ову проблематику је задржавање само Чл. 212. који дефинише сврху и улогу удружења, а новом, праведнијом и транспарентном Уредбом Владе или другим подзаконским актом, регулисати кровну организацију, у којој би већи број удружења прво формирао скупштину по делегатском принципу, а затим руководеће и остале органе у смислу такве Уредбе или другог акта.

Приликом израде нацрта закона предлагач није у потпуности сагледао комплетну проблематику ветеранске популације у Републици Србији и није користио искуства земаља из окружења, чији закони се успешно примењују 10 и више година и основни циљ- признавање статуса и права ратних ветерана (бораца) није остварен.

Примедбе на појединачна решења, чланове нацрта закона и предлог измена:

Члан 4. треба допунити, на начин да се тачка 7. помери у тачку 8., а тачка 7. треба да гласи: 7. вршио војне дужности или друге дужности у вези са учествовањем у оружаној акцији предузетој за време мира после 27. априла 1992. године изван простора СРЈ, на територију под заштитом УН, под командом надлежних органа.

Члан 31. – треба преформулисати и у њему дефинисати «Зону борбених дејстава»

Члан 31. Став 2 брише се и гласи:“борац из става 1. тачка 2. овог члана разврстава се према времену и територији војног ангажовања у следеће категорије:

1. борац I категорије из оружаних акција после 17. августа 1990. године и рата у СРЈ из 1999. године (борац из члана 4. тач. 4), 5.),6.),7.),8.) и члана 5. овог закона, који је у зони борбених дејстава провео најмање 45 дана, као и борац коме је признато својство ратног војног инвалида, без обзира на дужину његовог ангажовања.

2.борац II категорије из оружаних акција после 17. августа 1990. године и рата у СРЈ из 1999. године (борац из члана 4. тач. 4), 5.),6.),7.),8.) и члана 5. овог закона, који је у зони борбених дејстава провео мање од 45 дана.

3. борац III категорије из оружаних акција после 17. августа 1990. године и рата у СРЈ из 1999. године (борац из члана 4. тач. 4), 5.),6.),7.),8.) и члана 5. овог закона који је вршио војне или друге дужности у вези са учествовањем у оружаним акција изван зоне борбених дејстава, без обзира на дужину његовог ангажовања.“

Задржати став 3.

додати Став 4. „Под зоном борбених дејстава, у смислу овог закона, сматра се простор у коме су извођена борбена дејства, на копну, воденој површини или ваздуху, одређен или ограничен по фронту линијом додира и по дубини до задње границе домета непријатељског тактичког наоружања са којим је непријатељ деловао у рату или у другим оружаним акцијама, у зони одговорности јединице којој је борац припадао.“

Члан 20. и сви други где се права дају породици, у термину “супружник”, неопходно је додати и “ванбрачни партнер с којим је лице живело најмање годину дана”, јер је садашња формулација у супротности са Породичним законом.

Члан 28. – задржати и завршити «…., увећан за 80%.» – Оваква формулација је оправдана из разлога значајног умањења основа у односу на важећи закон.

Члан 35. став 2. брише се и гласи «Проценат војног инвалидитета утврђен коначним решењем по одредби става 1. овог члана на основу погоршања болести, који је одређен при првом утврђивању војног инвалидитета, може се доцније повећати без обзира на даље погоршање оштећења организма.» – логично је да се са временом услед болести, старења организма степен инвалидитета повећа.

Члан 61. “Здравствена заштита”- не може, нити спада у посебно право, јер је регулисано другим законом.

Члан 63. задржати формулацију и избацити “по основу два или више пала борца”.

Члан 67. Право на месечно новчано примање ….Поред наведених категорија, потребно је уврстити и “борац I категорије”.

Члан 81.став 4. -потребно је променити, јер омогућава променом боравка стицање имовинске користи, на начин да сваки члан може да прима по једно месечно новчано примање. Избацити последњу реченицу.

Члан 98. “ Приоритет при упису у образовне установе” – потребно обавезати установе да ово право регулишу својим актима, уврстити као кориснике и борце I и II категорије.

Члан 99. “Приоритет при додели стипендија и смештаја у ђачке, односно и студенстске домове” – потребно обавезати установе да ово право регулишу својим актима; уврстити као кориснике и борце I и II категорије.

Члан 101. Формулација не обавезује локалне самоуправе, јер им се дозвољава да “у складу са својим могућностима” пропишу олакшице.

Члан 101. треба да гласи: “ Јединица локалне самоуправе је у обавези да војним инвалидима, корисницима породичне инвалиднине, цивилним инвалидима рата, борцима I категорије по овом закону, као и корисницима месечног новчаног примања по овом закону пропише олакшице у остваривању комуналних услуга, са умањењем за 50%.“

Члан 110. Бесплатна и повлаштена вожња,потребно је поред других, наведених категорија уврстити и борца I и II категорије.

Члан 119.- а) Једнократна помоћ у случају смрти корисника, потребно је поред других, наведених категорија уврстити и борца I и II категорије.

Члан 153. став 2. – прописани рок треба укинути за поједине врсте болести, конкретно ПТСП.

Члан 154.- прописани рок треба укинути за поједине врсте болести, конкретно ПТСП.

Члан 169.- Доказивање

У ставу 3. потребно је додати:“ ..или писменом изјавом два квалификована сведока овереном у суду, припадника исте јединице којој је борац припадао, који су са њим боравили у истој зони и у исто време.“

Ово је потребно због великог процента неажуриране докментације, изгубљених војних књижица, потврда и осталих законом дефинисаних доказних средстава, како код подносилаца захтева, тако и надлежних државних органа. Квалификовани сведоци би кривично и материјално (као и лице на које се изјава односи) одговарали за евентуално давање нетачних података у складу са КЗП.

Члан 198. став 6. је у колизији са Чланом 5. (страни држављани)

Члан 212. УДРУЖЕЊА

Члан 212. задржати у целини, а Члан 213., 214. и 215. брисати у комплету.

Доношењем предоченог нацрта закона Чланом 246. тачка 14. престаје да важи Уредба о праву на месечно новчано примање за време незапослености ратних војних инвалида од V до X групе из оружаних акција после 17. августа 1990. године (“Службени гласник РС”, број 81/05), чиме наведена категорија губи значајна примања.

Образложење упућеног предлога за измену

Горе наведени предлози за изменом постојећих чланова су темељни минимум права бораца.

Дефинисањем зоне борбених дејстава и две категорије бораца јасно и недвосмислено се разврставају учесници оружаних сукоба на лица чији је живот био непосредно угрожен и лица која су била мобилисана (па и присилно) или су на други начин имали учешће у оружаним сукобима без или у знатно мањој опасности по живот, могућност рањавања, заробљавања, итд.

Рок од 45 дана проведених у зони борбених дејстава је време на које су надлежни војнотериторијални органи упућивали мобилисано људство на ратиште у фази распада СФРЈ, па је самим тим и оптималан као законско решење. 1999. је извршена мобилизација мањег обима, у смислу слања људства у зону борбених дејстава (АП КиМ). Већина позиваних В/О је била стационирана на осталом територију СРЈ и логично је да им припадне статус борца II категорије.

Дефинисањем правног статуса учесника оружаних сукоба након 27.априла 1992. године ( Члан 4. став 7.) регулише се статус бораца који су учествовали у оружаним сукобима изван граница СРЈ, у међународно признатим «Зонама под заштитом УН» у одбрани народа и територија под командом надлежних органа. Предметни териториј је био изложен агресији што је међународно-правно дефинисано низом резолуција СБ УН из тог времена. Овим Чланом се штите права бораца, данас држављана Републике Србије, који то право не могу да остваре ни у једној држави насталој након распада СФРЈ. Чињеница да је велики проценат ратних војних инавалида стекао тај статус и користи законска права управо у термину од 1992.-1996. године на територији изван СРЈ, доводи остали број учесника рата из истих јединица, истог времена и места оружаних акција у дискриминаторски положај, што је у супротности са важећим Уставом Републике Србије ( Члан 21.).

Остале сугестије су у циљу боље формулације појединих чланова, спречавања колизије постојећих закона и праведнијег решења, првенствено за борачку популацију што је и прокламовано као циљ доношења новог закона.

Активности ОО Ада

Општински Одбор Ада,  омогућио је повластице за чланове Удружења. Хамбургерија Фахаз 5%, Кланица живине ( на комплетан асортиман производа и услуга) 5%, Пољотанк на гориво еуро дизел 10%. Постигнут договор са цивилном организацијом Дуга, која је задужена у Општини за јавне радове као и за помоћ социјално угроженима, да чланове Удружења као такве запосли у оквиу јавних радова.

Положај ратних ветерана у Србији

СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНСКИХ ОДБОРА И ЧЛАНОВА ОДБОРА УДРУЖЕЊА

Датум и време: 21.02.2015. године, с почетком од 11,00 часова
Место: Нови Сад, сала Скупштине града
Жељко Вукелић, председник Удружења, отворио састанак и поздравио све присутне чланове Удружења.
Потом је председник, Жељко Вукелић, поднео ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГЛАВНОГ ОДБОРА УДРУЖЕЊА. Претходни састанак одржан је у новембру 2014. године. У медјувремену учествовали смо у јавној расправи о нацрту Закона о правима ратних ветерана. Сама расправа готово да је спроведена у тајности и није пропраћена у медијима, а решења су врло неповољна по ратне ветеране, наше чланове. Тражили смо или да се нацрт закона Измени или да се повуче, тј. да не улази у скупштинску процедуру. Након тога смо били на 2 састанака у надлежном Секретаријату, код Милана Поповића, и добили смо доста информација, незванично смо сазнали да већи део наших примедби и сугестија неће бити прихваћен, док ће сам нацрт закона једним, мањим делом, бити коригован. Што се тиче ревизије статуса инвалида рата, она ће бити формална, односно неће им се умањивати права, већ ће се вршити провера исправности и комплетности документације на основу које су стекли то право. Тражил смо да се направи, односно да се формира „Централни регистар“ учесника рата – ратних ветарана.
Председник је потом упознао присутне да је формиран још један Савез удружења ратних ветерана, под називом САБОР, које је директно формиран под ингеренцијом Драгана Поповић,а тако да се наставља парчање и деоба постојећих Удружења ратних ветерана. САБОР је фомриран 05.02.2015. године, чине га послушници којима је интерес само паре . У Министарству нам је саопштено да Закон иде у процедуру у марту о.г. односно у априлу/мају . Могућа је и организација протеста уочи или накн уласка предлога Закона у скупштинску процедуру, зависно од договора са осталим Удружењима у Србији, тако да треба видети по општински одборима какво је расположење и колико људи би још било спремо да се одазове том позиву и да додје у Београд. До сада је отприлике пријављно око трећина чланова по одборима.
Након тога је отворена дискусија и један од учесника у дискусији је предложио да се у Новом Саду, на СПЕНСУ, организује јавни скуп са темом о односу државе према ратним ветеранима. Истакнути су и следећи проблеми: немогућности приступа јавним медијима, различита права ратних ветерана у Београду и у другим срединама.
Један од учесника у дискусији је изнео предлог да се отвори интернет страница на којој би ово била тема и где би могли бити видљивији у јавности и присутни на друштвеним мрежама чији је значај данас велики. Потом је изнет предлог да се направи платформа о наредним корацима Удружења, а нарочито су истакнути приоритети деловања удружења а то су: Закон којим се уредјују права ратних ветерана и борба за статус ратних ветерана у друштву.

Представник Удружења из Суботица је упознао присутне са резултатима рада овог Удружења у Суботици, тј. да су остварили права на умањење трошкова за комуналне услуге и други низ повластица. Председник Удружења из Жабља упознао је присутне са активностима тог Општинског одбора, да су имали пријем код Председника Општине, да су добили одредјена средства за активности Удружења у 2015. години и да су поднели захтев за умањење трошкова за комуналне услуге за ратне ветеране. Председник Удружења из Аде је такодје упознао присутне са њиховим активностима и постигнутим резултатима – добили су канцеларију за рад, право на умањење комуналних трошкова а очекују да ће добити на коришћење и читав објекат – зграду.
Изнет је предлог од учесника да се треба борити и да ратни ветерани не плаћају партиципацију у Домовима здравља, да не плаћају специалистичке прегледе и да се активније укљумо у борбу за друге повластице у куповини робе и услуга.Изнет је и предлог да се и званичним путем, предајом писмена на писарници Владе РС, тражи пријем у Влади код председника или неког од надлежних. На ово је председник Удружења, Жељко Вукелић, одговорио да је то и до сада радјено званичним путем, предајом поднеска на писарници.
Представник МО Удружења Детелинара истиче да се овако наш рад своди на социјално и синдикално ангажовање, али нама је потребно решавање статуса а то би можда било најлакше кроз организвоање кроз неке друге облике организовања (група градјана или слично) и учешће на изборима како би на тај начин легализовали своје интересе. Предлаже да прерастемо у виши облик организовања (партија, странка, покрет, и сл.) и да учествујемо на изборима.
Велики дио присутних је учествовало у дискусијама по свим темама.
Председник Вукелић, све предлоге које имате ставите на папир са идејом, предлогом и људима који би учествовали у реализацији те идеје.
Предлози:
- да г-дин Вукелић пошаље допис генералном директору РТВ са примедбом да се прилог са скупа Удружења ратних ветерана не може игнорисати, јер то је онда израз медијског мрака,
- да се организује митинг у Новом Саду на коме би упознали јавност са проблемима ратних ветерана,
- да се направи упитник и да се види са коликим бројем и са којим члановима удружење располаже у вези протеста – анкетни образац,
- да сви општински одбори одрже састанке и спроведу анкету до 15. марта о.г.
Састанак је завршен у 13,30 часова.

Записничар: Миливој Поповић

Хоће ли резервисти наставити поступак пред судом у Стразбуру?

Више на:

http://www.mreza.rs/tv-network.html

Нове погодности за чланове

СПЕЦИЈАЛНА ПОНУДА за кредитирање чланова
Савеза Ратних Ветерана Србије (СРВС) и Ратних Војних Инвалида:
Сви чланови Савеза имају могућност пословне сарадње са Марфин Банк АД која нуди
кредитирање са повољним каматним стопама уз брзу реализацију (од 1 до 3 дана).
Марфин Банк АД нуди вам могућност рефинансирања постојећих кредитних обавеза других
банака, као и добијање готовинских кредита са периодом отплате од 12 до 96 месеци за износе од
ЕУР 1.000,00 до ЕУР 6.250,00 (у динарској потиввредности) без жиранта.
Каматна стопа коју вам Марфин Банк АД нуди је конкурентна у односу на тржиште, без
посебних услова у смислу обавезе преноса зараде на текући рачун у Марфин Банк АД. У случају да се
клијент одлучи да месечна примања пренесе у Марфин Банк АД банка ће бити у могућности да му
понуди још повољније услове.
Важна напомена је да у случају рефинансирања постојећих обавеза друге банке кредитом
Марфин Банк АД клијент НЕ ПЛАЋА обраду кредита (обрада кредита 0%), као и да је провизија за наплату
услуге у случају узимања готовинског кредита 2% једнократно (минимум РСД 2.000,00) без
додатних трошкова годишњег одржавања кредита.
Окренутост Марфин Банк АД ка клијентима, обавезује нас да пратимо њихове потребе и да
благовремено проширујемо и обогаћујемо постојеће, али и креирамо нове банкарске производе и
услуге.
Позивамо вас на сарадњу !
Марфин Банк АД Београд
Филијала Нови Сад
Петра Драпшина 56
Тел: (021) 27 00 778 ; 27 00 779
Фаx: (021) 27 00 779

Активности

Ученици Основне школе „Хуњади Јанош“ из Чантавира у суботу су грајом и лумповањем терали зиму. Уз гласну музику, игру и плес, ученици уз пратњу својих наставника и родитеља, наступом под маскама су чекали долазак пролећа.
Посебан допринос је дало удружење ратних ветерана УОСYУ. Пошто деца обожавају слаткише ,на иницијативу члана удружења Марте Перц организована је крофнаста посластица за децу. Председник удружења ратних ветерана УОСYУ из Суботице Александар Панић, и председник одбора у Чантавиру Чаба Феро су рекли да су помогли овај догађај, да уз маскембал децу изненаде и обрадују са крофнама пуњеним мармеладом и чоколадом. Као што је и очекивано деца нису могла одолети укусима и уживали су у посластици, што нам само показује да следеће године наставимо са овим лепим и слатким обичајом.
Деца из Чантавира под маскама терала зиму
У школској сали дефиловали су ученици од првог до четвртог разреда и тако једни другима показивали вешто скројене и осмишљене костиме. Представа је била задивљујућа а њихова машта и креативност је угледала светлост дана. Кроз прелепе, занимљиве и смешне костиме принцеза, вила, страшних вештица, гусара, спајдермена и других креација, деца су се кроз плес опраштала од зиме.
Учитељица ОШ „Хуњади Јанош“, Едита Биро је изјавила да су се деца са великим узбуђењем припремала за свој дефиле, представу и плес, да је тог дана владала велика еуфорија и нестрпљење међу њима. По добром старом обичају трудили смо се да зиму отерамо уз велику буку. Маске су биле фантастичне, јако маштовите и свако дете се на свој начин сакрило иза своје креације. Маскембал је био прелеп и сваке наредне године ћемо се трудити да унесемо неке нове занимљиве садржаје.
Како је овај маскембал један од најомиљенијих приредби међу децом основне школе „Хуњади Јанош“ у Чантавиру, да се овај догађај употпуни, побринули су се фотограф Хусар Кристијан као и екипа Панон РТВ.

http://www.subotica.com/vesti/deca-iz-cantavira-pod-maskama-terala-zimu-id22056.html

 

11001833_1549555198648081_1990539269271162201_n

 

 

ПРИЈАТЕЉИ САЈТА

април 2015.
П У С Ч П С Н
« мар    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  

webFlomaster