ОДРЖАНО ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ ПОВОДОМ РАТНИХ ДНЕВНИЦА

Суботичко удружење УОСJУ „Учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије – ГО Суботица“ је уз присуство адвоката Срђана Алексића и пуномоћника тужиоца Раде Затезала приступили припремном рочишту, које је одржано 12. маја 2016. године у Вишем Суду у Суботици, поводом неисплаћених ратних дневница по основу дискриминације а против тужене Републике Србије и Министарства одбране.

На припремном рочишту је изложено да је дошло до дискриминације суботичких ратних ветерана тако што је влада Републике Србије донетим закључком РС бр.401-161/2008 од 17. јануара 2008. године селективно решила проблем са незадовољним вољним резервистима и у привилегован положај ставила резервисте са територије седам општина на југу Србије исплатом 2 милијарде динара под плаштом такозване социјалне помоћи а која су средства тада узета из фонда за приватизацију. Притом није тражила нити један доказ о социјалној угрожености тих људи чиме је евидентно, без утемељења у позитивном праву Републике Србије, дискриминисан и сам тужилац, као ратни војни резервиста и учесник рата 1999. године – Нато агресије на Републику Србију.

Вишем Суду у Суботици је достављена сва документација да су спорним актом Владе Републике Србије морали бити обухваћени сви војни резервисти са територије Републике Србије и (Суботице) који су имали учешће у рату 1999 године, и да је оваквим поступањем тужене повређен чл.21 Устава Републике Србије, као и чл.14 Европске Конвенције за заштиту људских права уз чл.1 протокола бр.1 Европске конвенције, те је правни интерес тужиоца за утврђивање постојања дискриминације више него јасан.

Према свим документима Министарство одбране, као ресорно министарство, јесте одговорно за сваки покушај, чињење дискриминације над својим припадницима-војним резервистима, а Република Србије одговорна за рад Министарства.

На основу предатих докумената и изложених чињеница Виши Суд у Суботици доноси решење за прво рочиште главне расправе на коме ће се извести докази из доказног решења, посебно саслушања свих тужиоца у предмету, стим да ће у том случају бити одржана највише два рочишта у трајању од годину дана. Главна расправа у Вишем Суду у Суботици против Републике Србије и Министарства одбране заказана је за 30. Јун 2016 године.

Александар Панић, председник ГО УОСJУ Суботица је поводом одржаног припремног рочишта изјавио да у овом предмету дискриминација постоји. Да је начело једнакости и забрана дискриминације зајамчена уставом, чл.21. Републике Србије забрањује дискриминацију и утврђује: да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту без дискриминације, да је забрањена свака дискриминација непосредна или посредна по било ком основу а нарочито по основу расе, пола, националне припадности друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Панић је такође додао да адвокат Срђан Алексић не захтева утврђивање постојања дискриминације према свима, већ искључиво према појединцу-ратном ветерану који има правни интерес за доношење одлуке Суда у овом правном спору.

Удружење УОСJУ позива све ратне ветеране са подручја града Суботице, учеснике у рату 1999. године који још нису поднели тужбу на исплату ратних дневница по основу дискриминације да се јаве и то учине у Удружењу у улици Босе Милићевић ББ, локал 2 (испод трибина Стадиона малих спортова).

СПОРАЗУМ

ШТА РАTНИ ВЕТЕРАНИ ДОБИЈАЈУ КОАЛИЦИОНИМ СПОРАЗУМОМ СА СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ ПАРТИЈОМ СРБИЈЕ И ЈЕДИНСТВЕНОМ СРБИЈОМ
У АП ВОЈВОДИНИ?

Ратни ветерани, на изборној листи за посланике у скупштини АП Војводине, имају своје кандидате и по први пут у историји ће имати своје аутентичне представнике, који ће се залагати за њихова права и иницирати доношење одлука у њиховом интересу;

За ресор борачке и социјалне заштите унутар партијске структуре коалиционих партнера ће бити задужени представници ратних ветерана;

У свим градовима и општинама где ова коалиција буде чинила власт, ратни ветерани ће имати:
- свог представника у извршној власти-члана већа задуженог за социјалну политику, као и представника задуженог за борачка питања,
- своје представнике у управним и надзорним одборима у јавним предузећима, као и општинским и градским комисијима у одређеном проценту;

У свим градовима и општинама одборници ове коалиције ће иницирати доношење скупштинских одлука везано за:
- олакшице у плаћању комуналних услуга по узору на град Београд
( не мање од 30%) за све ратне ветеране, инвалиде и социјално угрошене грађане,
- субвенције за набавке школског прибора и уџбеника за ученике основних, средњих и високошколскиг установа, децу ратних ветерана, инвалида и социјално угрожених грађана,
- субвенције из домена здравствене заштите и то код набавке лекова и плаћања трошкова лечења за напред наведене категорије, и др.;

У републичком парламенту, народни посланици коалиционих партнера ће иницирати доношење адекватног Закона о правима ратних ветерана и чланова њихових породица;

У случају партиципирања у власти на републичком нивоу, коалициони партнери ће уступити представнисима ратних ветерана ресоре социјалне и борачке заштите;

Коалициони партнери ће, такође, на републичком нивоу инициритати решавање питања накнаде за “ратне дневнице”, без суђења пред међународним судовима;

Коалициони партнери су се обавезали, да у свим местима где имају своје одборе, пруже подршку у раду одборима организација ратних ветерана и да заједнички раде на побољшању положаја ветеранске популације.

РАТНИ ВЕТЕРАНИ

Ветеран је назив за прекаљеног војника који је био учесник рата. Појам потиче од латинске ријечи „vetus“ која значи „стари“. У овом случају „старост“ не означава слабост и немоћ, него заслуге за друштво и државу. Истовремено и држава својим односом према ратним ветеранима показује значење своје „старости“, тј. да ли је држава зрела, одговорна и јака (а то се види у бризи о људима који су се борили и жртвовали за државу) или је стара у смислу немоћи да испуњава своје обавезе.

ОДНОС ПРЕМА ВОЈНИЦИМА У УСТАНИЧКО ВРЕМЕ
У време Карађорђевог и Милошевог устанка су постојале јаке солидарне везе у народу. Светозар Марковић у књизи „Србија на Истоку“ пише да је у то време село водило рачуна да буде обрађена земља и оних породица чији су мушки чланови у војсци, а истовремено је избјегавано да се у војску шаљу синови јединци (да би се тако сачувало кућно огњиште). Треба рећи да је постојао и изузетак, али ту се радило о добровољцима који су били без породице… то су били чувени „голи синови“. Ово је било време народне самоуправе (село, општина, срез) и јаких породичних задруга. На жалост, након што је створена слободна српска држава као резултат српских устанака (Карађорђев и Милошев устанак) и политичке подршке царске Русије, дошло је до усвајања западног модела друштва и државе. Свети владика Николај Велимировић је то описао рекавши да је Србија након ослобађања од физичке власти Истока пала под духовну власт Запада.
У овако устројеној држави није било бриге за народне интересе. Тако је држава својом небригом о друштву дозволила да народ буде изложен манипулацијама приватних трговаца и зеленаша, јефтина страна индустријска роба је уништавала домаће занате, а поред свега тога држава је оптеретила народ (који је до тада углавном живио у селима) са великим порезима. Овако тешко стање је довело до раслојавања на селу, распада породичних задруга и постепеног одласка све већег броја сељака у градове (који у новој, градској средини нису добили подршку државе).
ОДНОС ПРЕМА ВЕТЕРАНИМА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ И У ЈУГОСЛАВИЈИ
У оваквим друштвеним односима није чудно да држава није имала добар однос према ратним ветеранима (посебно према ратним војним инвалидима). То је сликовито описао Лаза Лазаревић у свом чувеном дјелу „Све ће то народ позлатити“. Ова приповјетка говори о тешком положају ратних војних инвалида који су били учесници српско – турског ратова од 1876. године до 1878. године.
Лаза Лазаревић је сматрао да држава има обавезу да помогне своје борце који су због ње изгубили здравље – и да би држава требала својим ратним војним инвалидима исплаћивати одговарајућу надокнаду која би им олакшала живот. То се на жалост није десило, па су многи ратни војни инвалиди живјели у сиромаштву и просили на улици за храну. Приповјетка „Све ће то народ позлатити“ је објављена 1882. године и то је време Обреновића, али није било боље ни након „Мајског преврата“ 1903. године, тј. у време Карађорђевића. Иако се период од 1903. године до 1914. године сматра „златним периодом“ српске демократије, истина је да се друштвено – економски положај народа није промјенио доласком династије Карађорђевића на власт. О томе је говорио Јован Скерлић у Скупштини Краљевине Србије критикујући приватне банкаре (који након Балканских Ратова нису показали разумјевање према својим дужницима који су морали да се одазову војном позиву) и посредно државу (која није заштитила своје војнике). Слично је било и за време Краљевине СХС/Југославије, па су након рата на београдским улицама просили бројни ратни војни инвалиди.
Какав је био однос државе према својим ветеранима у овом периоду много говори примјер Милунке Савић (1889 – 1973) која је борила у Балканским Ратовима и I Свјетском Рату. Преживјела је девет рањавања, албанску голготу, оправак на Крфу и тријумфално се вратила у Србију. Ова српска хероина је добила двије француске Легије Части, британски орден светог Мајкла, руски орден светог Ђорђа Побједоносца. Странци су Милунку Савић поштовали као српску Јованку Орлеанку. Након рата је као добровољац добила комад земље у данашњем Степановићеву код Новог Сада и ту је подигла малу кућу, коју је касније препустила сестри, а она се преселила у Београд. Њен супруг Вељко је ускоро напустио породицу, а она је као самоука жена почела да ради као шваља у творници војних униформи, као куварица и од 1927. године је почела да ради као чистачица у Хипотекарној банци. Након осам година је „унапређена“ и постаје чистачица канцеларије директора банке. Од злобних чиновника је добијала оцјену 3 за свој рад „надничара“. За време окупације Недићева власт је Милунки дала посао државног заступника, а Титова власт јој је одобрила пензију 1945. године. Од својих средстава је купила малу кућу на Вождовцу. Са својим ратним друговима је путовала у Грчку и у Француску у српској народној ношњи украшену бројним орденима. Пред њену смрт је написано неколико текстова о заборављеној српској хероини, па је добила малу гарсоњеру у насељу Браће Јерковић. Ова истинска српска хероина је одбила понуду Француске и остала је да живи у својој земљи. Поред своје ћерке, одгојила је три усвојенице: Милку (заборављена на жељезничкој станици у Сталаћу), Радмилу – Вишњу (њну сестра, ђерка њених остарјелих рођака) и Зорку (сироче из Далмације). Поред тога, помагала је школовање још 32 дјеце. То је све радила захваљујући плати, инвалиднини и француским примањима уз двије Легије Части.
У слободно време је шила шињеле за војску, а у томе су јој помагала дјеца. Помагала је и бугарског студента Бебела Нинкова (његов отац је био официр поражене бугарске војске и молио је Милунку да помогне његовом сину), који је становао код ње до краја студија, а касније је оженио Милункину сестру Радмилу – Вишњу.
***
Негативан однос према српским војницима је постојао и у Хабзбуршкој Монархији. Војна Крајина је основана као војни бедем који треба да заустави турске продоре, али је Беч немислордно трошио српске животе и у ратовима против других европских држава. Овакав однос према Србима је довео до тога да средином XVIII вијека у Карловачком Генералату Војне Крајине буде свега 4.94% мушкараца старијих од 60 година. Мали проценат особа старијих од 60 година показује размјере страшног „данка у крви“ који је од Срба Крајишника узимао Бечки Двор; животни вијек Срба Крајишника је због честих ратова и тешких услова живота био веома кратак. Да би се осигурала контрола над крајишким јединицама, Марија Терезија је формирала посебну Војну Академију која је имала функцију стручног усавршавања, али и одрођавање српских официра (да би им интерес хабзбуршке династије постао важнији од српских националних интереса). Због тога већина словеначких и хрватскхи официра хабзбуршке војске и дио српских виших официра хабзбуршке војске нису искрено прешли у јединице југословенске војске након 1918. године. Већина српских официра хабзбуршке војске је била другачија и имали су став попут Јосифа Мамуле, који је у периоду за време француске власти над дијелом Војне Крајине искористио прилику да приликом посете Паризу каже Наполеону да Војна Крајина има за основни задатак борбу са Турском и да на Крајину рачунају Србија, Босна и Црна Гора. У овом духу је и чувени Сава Текелија предлагао Наполеону да обнови српску државу на Балкану. Да ови планови нису били нереални свједочи француска понуда црногорском митрополиту светом Петру I Петровићу Цетињском да постане „Патријарх свега српског народа или цијелог Илирика“. Да је остварен француско – руски савез (за који се залагао убијени руски цар Павле I), ови планови би постали реалност. На жалост, Велика Британија је на штету руских и српских интереса онемогућила савез Француске и Русије. Због овог родољубивог става већине српских официра, на српске крајишке официре је рачунао и Сава Владисавић приликом Прутског похода руског цара Петра Великог (поход је пропао због издаје влашког војводе Бранкована и неодговарајуће припреме руских снага, али је спремност Срба из Војне Крајине да помогну ослобођење Србије била несумњива. Руски извори потврђују да је Богдан Поповић био спреман да доведе српске крајишке снаге у помоћ руском цару, али је то спречио Бранкован).
Војни историчар Бранко Богдановић истиче да је након I Свјетског Рата у активну службу војске Краљевине СХС поред 3.500 официра српске војске, примљено 2.590 бивших аутро – угарских официра, 469 црногорских официра, 12 руских царских официра и 3 официра из албанских Есад – пашиних јединица. Њима треба додати и бројне хабзбуршке резевне официре (који су након слома Краљевине Југославије приступили снагама НДХ). Бивши аустроугарски официри су у новој југословенској војсци имали веће могућности за напредовање јер су им признати чинови из хабзбуршких јединица.
То је било веома штетно јер већина бивших хабузбуршких официра није искрено приступила југословенској војсци. Са друге стране, српски официри заслужни за побједе српске војске су преко ноћи постали подређени слабије образованим колегама из поражене хабзбуршке војске (српски официр је тек након завршене војне академије могао добити чин потпоручника, док је хабзбуршки систем био мање строг, па су њихови официри били мање стручни). Власти Краљевине СХС су из политичких разлога признале високе чинове бившим хабзбуршким официрима и тако довели су понижавајући положај стотине српских официра који су разочарани напустили војску нове државе која без њиховог доприноса не би постојала. Систем пријема бивших хабзбуршких официра је морао бити много строжији да би се избјегло да у редове заједничке војске уђу непријатељски настројени кадрови. Из политичких разлога таквог приступа није било на штету југословенске државе и српског народа. То је један од разлога пропасти прве југословенске државе. Др Момчило Диклић наводи податак да је у априлу 1941. године из редова југословенске војске у снаге НДХ прешло: 31 генерал, 228 пуковника, 245 потпуковника, 245 мајора, 1.005 капетана и 417 поручника. Ови официри су служили „држави“ која је одговорна за бројне српске невине животе (700.000 само у Јасеновцу).
Промјена политичке ситуације на свјетском нивоу је довела до обрнутог процеса од 1943. године до 1945. године. Тако су бројни припадници усташких и домобранских јединица прешли у редове партизанских једница (које су до тада биле претежно српске). Слично се десили и на подручју СССР –а. Андреј Фурсов каже да од средине 50 –их година XX вијека (тј. након Стаљинове смрти) по наредби Хрушчова долази до рехабилитације лица која су сарађивала са фашистима – и долази до циљаног инфлитирања „бандероваца“ у космомолске, партијске, државне и совјетске органе украјинске Совјетске Социјалистичке Републике. Тако је по процјенама стручњака већ 60 –их година у администрацији западних области Украјине било 30% – 40% бивших „бандероваца“ и њихових потомака. Они су уз помоћ западних служби развијали украјински национализам и подржавали прозападне дисиденте. Тако је већ 1980. године била спремна структурна конструкција за борбу за излазак из СССР –а јер је дошло до повезивања националиста са дијелом државног и партијског апарата.
Након распада СССР –а, моги националисти су се нашли на водећим позицијама, а многи бивши комунисти су се брзо „префарбали“ у националисте. Овај процес се одвијао и у Југославији. Са оваквим кадровима није чудно да је СФРЈ разбијана „изнутра“ (а велику помоћ су давали и одрођени српски кадрови). Ова „пета колона“ у Југославији и земљама Варшавског уговора је била повезана са политичком емиграцијом фашиста на Западу (усташе, бандеровци, итд.). Српски народ је поред тога додатно ослабљен идеолошким подјелама на „партизане“, „четнике“, „недићевце“ и „љотићевце“. Ове подјеле још нису на прави начин превазиђене у интересу српског јединства.
ПОЛОЖАЈ РАТНИХ ВЕТЕРАНА НАКОН СЛОМА СФРЈ
Данас је питање ратних ветерана не само правно питање (не постоји одговарајући закон), него и политичко питање. Све се своди на однос према ратовима на подручју бивше СФРЈ. Постоје два основна објашњења слома СФРЈ. Према првом објашњењу, СФРЈ је разбијена дејством западних центара моћи и домаћих сепаратиста. Према другом објашњењу СФРЈ се распала због „великосрпске агресије“. Тачно је прво објашњење, али Србија није јасно заузела овакав став. Због тога је и статус српских ратних ветерана веома лош.
Побољшање положаја српских ратних ветерана је суштински везано са преопородом Србије која мора:
· одбацити лажи о српској одговорности за слом СФРЈ,
· повратити свој економски суверенитет (супротно одлукама ММФ и Свјетске Банке),
· успоставити савез са Русијом и пријатељским земљама, и
· као матична држава српског народа заштити интересе Срба на подручју бивше СФРЈ.
Ако Србија крене овим путем, тада ће и српски ратни ветерани добити статус који заслужују – као особе које су показале спремност да положе и свој живот за Отаџбину.
***
Српски народ се са правом поноси својим прослављеним спортистима, умјетницима и научницима… њихови успјеси јачају националну самосвјест. Такав статус морају да имају и ратни ветерани. Како се то може урадити показује Русија која је на великој прослави Дана побједе над фашизмом организовала величанствену војну параду на којој су учешће имали и ветерани прошлих ратова и њихови потомци. Србија мора указати дужно поштовање својим ветеранима и показати свима да је борба за Отаџбину најсветија дужност, право и част свих грађана ове земље. То је услов опстанка и препорода Србије. Најважнија одбрана нације није оружје, него морал и пожртвовање припадника нације… то су на величанствен показали у древној Спарти.
Кад је неко Спартанцима приговорио како Спарта нема јаке зидове око града, Спартанци су одговорили: „Наши људи су наши зидови“.
Срби су много пута својом храброшћу надмашили древне Спартанце. То је показао и др Арчибалд Рајс рекавши да су га за Србију највише везали њени херојски војници који су у мистичном заносу и скоро божански умирали за Отаџбину у I Свјетском Рату. Након рата ветерани су заборављени, а др Арчибалд Рајс је тадашње стане описао у књизи „Чујте Срби“. Данашње стање у Србији је слично ономе које је у књизи описао др Рајс. То стање мора да се промјени због саме Србије, а један од знакова опоравка ће бити другачији однос према ветеранима. То ће бити знак да Србија поштује оне који су показали спремност да дају оно најдрагоцније за Србију – свој живот. То ће бити знак да Србија поштује себе и да је на путу препорода.

НОВИ ОДБОР

На основу Статута Удружења, а у циљу квалитетног спровођења активности и управљања Удружењем, као и ефикаснијег остваривања програмских циљева, Управни Одбор доноси

О Д Л У К У

о избору Општинског одбора МАЛИ ИЂОШ, на оснивачкој Скупштини Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије одржаној 21.03.2016.г.у МАЛОМ ИЂОШУ.
За Председника изабран је:

АЛБЕРТ ЈОЖЕФ

Чланови Одбора:

МИХАЉ ТОТ
ПЕТЕР ШАНДОР

Надзорни Одбор:

ЈОЖЕ ПРИБИЦКИ
СИЛАЂИ ЂЕНЂИ

Одлука ступа на снагу датумом доношења.

Проблематика ратних ветерана

ПАТРИОТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ

 

  ПАТРИОТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ - ГРАЂАНИ,

   РАТНИ ВЕТЕРАНИ И ИНВАЛИДИ

   Илије Огњановића 7, Нови Сад

   e-mail: patriotskipokretsrbije1804@gmail.com

   тел: 021/452-010 и 064/9142228

 

Све за Србију, Србију ни за шта !

 

ЧИЊЕНИЦА ЈЕ ДА ЈЕ ПРЕДЛОГ ЗАКОНА ПРЕДАТ У СКУПШТИНУ СРБИЈЕ, КАО И ДА  САДАШЊА ВЛАСТ  НЕЋЕ ДА ГА СТАВИ У ПРОЦЕДУРУ И ИЗГЛАСА.

ЈЕДИНИ НАЧИН ДА ДОБИЈЕМО НАШ ЗАКОН  ЈЕ; ДА РАТНИ ВЕТЕРАНИ СА СВОЈИМ ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦЕ У ШТО ВЕЋЕМ БРОЈУ ИЗАЂУ НА ИЗБОРЕ И ГЛАСАЈУ ПРВИ ПУТ ЗА СЕБЕ, ЗА СВОЈУ ПОРОДИЦУ, ЗА СВОЈ ЗАКОН , ДАЈУЋ И ГЛАС  ЗА ЛИСТУ   „ПАТРИОТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ - ГРАЂАНИ,  РАТНИ ВЕТЕРАНИ И ИНВАЛИДИ“

 

КЉУЧНЕ ОДРЕДБЕ И ЗНАЧАЈ

„ЗАКОНА О ПРАВИМА РАТНИХ ВЕТЕРАНА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА“

 

1.  ПРЕДСТАВЉА СВЕОБУХВАТАН ЗАКОНСКИ АКТ.

2.  ОБУХВАТА СВЕ УЧЕСНИКЕ ОРУЖАНИХ СУКОБА НА НАШИМ  ПРОСТОРИМА, ОРУЖАНИХ СНАГА  ДРЖАВНИХ

     СУБЈЕКАТА,  БЕЗ РАЗЛИКЕ НА ДРЖАВЉАНСТВО И МЕСТО ПРЕБИВАЛИШТА,ЧИМЕ СЕ ИЗБЕГАВА

     ДИСКРИМИНАЦИЈА ПО ТОМ  ОСНОВУ;

3.  ОБУХВАТА ПОВЕЗАН ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОД ОРУЖАНИХ СУКОБА 1990-1999. ЧИМЕ СЕ МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНО

      СПРЕЧАВА (НЕГАТИВНА) КВАЛИФИКАЦИЈА ОДБРАМБЕНОГ РАТА ;

4.  УРЕЂУЈЕ ОБЛАСТ БОРАЧКО-ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ ЗА СВЕ КОРИСНИКЕ ОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА ДО

    ДАНАС (ЗАДРЖАНА СТАВКА ИЗ ПОСТОЈЕЋИХ ЗАКОНА);

5. ТЕРМИН РАТНИ ВЕТЕРАН ЈЕ ЈЕДИНСТВЕН ЗА СВЕ КАТЕГОРИЈЕ;

6.  РАТНИ ВЕТЕРАНИ ОСТВАРУЈУ СЛЕДЕЋА ПРАВА:  

     -  ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ , ПРАВА ИЗ  ПЕНЗИЈСКОГ ОСИГУРАЊА, ПРАВО НА ДОДАТАК ЗА ДЕЦУ,

        ПРАВО НА ЗАПОШЉАВАЊЕ, ПРАВО НА СТАМБЕНО ЗБРИЊАВАЊЕ, ПРАВО НА ДЕОНИЦЕ, ОДНОСНО УДЕЛЕ У

        ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА БЕЗ НАПЛАТЕ, БОРАЧКИ ДОДАТАК, 60% ОД ПРОСЕКА ЗАРАДЕ У СРБИЈИ, 

       УМАЊЕЊЕ ПЛАЋАЊА СВИХ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА ЗА 50%

  -  ОСТАЛА ПРАВА:  ПРЕДНОСТ ПРИ УПИСУ У ОБРАЗОВНЕ УСТАНОВЕ ДЕЦЕ РАТНИХ ВЕТЕРАНА И УМАЊЕЊЕ

      ШКОЛАРИНА,  ПРАВО НА СТИПЕНДИЈУ,  ПРЕДНОСТ ПРИ СМЕШТАЈУ У ЂАЧКЕ, ОДНОСНО  СТУДЕНТСКЕ

      ДОМОВЕ, ПРАВО НА БЕСПЛАТНЕ УЏБЕНИКЕ, ПРЕДНОСТ ПРИ ЗАКУПУ ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА,

      КОРЕКЦИЈА ПРИЛАЗА ДО ЗГРАДЕ, ЦАРИНСКЕ И ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ, ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПЛАЋАЊА

      НАКНАДЕ ЗА ПРЕНАМЕНУ, ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА, ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПЛАЋАЊА СУДСКИХ,  

     УПРАВНИХ И АДМИНИСТРАТИВНИХ ТАКСИ, ПРАВО НА ОБНОВУ ИМОВИНЕ НА ТЕРИТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ

     СРБИЈЕ.                 

     НАВЕДЕНА ПРАВА СУ САДРЖАНА И У ЗАКОНИМА СУСЕДНИХ ЗЕМАЉА И ВИШЕ ОД ДЕСЕТ ГОДИНА СУ У

     ПРАКТИЧНОЈ ПРИМЕНИ.

7.  РАТНИ ВОЈНИ ИНВАЛИДИ, МИРНОДОПСКИ ВОЈНИ ИНВАЛИДИ, ПОРОДИЦЕ ПОГИНУЛИХ , ЗАРОБЉЕНИХ И

     НЕСТАЛИХ ЛИЦА ОСИМ ПРАВА КОЈА ИМАЈУ РАТНИ ВЕТЕРАНИ ИМАЈУ И ДОДАТНА ПРАВА – ПО ОСНОВУ

     ОШТЕЋЕЊА ОРГАНИЗМА, ПОГИБИЈЕ, НЕСТАНКА ИЛИ ЗАРОБЉАВАЊА;

8.  НЕМА ЗАСТАРЕВАЊА ПО ОСНОВУ НАСТАНКА БОЛЕСТИ ПРОУЗРОКОВАНИХ РАТНИМ ДЕШАВАЊИМА

     ( У САДАШЊЕМ ЗАКОНУ ТО ПРАВО ЈЕ ЗАСТАРЕЛО НАКОН 2004. ГОДИНЕ);

9.  УВОДИ СЕ ЈЕДИНСТВЕН РЕГИСТАР РАТНИХ ВЕТЕРАНА (САДА НЕ ПОСТОЈИ);

10. УВОДИ СЕ КАТЕГОРИЈА ДВА КВАЛИФИКОВАНА СВЕДОКА ЗА ДОКАЗИВАЊЕ

     СТАТУСА РАТНОГ ВЕТЕРАНА ( ВЕЛИКИ БРОЈ ВЕТЕРАНА, КАО НИ ВОЈНО ТЕРИТОРИЈАЛНИ ОРГАНИ НЕМАЈУ

      ПРЕЦИЗНУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ)

11. ПРЕДВИЂЕН ЈЕ ПОСЕБАН СТАТУС ЗА ОДЛИКОВАНА ЛИЦА И ДОБРОВОЉЦЕ;

12. ПРАВА  РАТНИХ ВЕТЕРАНА  НА БОРАЧКИ ДОДАТАК, НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ

   ( ОДРЕЂИВАЊЕ  ЛИЧНОГ БОДА ), НА ИНВАЛИДСКУ ПЕНЗИЈУ И НА ПОРОДИЧНУ ПЕНЗИЈУ ЛИМИТИРАЈУ СЕ

    СА 45 , ОДНОСНО 30 ДАНА ЗА ДОБРОВОЉЦЕ (ИСКЉУЧИВО ЗА ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У ЗОНИ БОРБЕНИХ

    ДЕЈСТАВА);

13. ПРИЗНАЈУ СЕ ПРАВА И ЦИВИЛНИМ ЛИЦИМА КОЈА СУ БИЛА АНГАЖОВАНА У

      ОРУЖАНОМ СУКОБУ ПО НАРЕЂЕЊУ ДРЖАВНИХ ОРГАНА (РЕПОРТЕРИ, ПИРОТЕХНИЧАРИ…);

14.  СТЕЧЕНА ПРАВА ПО ДОСАДАШЊИМ ПРОПИСИМА СЕ ЗАДРЖАВАЈУ;

15.  ДАЈЕ СЕ НАЦИОНАЛНО ПРИЗНАЊЕ КОРИСНИЦИМА;

16.  ДАЈУ СЕ УСТАВНА ПРАВА ВЕТЕРАНИМА, ИНВАЛИДИМА И ЖРТВАМА РАТА;

17.  ВРАЋА СЕ ЧАСТ И ДОСТОЈАНСТВО РАТНИМ ВЕТЕРАНИМА;

18.  РЕШАВА СЕ СОЦИЈАЛНИ МИР;

19.  ВРАЋА СЕ ПОВЕРЕЊЕ ГРАЂАНА У ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ;

20.  ДОПРИНОСИ СЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЗЕМЉЕ;

21.  РЕШАВАЈУ СЕ ПОТРЕБЕ И ПРОБЛЕМИ ПЕТИНЕ СТАНОВНИШТВА ЗЕМЉЕ;

22.  РОК ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ ПРАВА И СТИЦАЊЕ СТАТУСА ВЕТЕРАНА ЈЕ 3 ГОДИНЕ, ЧИМЕ СЕ ВЛАДИ ДАЈЕ

      ДОВОЉНО ВРЕМЕНА ДА ИЗНАЂЕ МОГУЋНОСТ БУЏЕТСКОГ ФИНАНСИРАЊА;

23. ОТКЛАЊА СЕ  ЕВЕНТУАЛНИ РЕМЕТИЛАЧКИ ФАКТОР ПРИЛИКОМ СТУПАЊА

     ЗЕМЉЕ У ЕВРОПСКЕ ИЛИ ДРУГЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ, ЈЕР ЈЕ ЗАКОН УСКЛАЂЕН СА СЛИЧНИМ       РЕШЕЊИМА

     ЗЕМАЉА У ОКРУЖЕЊУ И ОНИМА КОЈЕ СУ ЧЛАНИЦЕ ЕУ

ППС

У складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09), на оснивачкој скупштини одржаној дана 10.02.2016. године у Новом Саду, усвојен је

 

 

СТАТУТ

ПАТРИОТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ -

ГРАЂАНИ, РАТНИ ВЕТЕРАНИ И ИНВАЛИДИ 

 

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

 

            Назив удружења је : „ПАТРИОТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ “ – ГРАЂАНИ,

                                                 РАТНИ ВЕТЕРАНИ И ИНВАЛИДИ

Скраћени назив је ППС.

Седиште је у Новом Саду, улица Илије Огњановића бр. 7.

Удружење своју делатност остварује на територији Републике Србије.

Удружење  „ПАТРИОТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ “ – ГРАЂАНИ, РАТНИ ВЕТЕРАНИ И ИНВАЛИДИ ( у даљем тексту: Покрет) је добровољно, невладино и непрофитабилно удружење основано на неодређно време ради остваривања циљева у области заштите људских права.

Крсна слава Покрета је Свети цар Лазар- Видовдан.

  

ЦИЉЕВИ ПОКРЕТА

 

Члан 2. 

            Главни циљеви Покрета су:

 

1. Залагање за доношење адекватне законске регулативе, којом ће се обезбедити свим категоријама ратних ветерана и члановима њихових породица, ратним војним инвалидима, инвалидима, пензионерима, и сиромашнима, потпуна морална, правна и социјална заштита у складу са највишим стандардима међународног и домаћег права, као и важећег Устава Републике Србије;

2. Залагање за адекватну социјалну политику, која штити најугроженије грађане, а то значи да Србија буде држава одговорних и солидарних појединаца, који ће кроз институције система обезбедити социјалну сигурност за све грађане;

3. Залагање за  систем одбране и Војску Србије, која треба да се изграђује као поуздана и способна снага, да у сваком тренутку гарантује очување безбедности и територијалног интегритета, да буде војно неутрална, као што је и  озваничено резолуцијом Народне Скупштине;

4. Залагање за очување терирторијалног интегритета Косова и Метохије у саставу Републике Србије уз поштовање Устава Републике Србије, међународног права и очување историјског и културног наслеђа;

5. Залагање да се адекватном законском регулативом и другим мерама, трајно и у потпуности реши проблематика избеглих и расељених лица, са простора бивших република СФРЈ, као и КиМ;

6. Залагање да Република Србија води независну, неутралну спољну политику, водећи се стварним интересима државе и њених грађана, притом се придржавајући принципа и правила међународног права и Устава Републике Србије;

7. Стварање услова да сви грађани Републике Србије остварују свој пуни привредни, културни, образовни, духовни и национални развој;

8. Залагање да друштвени живот у Србији буде заснован на знању и стручности у, а не на

партијској припадности;

9. Залагање  да Република Србија буде заснована на владавини права, безбедности и пуној заштити слобода и права грађана;

10. Залагање за остваривање услова за децентрализацију власти, која подразумева гаранцију изворних прихода и власништва над имовином и надлежности за локални развој у корист градова и општина, а самим тим и грађана који ту живе;

11. Залагање за веће улагање у образовање младих, реформу образовања и научно-истраживачких институција, као гарант  развоја нашег друштва;

12. Залагање за тржишну трансформацију јавних предузећа и њихово претварање у акционарска друштва, уз заштитну улогу државе у припреми за приватизацију;

13. Залагање за доношење закона који ће омогућити заштиту уложених средстава у Србију и њену привреду, као и средстава наших грађана који живе у иностранству.   Донети закони треба, да обезбеде поред заштите и одређене пореске повластице и погодности улагања. Обезбедити услове нашим грађанима који живе и раде у иностранству, да своја финансијска средства улажу у привреду Србије;

14. Залагање за већим ангажманом  младих  Србије  у  борби  за  побољшање  услова живота, рада и напредовања у друштву, као и обнову традиционалних вредности;

15. Борба  за  права и заштиту грађана, првенствено оних  који су противно важећим законима и Уставу преварени, опљачкани, осиромашени, обесправљени и доведени на сам руб егзистенције;

16. Борба за заштиту грађана од експлоатације по било ком основу;

17. Залагање за адекватну пореску и фискалну политику, са циљем боље заштите грађана;

18. Залагање за вредности демократије-слободе, равноправности, праведности и

солидарности, живот достојан човека, за све грађане;

19. Залагање против  свих облика дискриминације жена, за промоцију родне

равноправности, подстицање и охрабривање жена за већим учешћем у друштвеном

животу;

20. Залагање за повећање наталитета и доношење закона о социјалној заштити, који ће

обезбедити помоћ породици за три и више рођене бебе до пунолетства.

Остали циљеви Покрета су:

  • Искорењивање сиромаштва – обезбеђење услова за сваког грађанина, да може својим радом да оствари приход који ће му гарантовати живот  достојан човека;
  • Јавно изношење мишљења и ставова о раду Владе, Државне управе и свих оних који располажу средствима из буџета уз  нулту толеранцију према злоупотребама, незнању и корупцији;
  • Промоција предузетништва и развоја малих предузећа;
  • Промоција и подршка развоју села и малих пољопривредних произвођача;
  • Изградња праведног и ефикасног пореског система – спречавање избегавања плаћања пореза великих корпорација и стављање пореског система у функцију развоја привреде;
  • Бесплатно школовање на свим нивоима за младе таленте и научнике;
  • Запошљавање младих, најпре најталентованих и усвајање нових технологија;
  • Спречавање претварања Србије у економску и политичку колонију, контрола лобирања и постизање истинског суверенитета;
  • Критика и  борба за повлачење штетних споразума који доводе Србију у подређен и неповољан положај;
  • Обнова и чување земљишта и вода, мудро и домаћинско газдовање природним ресурсима Србије;
  • Залагање за организовање референдума за све важније уставне и законске одлуке.

 НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ЦИЉЕВА 

Члан 3. 

           Прокламоване циљеве Покрет остварује упознавањем шире друштвене јавности са битним примерима непоштовања или угрожавања људских права и слобода појединаца, одређених друштвених категорија или друштва у целини, на које надлежне државне институције и органи не реагују.

Упознавање јавности са наведеним примерима, Покрет реализује путем средстава јавног информисања, електронских комуникација, конференција за штампу, јавних скупова, семинара, трибина и других, Законом дозвољених средстава.

Реализацијом наведених облика деловања, Покрет врши потребан утицај на надлежне државне институције и органе, да у пуној мери обављају Уставом и Законима дефинисане функције у остваривању и заштити људских права и слобода. Таквим деловањем, Покрет у значајној мери повећава утицај јавности на изградњу правне државе, друштва социјалне правде и солидарности и владавину права у свим сегментима живота.

 

НАЧИН ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПОКРЕТА

Члан 4.

            У првој фази Покрет ће се привремено организовати, путем именовања координатора- повереника за Месне, Општинске, Градске и Регионалне подружнице, све до формирања подручних организација у складу са  овим Статутом.

Ради реализације наведених облика деловања, Покрет може формирати стручне комисије, тела и органе, радне и студијске групе, издавати разне публикације и на други начин информисати чланство и јавност о својим активностима.

Члан 5.

            Покрет сарађује са организацијама са сличним циљевима и вредностима у Србији и иностранству.

О приступању Покрета некој од других организација или асоцијација одлучује Генерална скупштина Покрета, на својим редовним и вандредним седницама, а у складу са Статутом и Законом.

 

ЧЛАНСТВО ПОКРЕТА 

Члан 6. 

            Члан Покрета може бити свако лице које прихвата циљеве Покрета и Статут и поднесе пријаву за учлањење органу овлашћеном од стране Скупштине, према Правилнику о критеријумима и начину пријема чланова, који доноси Скупштина, без обзира на пол, верску и националну орјентацију.

Малолетно лице са навршених четрнаест (14) година живота може се учланити уз прилагање оверене изјаве његовог законског заступника о давању сагласности.

За лице млађе од четрнаест (14) година из става 1. овог члана пријаву подноси његов законски заступник.

Орган овлашћен за пријем чланства задржава дискреционо право, да некога од кандидата не прими у чланство, ако неко лице може нарушити углед Покрета или нанети истом други облик штете.

Члан 7.

            Покрет чине: оснивачи Покрета, чланови Покрета, почасни чланови Покрета, колективни чланови Покрета, симпатизери Покрета и инострани чланови Покрета.

Чланови Покрета могу бити домаћа и страна, физичка и правна лица, која у целости прихватају Статут Покрета, желе да раде на његовом спровођењу, нису професионално компромитована и имају позитиван углед у својој радној – животној средини.

Члан 8.

            Кандидати за пријем у чланство Покрета попуњавају приступницу Покрету у Месној, Општинској, Градској или Регионалној  организацији Покрета, на територији где су настањени. Својим потписом на приступници Покрету, сваки кандидат прихвата Статут у целини.

Одлуку о пријему у чланство Покрета доноси орган овлашћен од Генералне скупштине Покрета, према Правилнику о критеријумима и начину пријема чланова, који доноси Генерална скупштина, у року од 30 дана од дана доношења овог Статута.

Пријем чланова се може вршити и електронским слањем приступнице на сајту Покрета, о чему ће Генерална скупштина донети посебну одлуку.

Евиденција чланова вршиће се у подручним организацијама Покрета, а централни, јединствени регистар чланства у седишту, односно Централи Покрета.

Члан 9. 

Чланови Покрета имају право да:

  • активно учествују у остваривању Статутом дефинисаних циљева Покрета и одлука органа Покрета,
  • покрећу иницијативе и дају предлоге за решавање проблема из делокруга рада Покрета, као и предлоге за побољшање рада Покрета,
  • по потреби учествују у припреми и реализацији различитих организационих облика деловања Покрета и у раду одређених стручних тела, које формира Покрет,
  • бирају и буду бирани у органе Покрета,
  • буду информисани о активностима и резултатима рада Покрета на локалу и Покрета у целини.

 

Чланови Покрета су обавезни да:

 

  • равноправно са другим члановима учествују у остваривању циљева Покрета,
  • непосредно или посредно учествују у одлучивању на Скупштини, као и преко органа Покрета,
  • бирају и буду бирани у органе Покрета,
  • буду благовремено и потпуно информисани о раду и активностима Покрета, на начин како то одреди Главни одбор Покрета,
  • активно доприносе остваривању циљева Покрета,
  • плаћају чланарину,
  • обављају друге послове које им повере надлежни одбори и тела,
  • поштују и спроводе одлуке органа Покрета,
  • раде на очувању и унапређењу угледа Покрета. 

Члан 10.

            Својство члана може престати иступањем из Покрета, о чему је члан дужан писаним путем обавестити орган надлежан за пријем чланства Покрета.

Својство члан  може престати и искључењем:

  • због недоличног понашања, којим наноси штету угледу Покрета,
  • због дуже неактивности члана,
  • јавног заступања интереса других покрета или политичких партија,
  • непоштовања одредби овог Статута,
  • због смрти,
  • непоштовања одлука органа управљања и одредаба овог Статута,
  • као и одлуком законских органа, када је лице правоснажно осуђено за неко од најтежих кривичних дела.

Одлуку о искључењу доноси орган који је примио члана или Генерална скупштина и дужан је исту, доставити у писменом облику искљученом члану у року од 48 часова на наведену адресу у приступници. На одлуку о искључењу, коју доносе органи покрета, члан се писмено може жалити Генералној скупштини у року од 15 дана од пријема одлуке. Генерална скупштина ће жалбе разматрати на првој наредној седници. Одлуке Генералне скупштине су неопозиве.

Члан 11.

           Сваки члан Покрета може покренути поступак пред надлежним основним судом за утврђивање ништавности општег акта Покрета, који је донет у супротности са Статутом или другим општим актом Покрета, у року од сазнања за акт, а најкасније 6 месеци од дана доношења акта.

Утврђивањем ништавности акта из става 1. овог Члана не дира се у права стечена од стране трећих савесних лица.

Поступак за утврђивање ништавности из става 1. овог Члана води се према одредбама закона, којим се уређује парнични поступак.

ОРГАНИЗАЦИЈА ПОКРЕТА

Члан 12.

         Због ширине делокруга свог рада и руковођења Покретом, као и ефикаснијег остваривања својих активности у остваривању програмских циљева, унутрашња организација Покрета темељи се на пирамидалном принципу организовања и то:

1.) На челу Покрета се налази Централа Покрета са следећим органима :

Генерална скупштина, коју чине оснивачи и делегати из Регионалних организација. Генерална скупштина из редова чланства Покрета бира следеће органе: Председника Покрета, Заменика председника Покрета, Потпредседнике Покрета, Генералног секретара Покрета, Главни одбор Покрета, Извршни одбор и Надзорни одбор Покрета.

2.) Покрет чине Регионалне, Градске, Општинске и Месне организације које проводе програмске циљеве и задатке Покрета, свака на својој територији.

3.) Регионалним организацијама је у њиховом раду предпостављена Централа Покрета са својим органима управљања. Општинским организацијама је претпостављена Регионална, односно Градска  организација са својим органима управљања, а Месним организацијама је претпостављена Општинска организација са својим органима управљања.

4.) Свака од ових организација има своје органе управљања и то са следећим називима : -Регионална скупштина, Регионални одбор, Надзорни одбор; -Градска скупштина, Градски одбор, Надзорни одбор; -Општинска скупштина, Општински одбор, Надзорни одбор; -Месна скупштина, Месни одбор и Надзорни одбор.

5.) Свака од организација из тачке 2. овог члана бира по једног делегата у Скупштину више инстанце Покрета.

6.) Број, величину и састав региона утврђује Генерална скупштина Покрета, посебном одлуком на предлог Главног одбора у року од 30 дана од дана усвајања овог Статута.

МЕСНА ОРГАНИЗАЦИЈА

Члан 13. 

            Месна организација се формира на територији месне заједнице и чине је сви чланови Покрета са територије једне или више месних заједница.

Конститутивну седницу Скупштине Месне организације, сазива лице које овласти председник Покрета, у својству координатора, уз стечени услов да јој присуствује најмање 11 чланова Покрета.

Делегати Скупштине Месне организације предлажу и бирају: Председника Месне организације (у даљем тексту: одбора), секретара, председника Скупштине, потпредседника Скупштине и три члана Надзорног одбора из чијих редова се бира председник и два члана.

За избор сваког лица у органе Месне организације потребан је кворум од 50% укупног броја делегата, а одлуке се доносе двотрећинском већином присутних. Исти принцип се односи и на евентуални поступак смене, док се све друге одлуке доносе надполовичном већином присутних делегата, чији кворум чини најмање 50% делегата Месне скупштине.

Редован мандат свих органа и лица у истима траје 5 година.

Месна скупштина се састаје у редовној процедури, најмање једном у току

календарске године, а ванредне седнице се могу сазвати по потреби и више пута у току године. Месну скупштину сазива председник Месног одбора или 1/3 делегата, уз писмено образложење и сагласност Општинског одбора.

На сваких 100 чланова, бира се по један делегат у састав Месне скупштине.

Изабрани председник Месног одбора је уједно и делегат у вишој инстанци Покрета, односно члан Скупштине Општинске организације.

Месна организација нема својство правног лица.

Надлежности Месне организације:

  • ради на реализацији циљева и задатака, зацртаних Статутом Покрета,
  • прикупља све значајне примере нарушавања – непоштовања људских права и слобода на територији Месне заједнице и о томе обавештава Општински одбор Покрета,
  • пружа потребну помоћ Општинском одбору Покрета у организацији и реализацији организационих облика деловања Покрета на територији општине-града,
  • спроводи одлуке виших органа Покрета,
  • предлаже Општинском одбору Покрета мере за побољшање рада Покрета,
  • предузима мере на популаризацији Покрета и повећању броја чланова Покрета,
  • за свој рад одговара Општинском одбору Покрета.

Председник Месне организације (у даљем тексту: одбора)

  • одговоран је за рад Месне организације,
  • припрема и организује састанке Месне организације,
  • информише чланство Месне организације о свим значајним питањима из домена рада Покрета,
  • води евиденцију о чланству Покрета у Месној организацији,
  • члан је Општинског одбора Покрета.

 

Председник Месне скупштине руководи радом Месне скупштине, а у његовом одсуству, исту дужност обавља потпредседник Месне скупштине.

Секретар Месне организације (одбора) обавља техничко- административне послове за потребе Месне организације, одговоран је Председнику Месне организације (одбора) и у његовом одсуству врши дужност заменика председника Месне организације.

Надзорни одбор се састоји од три лица, који између себе бирају већином гласова председника и два члана. Надлежан је за контролу материјално- техничког пословања Месне организације, а своје извештаје (редовне или ванредне) шаље у писменом облику вишој организационој јединици, односно Општинској скупштини Покрета.

ОПШТИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА

 

Члан 14.

           Општинска организација се формира на територији општине и чине је сви чланови Покрета на територији општине.

Конститутивну седницу Скупштине Општинске организације, сазива лице које овласти председник Покрета, у својству координатора, уз стечени услов да јој присуствује најмање 11 чланова Покрета.

Делегати Скупштине Општинске организације предлажу и бирају: Председника Општинске организације (у даљем тексту: одбора), секретара, председника Скупштине, потпредседника Скупштине и три члана Надзорног одбора из чијих редова се бира председник и два члана.

За избор сваког лица у органе Општинске организације потребан је кворум од 50% укупног броја делегата, а одлуке се доносе двотрећинском већином присутних. Исти принцип се односи и на евентуални поступак смене, док се све друге одлуке доносе надполовичном већином присутних делегата, чији кворум чини најмање 50% делегата Општинске скупштине.

Редован мандат свих органа и лица у истима траје 5 година.

Општинска скупштина се састаје у редовној процедури, најмање једном у току

календарске године, а ванредне седнице се могу сазвати по потреби и више пута у току године. Председник Општинског одбора сазива Општинску скупштину или 1/3 делегата, уз писмено образложење и сагласност Градског, односно Регионалног одбора.

На сваких 1000 чланова, бира се по један делегат у састав Општинске скупштине.

Изабрани председник Општинског одбора је уједно и делегат у вишој инстанци

Покрета, односно члан Скупштине Градске, односно Регионалне организације.

Општинска организација нема статус правног лица.

Надлежности Општинског одбора:

  • обједињује извештаје, добијене од Месних организација о значајним нарушавањима – непоштовањима људских права и слобода и доставља их Градском или Регионалном одбору Покрета,
  • спроводи одлуке виших органа Покрета, на територији своје општине,
  • непосредно учествује у организацији и реализацији свих организационих облика деловања Покрета на територији своје општине,
  • анализира рад Покрета на територији своје општине и предузима потребне мере и активности за унапређење истог,
  • доноси Пословник о свом раду,
  • за свој рад одговара Градском или Регионалном одбору Покрета.

Председник Општинског одбора:

  • одговоран је за рад Општинске организације и Општинског одбора Покрета, у складу са Статутом Покрета и одлукама виших органа Покрета,
  • координира и усмерава рад Месних организација Покрета на територији општине,
  • припрема и организује састанке Општинског одбора,
  • информише председнике Месних организација о свим значајним питањима из домена рад Покрета,
  • израђује годишњи план рада Општинског одбора и одговоран је за његову реализацију,
  • члан је Градског или Регионалног одбора Покрета, а може бити и члан Главног одбора.

Секретар Општинског одбора:

  • обавља административно – техничке послове за потребе Општинске организације и Општинског одбора,
  • води збирну евиденцију чланства Покрета у Општинској организацији,
  • замењује председника Општинског одбора у његовој одсутности.

Председник Општинске скупштине руководи радом Општинске скупштине, а у његовом одсуству, исту дужност обавља потпредседник Општинске скупштине.

Секретар Општинске организације (одбора) обавља техничко- административне послове за потребе Општинске организације, одговоран је Председнику Општинске организације (одбора).

Надзорни одбор се састоји од три лица, који између себе бирају већином гласова председника и два члана. Надлежан је за контролу материјално- техничког пословања Општинске организације, а своје извештаје (редовне или ванредне) шаље у писменом облику вишој организационој јединици, односно Градској скупштини Покрета.

ГРАДСКА ОРГАНИЗАЦИЈА

Члан 15.

            Градска организација Покрета формира се на територији града и чине је сви чланови Покрета на територији града.

Конститутивну седницу Скупштине Градске организације, сазива лице које овласти председник Покрета, у својству координатора, уз стечени услов да јој присуствује најмање 11 чланова Покрета.

Делегати Скупштине Градске организације предлажу и бирају: Председника

Градске организације (у даљем тексту: одбора), секретара, председника Скупштине, потпредседника Скупштине и три члана Надзорног одбора из чијих редова се бира председник и два члана.

За избор сваког лица у органе Градске организације потребан је кворум од 50% укупног броја делегата, а одлуке се доносе двотрећинском већином присутних. Исти принцип се односи и на евентуални поступак смене, док се све друге одлуке доносе надполовичном већином присутних делегата, чији кворум чини најмање 50% делегата Градске скупштине.

Редован мандат свих органа и лица у истима траје 5 година.

Градска скупштина се састаје у редовној процедури, најмање једном у току

календарске године, а ванредне седнице се могу сазвати по потреби и више пута у току године. Председник Градског одбора сазива Градску скупштину или 1/3 делегата, уз писмено образложење и сагласност Регионалног одбора.

На сваких 5000 чланова, бира се по један делегат у састав Градске скупштине.

Изабрани председник Градског одбора је уједно и делегат у вишој инстатнци

Покрета, односно члан Скупштине Регионалне организације.

Градска организација нема својство правног лица

Надлежности Градског одбора:

  • обједињује извештаје добијене од Општинских одбора, о значајним нарушавањима – непоштовањима људских права и слобода и доставља их Регионалном одбору Покрета,
  • иницира, организује и реализује потребне облике организационог деловања Покрета на територији града, у складу са Статутом Покрета и одлукама  Регионалног одбора Покрета,
  • спроводи одлуке виших органа Покрета на територији града,
  • анализира рад и резултате Покрета на територији града и предузима мере за унапређење истих,
  • доноси Пословник о свом раду,
  • за свој рад одговара Главном одбору Покрета.

Председник Градског одбора:

  • одговоран је за рад Градске организације и Градског одбора Покрета,
  • координира, усмерава и помаже рад Општинских одбора Покрета на територији града,
  • припрема, организује и руководи састанцима Градског одбора,
  • информише чланове Градског одбора о свим значајним питањима из делокруга рада Покрета,
  • израђује годишњи план рада Градског одбора и одговоран је за његову реализацију,
  • члан је Регионалног и Главног одбора Покрета.

Секретар Градског одбора:

  • обавља административно – техничке послове за потребе Градске организације и Градског одбора,
  • води збирну евиденцију чланства у Градској организацији,
  • замењује председника Градског одбора у његовој одсутности.

Председник Градске скупштине руководи радом Градске скупштине, а у његовом одсуству, исту дужност обавља потпредседник Градске скупштине.

Секретар Градске организације (одбора) обавља техничко- административне послове за потребе Градске организације, одговоран је Председнику Градске организације (одбора).

Надзорни одбор се састоји од три лица, који између себе бирају већином гласова председника и два члана. Надлежан је за контролу материјално- техничког пословања Градске организације, а своје извештаје (редовне или ванредне) шаље у писменом облику вишој организационој јединици, односно Регионалној скупштини Покрета.

 

РЕГИОНАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА

Члан 16. 

            Регионална организација Покрета формира се на територији региона и чине је сви чланови Покрета на територији региона. Територију и назив региона ће накнадно утврдити Генерална скупштина на предлог Главног одбора у складу са потребама и развојем Покрета, а најкасније 30  дана од ступања на снагу овог Статута.

Конститутивну седницу Скупштине Регионалне организације, сазива лице које овласти председник Покрета, у својству координатора, уз стечени услов да јој присуствује најмање 11 чланова Покрета.

Делегати Скупштине Регионалне организације предлажу и бирају: Председника

Регионалне организације (у даљем тексту: одбора), секретара, председника Скупштине, потпредседника Скупштине и три члана Надзорног одбора из чијих редова се бира председник и два члана.

За избор сваког лица у органе Регионалне организације потребан је кворум од 50% укупног броја делегата, а одлуке се доносе двотрећинском већином присутних. Исти принцип се односи и на евентуални поступак смене, док се све друге одлуке доносе надполовичном већином присутних делегата, чији кворум чини најмање 50% делегата Регионалне скупштине.

Редован мандат свих органа и лица у истима траје 5 година.

Регионална скупштина се састаје у редовној процедури, најмање једном у току

календарске године, а ванредне седнице се могу сазвати по потреби и више пута у току године. Председник Регионалног одбора сазива Регионалну скупштину или 1/3 делегата, уз писмено образложење и сагласност Главног одбора.

На сваких 10000 чланова, бира се по један делегат у састав Регионалне скупштине.

Изабрани председник Регионалног одбора је уједно и делегат у вишој инстатнци

Покрета, односно члан Генералне скупштине Покрета.

Регионална организација нема својство правног лица.

Надлежности Регионалног одбора:

  • обједињује извештаје, добијене од Општинских одбора, о значајним нарушавањима – непоштовањима људских права и слобода и доставља их председнику Покрета,
  • иницира, организује и реализује потребне облике организационог деловања Покрета на територији региона, у складу са Статутом Покрета и одлукама председника Покрета,
  • спроводи одлуке виших органа Покрета на територији региона,
  • анализира рад и резултате Покрета на територији региона и предузима мере за унапређење истих,
  • доноси Пословник о свом раду,
  • за свој рад одговара Главном одбору Покрета.

Председник Регионалног одбора:

  • одговоран је за рад Регионалне организације и Регионалног одбора Покрета,
  • координира, усмерава и помаже рад Општинских одбора Покрета на територији региона,
  • припрема, организује и руководи састанцима Регионалног одбора,
  • информише чланове Регионалног одбора о свим значајним питањима из делокруга рада Покрета,
  • израђује годишњи план рада Регионалног одбора и одговоран је за његову реализацију,
  • члан је Главног одбора Покрета.

Секретар Регионалног одбора:

  • обавља административно – техничке послове за потребе Регионалне организације и Регионалног одбора,
  • води збирну евиденцију чланства у Регионалној организацији, замењује председника Регионалног одбора у његовој одсутности.

Председник Регионалне скупштине руководи радом Регионалне скупштине, а у његовом одсуству, исту дужност обавља потпредседник Регионалне скупштине.

Секретар Регионалне организације (одбора) обавља техничко- административне послове за потребе Регионалне организације, одговоран је Председнику Регионалне организације (одбора) и  и у његовом одсуству врши дужност заменика председника Регионалне организације.

Надзорни одбор се састоји од три лица, који између себе бирају већином гласова председника и два члана. Надлежан је за контролу материјално- техничког пословања Регионалне организације, а своје извештаје (редовне или ванредне) шаље у писменом облику вишој организационој јединици, односно Генералној скупштини Покрета.

 

ОРГАНИ ПОКРЕТА

 

Члан 17. 

Органи Покрета су:

  • Генерална скупштина Покрета
  • Главни одбор Покрета
  • Извршни одбор Покрета
  • Надзорни одбор Покрета
  • Председник Покрета
  • Председништво
  • Замениик председника Покрета
  • Потпредседници Покрета
  • Генерални секретар Покрета

По потреби могу се изабрати Заменик генералног секретара и Регионални координатори.

Мандат чланова свих органа Покрета одређен је овим Статутом.

Члановима свих органа Покрета мандат може престати и пре истека времена на које су изабрани у случају:

  1. подношења оставке;
  2. смрти;
  3. да су правоснажном одлуком лишени пословне способности;
  4. да су правоснажном судском одлуком осуђени на безусловну казну затвора у трајању од најмање 6 месеци;
  5. опозивом од стране 2/3 присутних чланова Генералне скупштине.

У случајевима под тачкама 1, 2, 3 и 4 става 4 овог члана, нови чланови биће изабрани на првој наредној седници Генералне скупштине.

У случају под тачком 5 став 4 овог члана, нови чланови биће изабрани на истој седници Генералне скупштине.

Мандат члановима органа Покрета изабраним у складу са ставом 5 и 6 овог члана траје до истека мандата члана, на чије место су изабрани.

 

ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА ПОКРЕТА

Члан 18.

            Генералну скупштину чине оснивачи Покрета и чланови заступљени по делегатском принципу из састава Регионалних одбора. Седницама Генералне скупштине (у даљем тексту: Скупштини) могу присуствовати, без права одлучивања и позвани представници подручних одбора или лица, позвана од стране председника Скупштине или Председника Покрета.

Члан 19. 

            Генерална скупштина је највиши орган Покрета.

Генерална скупштина је надлежна и за сва питања која овим Статутом или њеном одлуком нису дата у надлежност неком другом органу Покрета.

Надлежности Скупштине су:

  • усваја Статут Покрета и Правилнике, доноси њихове измене и допуне,
  • доноси Програм Покрета и годишњи План активности,
  • бира и разрешава Председника Покрета, заменика Председника Покрета,  потпредседнике Покрета, Главни одбор, Извршни одбор, Надзорни одбор и Генералног секретара Покрета,
  • бира законског заступника или више лица овлашћених за заступање,
  • доноси годишњи финансијски план Покрета,
  • доноси Пословник о свом раду,
  • утврђује смернице и ставове за рад Покрета,
  • утврђује основе развоја и организације Покрета,
  • одлучује о предлозима и иницијативама чланова и органа Покрета,
  • одлучује о жалбама чланова и органа Покрета,
  • одлучује о удруживању са другим оганизацијама и асоцијацијама у земљи и иностранству,
  • одлучује о престанку функционисања Покрета,
  • разматра и усваја годишњи извештај председника Покрета о раду Покрета и годишњи финансијски извештај Надзорног одбора.

Члан 20.

            Генерална скупштина Покрета се редовно састаје једном годишње.

Радом Генералне скупштине руководи председник Генералне Скупштине, који се бира из редова чланства Покрета на предлог оснивача. Позив за седнице Генералне скупштине, према плану активности који усваја Генерална скупштина, упућује председник Генералне скупштине.

Ванредно заседање Генералне скупштине се може организовати на писмени предлог једног оснивача Покрета, председника Покрета или 1/3 делегата Генералне скупштине.

Ванредна седница се заказује у року не дужем од 30 дана од дана подношења писменог захтева за одржавање вандредне седнице Генералне скупштине Покрета.

Члан 21.

            Кворум за одлучивање на седници Генералне супштине је најмање 50% присутних делегата Генералне скупштине Покрета.

Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова Скупштине, осим за ибор органа управљања, измене и допуне Статута и одлуку о престанку рада Покрета и удруживања са другим организацијама у земљи и иностранству, за шта је потребна двотрећинска већина од најмање 50% присутних делегата Генералне скупштине Покрета.

Седнице Генералне скупштине, могу се у изузетним случајевима одржавати телефонским путем или електронском комуникацијом (е-маилом), уз вођење записника о истом, као и донешеним одлукама. На првој следећој седници, делегати потписују писмену изјаву- сагласност, потврђујући веродостојност записника.

Рад Генералне скупштине, организација и начин вођења седница, биће прецизно регулисани Пословником о раду Генералне скупштине, који ће овај орган усвојити у року од 30 дана од усвајања Статута.

ГЛАВНИ ОДБОР ПОКРЕТА

Члан 22.

Чланови Главног одбора по положају су:

  • Председник Покрета, који је по функцији и председник Главног одбора,
  • Заменик председника,
  • Потпредседници Покрета,
  • Генерални секретар Покрета,
  • Заменик генералног секретара,
  • Председници стручних тела,
  • Представници локалних већа, удружених у Савез са Покретом,
  • Председници Регионалних и Градских одбора,
  • Председници организација које су колективни чланови Покрета.

У Главни одбор могу бити бирани, на предлог Оснивача, Председника Покрета и Генералног секретара представници државних органа и институција, писаних и електронских медија, Народне Скупштине, привредне структуре, високо-школских установа, цивилног друштва, струковних удружења (синдиката) и јединице локалне самоуправе, на чијој се територији налази седиште Покрета.

 

Остале чланове Главног одбора предлажу Председник Покрета, Извршни одбор и/или Генерални секретар.

 

Члан 23.

Главни одбор је посебно надлежан за:

  • сачињавање стратегије за остваривање циљева Покрета и програма активности, као и њихово извршавање,
  • Предлаже Генералној скупштини нацрте измена Статута и нацрте доношења Правилника, који регулишу одређена питања значајна за рад Покрета, а која нису статутарне природе,
  • доноси одлуку о ванредним изборима Покрета,
  • усклађивање делатности већа,
  • врши надзор над радом Извршног одбора,
  • одређивање комисија и радних група,
  • разматрање финансијског извештаја,
  • одлучујуе о облицима и условима сарадње са другим домаћим и међународним организацијама са сличним циљевима,
  • одлучује о пријему у чланство и искључењу,
  • одлучује о увођењу и висини чланарине,
  • одлучује да ли правно лице доприноси остварењу циљева Покрета у смислу стицања чланства (колективни чланови),
  • предлаже почасне чланове Покрета,
  • подноси Генералној скупштини извештај о свом раду,
  • утврђује знак Покрета.

 

Члан 24.

 

Главни одбор има најмање 13 чланова и сазива се према потреби. У Главном одбору је најмање 2/3 чланова Покрета, а максимум 1/3 су лица из члана 22. став 2. и 3.

Мандат чланова Главног одбора траје 5 година.

Главни одбор доноси одлуке већином гласова уз неопходан кворум од 50% присутних чланова.

 

 

ИЗВРШНИ ОДБОР ПОКРЕТА

 

Члан 25.

 

Чланови Извршног одбора, по функцији, су:

  • Председник Покрета,
  • Заменик председника Покрета,
  • Потпредседници Покрета,
  • Генерални секретар,
  • Заменик Генералног секретара Покрета и
  • Председници стручних тела.

Извршни одбор броји најмање 7 чланова.

Остале чланове Извршног одбора предлаже Генерални секретар Покрета. У Извршни одбор ће бити именована и два представника локалних већа, који ће се ротирати (на две године), тако да се обезбеди равномерна регионална заступљеност.

Мандат чланова Извршног одбора траје пет година.

 

Члан 26.

 

Извршни одбор представља извршни орган Покрета и надлежан је за:

  • припрему и спровођења планова и програма Покрета;
  • организацију активности у области међународне сарадње,
  • предлагање закључења уговора и предузимању других аката, којима се у границама финансијских планова стварају обавезе Покрета,
  • доношење одлука о условима и начину финансирања одређених пројеката, чији је носилац Покрет или учествује у реализацији одређених пројеката, заједно са другим лицима у земљи и/или иностранству,
  • припрему предлога одлука и других аката за Генералну скупштину и/или Главни одбор и извршавање њихових налога,
  • прима кандидатуре за председника Покрета и утврђује њихову финалну листу,
  • избор координатора подружница и надзор над радом координатора подружница,
  • припрему финансијских извештаја,
  • припрему извештаја о пословању,
  • доноси одлуку о формирању и укидању стручних тела, именује председнике стручних тела и даје сагласност на план њиховог рада.

  

Члан 27.

 

Седнице Извршног одбора заказује Генерални секретар.

Генерални секретар је дужан да закаже седницу на захтев Председника  Покрета и/или најмање 1/3 чланова Извршног одбора. Седница се мора одржати најкасније 5 дана од дана пријема захтева.

Председник Покрета председава седницама Извршног одбора.

Извршни одбор доноси Пословник о свом раду најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог Статута.

 

НАДЗОРНИ ОДБОР

 

Члан 28.

 

Чланове Надзорног одбора бира Генерална скупштина из редова чланства на предлог делегата Генералне скупштине.

Надзорни одбор врши надзор над материјално- финансијским пословањем Покрета.

Надзорни одбор има 3 члана, председника и два члана.

Мандат чланова Надзорног одбора је 3 године, са правом реизбора.

Надзорни одбор доставља свој извештај Генералној скупштини Покрета, која га разматра и усваја.

Чланови Главног одбора не могу бити истовремено и чланови Надзорног одбора.

 

ПРЕДСЕДНИК ПОКРЕТА

 

Члан 29.

 

Председник Покрета:

  • је законски заступник Покрета,
  • представља Покрет у земљи и иностранству,
  • стара се о остваривању програмске орјентације Покрета,
  • председава  Главним и Извршним одбором Покрета.

Мандат Председника Покрета траје 5 година.

Председника Покрета бира Генерална скупштина Покрета надполовичном већином гласова 50% присутних делегата.

Кандидате за председника Покрета могу предлагати чланови Покрета.

Предлози кандидата могу се поднети поштом или електронским путем Извршном одбору Покрета најраније 90, а најкасније 30 дана пре истека мандата Председника Покрета, након чега ће Извршни одбор доставити Главном одбору и Генералној скупштини финалну листу.

Имена кандидата за Председника Покрета биће достављена члановима Генералне Скупштине у позиву за Генералну Скупштину, минимум 15 дана пре одржавања седнице Генералне Скупштине на којој се одлучује о избору Председника.

Покрет има највише 6 Потпредседника који, представљају Покрет у јавности и учествују активно у раду органа Покрета.

Потпредседнике бира Генерална Скупштина надполовичном већином присутних чланова на предлог кандидата за Председника или Председника Покрета.

Потпредседници се бирају из редова истакнутих појединаца, који могу да допринесу раду и угледу Покрета, водећи рачуна о регионалној заступљености.

Мандат Потпредседника траје 5 година.

У случају одсуства или привремене спречености да обавља функцију, Председника Покрета замењује у свим правима и обавезама Заменик председника.

Заменика председника бира Генерална Скупштина Покрета надполовичном већином присутних чланова на предлог Председниика Покрета.

Мандат Заменика председника траје 5 година.

 

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР

 

Члан 30.

            Генерални секетар је координатор у административном, правном и финансијском пословању Покрета.

Задатак Генералног секретара је спровођење одлука Генералне скупштине Покрета, припрему уговора и предузимање правних и других радњи везаних за реализацију утврђених програмских и финансијских циљева и обавеза Покрета.

Генерални секретар предлаже одлуку о формирању тимова запослених стручњака и осталих лица у служби Покрета и свих организација унутар Покрета.

Мандат Генералног секретара је 5 година, са правом реизбора.

Одлуку о именовању и разрешењу доноси Генерална скупштина Покрета, на предлог Главног одбора Покрета.

  

ФИНАНСИРАЊЕ ПОКРЕТА

 

Члан 31.

Делатност Покрета се финансира:

  • Донацијама и прилозима из земље и иностранства,
  • Уговорима са покровитељима одређених активности, а у складу са Законом,
  • Средствима буџета Републике Србије, АПВ и локалних самоуправа, која су намењена финансирању невладиних организација,
  • Чланарином. Одлуку о висини чланарине ће накнадно донети Главни одбор.

Покрет се такође, финансира средствима намењеним за имплементацију пројекта, које Покрет кроз своју делатност реализује. Финансирање Покрета је транспарентно, подложно је контроли, како од стране органа, тако и од стране надлежних државних органа и овлашћених ревизора.

 

Члан 32.

Покрет може обављати следеће привредне делатности:

  -  8010 – Делатност приватног обезбеђења

 

Покрет може обављати и остале делатности у интересу остваривања добити у мањем обиму, ради финансирања активности Покрета.

Покрет може започети са непосредним обављањем ових делатности тек након извршеног уписа у „Регистар привредног субјекта“.

Покрет стечену добит на овај начин нема право да расподељује оснивачима, члановима, члановима органа Удружења, директорима, запосленима и са њима повезаним лицима.

Добит остварена обављањем привредне и друге делатности може се користити искључиво за остваривање циљева Покрета, укључујући и трошкове редовног рада Покрета и сопствено учешће у финансирању одређених пројеката.

                                                                    Члан 33.

Покрет ће имати један или више рачуна код пословних банака о чему одлуку доноси Главни одбор Покрета, представља правно лице и има једно или више овлаштених лица за заступање ( у даљем тексту: заступник ) у правном промету и контакту са трећим лицима.

У складу са законом такво лице мора бити пословно способно и имати

пребивалиште или боравиште на територији Р. Србије. За свој рад сноси пуну

материјалну и финансијску одговорност.

 

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 34.

 

            Рад Покрета је јаван.

Извршни одбор се стара о редовном обавештавању чланства и јавности о активностима Покрета, непосредно или путем интерних публикација, саопштења за јавност или на други, примерен начин.

 

Члан 35.

 

Одлуку о престанку постојања Покрета, као и одлуку о статусним променама, доноси Генерална скупштина, двотрећинском већином свих делегата Генералне скупштине.

Предлог одлуке за престанак постојања или рада Покрета, у писаном облику и образложен, може да поднесе једна трећина чланова Покрета или Главни одбор.

У случају престанка постојања Покрета, Генерална скупштина је дужна да донесе одлуку о располагању имовином Покрета, с тим што прималац имовине може бити само домаће недобитно правно лице, које је основано ради остваривања истих или сличних циљева. Уколико се таква одлука не донесе, имовина Покрета припада Републици Србији.

 

Члан 36.

 

            Измене и допуне Статута усваја Генерална скупштина Покрета, двотрећинском већином гласова  свих делегата Генералне скупштине, а ступају на снагу даном усвајања.

 

Члан 37.

 

            Покрет има свој знак-амблем о чијем изгледу ће одлуку донети Главни одбор на једној од наредних седница.

Знак-амблем се може користити на меморандуму, публикацијама, као и за јавно обележавање и оглашавање активности Покрета.

Покрет има и своју заставу о чијем изгледу ће одлучити Главни одбор на једној од наредних седница.

 

Члан 38.

            Печат Покрета је округлог облика и састављен је од кружно исписаног назива Покрета на српском језику, ћириличним писмом, а у централном делу печата је знак-амблем покрета.

 

Члан 39.

            За све што није регулисано овим Статутом, примењиваће се одредбе Закона о удружењима грађана.

 Члан 40. 

            За своје обавезе Покрет одговара својом имовином. Чланови Покрета, као и органи и овлашћена лица истог, могу лично одговарати за обавезе Покрета, ако поступају са имовином Покрета као да је у питању њихова имовина или злоупотребе Покрета као форму за незаконите или преварне сврхе.

За остваривање својих циљева Покрет може да стиче покретну и непокретну имовину, у складу са законом.

Средства Покрета могу се користити искључиво на основу финансијског плана, који усваја Генерална скупштина Покрета.

Налогодавац за коришћење средстава је Председник Покрета, као и лица овлашћења за заступање, а према Правилнику о коришћењу финансијских средстава.

 

Члан 41.

            Овај Статут ступа на снагу даном усвајања.

 

 

 

Проблематика ратних ветерана

АИФИПТВ телевизија

ВИДЕО:

ПАТРИОТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ – ГРАЂАНИ, РАТНИ ВЕТЕРАНИ И ИНВАЛИДИ

Илије Огњановића 7, Нови Сад
e-mail: patriotskipokretsrbije1804@gmail.com
тел: 021/452-010

1

Све за Србију, Србију ни за шта !

Поштована браћо и сестре,
ратни ветерани, ратни војни инвалиди, породице погинулих бораца, инвалиди, обесправљени грађани , покрети и удружења!
Свесни проблема у којима се налазимо скоро две деценије а предугим ишчекивањем да нам их неко други реши, формирали смо удружење грађана ПАТРИОТСКИ ПОКРЕТ СРБИЈЕ – ГРАЂАНИ, РАТНИ ВЕТЕРАНИ И ИНВАЛИДИ са циљем, да се кроз институције изборимо за своја права и социјалну заштиту, учешћем на изборима као група грађана.
Основни циљеви нашег покрета су залагање за доношење адекватне законске регулативе, којом ће се обезбедити свим категоријама ратних ветерана и члановима њихових породица, ратним војним инвалидима, инвалидима, пензионерима и сиромашнима, потпуна морална, правна и социјална заштита у складу са највишим стандардима међународног и домаћег права, као и важећег Устава Републике Србије, стварање услова да сви грађани Републике Србије остварују свој пуни привредни, културни, образовни, духовни и национални развој, залагање да Република Србија води независну, неутралну спољну политику, водећи се стварним интересима државе и њених грађана, притом се придржавајући принципа и правила међународног права и Устава Републике Србије, залагање за систем одбране и Војску Србије, која треба да се изграђује као поуздана и способна снага, да у сваком тренутку гарантује очување безбедности и територијалног интегритета, да буде војно неутрална, као што је и озваничено резолуцијом Народне Скупштине, залагање да Република Србија буде заснована на владавини права, безбедности и пуној заштити слобода и права грађана, залагање за адекватну социјалну политику, која штити најугроженије грађане, а то значи да Србија буде држава одговорних и солидарних појединаца, који ће кроз институције система обезбедити социјалну сигурност за све грађане, трајно и системско решавање проблема избеглих и расељених лица са простора бивших република СФРЈ, као и протераних са својих огњишта на КиМ, залагање за очување терирторијалног интегритета Косова и Метохије у саставу Републике Србије уз поштовање Устава Републике Србије, међународног права и очување историјског и културног наслеђа (остали циљеви у прилогу).
Стављајући баш ове циљеве у свој програм, сматрали смо и верујемо, да су у њима садржана кључна решења, за проблематику свих нас и већине грађана Србије. Исте није понудила ни једна политичка опција до данас, нити има намеру, осим у смислу, празних предизборних обећања. Годинама смо били туђа политичка монета за поткусуривање, нису бројали нас као људе, него наше ЈМБГ као „сигурне гласове“.
Зато, по први пут имамо шансу да гласамо за себе, за своје представнике, за своје листе, а уласком у локалне, покрајински и републички парламент, пружиће нам се прилика да одлучујемо сами о својој судбини, судбини наше деце и свих обесправљених грађана Србије.
Позивамо Вас, да нам се придружите на равноправној основи – Ви, Ваши чланови породица, Ваши пријатељи, Ваша удружења, покрети и групе грађана да се на изборима заједно изборимо за наша права и бољи живот у Србији.
Ни једна листа за предстојеће изборе није до сада направљена, нити нам је сада приоритет.
Покрет је изабрао мене, као првог међу једнакима, да будем представник грађана, ратних ветерана, ратних војних и цивилних инвалида и породица погинулих на листи за предстојеће изборе. Ја сам ратни ветеран и ратни инвалид, борио сам се као и сви Ви за нашу Србију, и ја нисам, нити могу да издам моје саборце и земљу за коју сам крварио и за коју сам спреман да се борим поново!
За све поштене, добронамерне, храбре и обесправљене добре људе има места, зато је последњи тренутак да се удружимо, покажемо да нас још има и да нас нико више неће разједињавати.
Ујединимо се и остваримо наше циљеве заједно!
Сви за једног, један за све!

Председник Братислав Дикић

 

Одлучно!

Бечеј 19.01.2016.г.

Први састанак чланова Удружења у 2016.г.
Између осталих извештаја сви присутни су прихватили одлуку и сагласни су да на предстојеће изборе ИЗАЂЕМО КАО ГРУПА ГРАЂАНА. У Војводини има око 200 000 хиљада Ратних Ветерана у целој Србији преко 500 000 хиљада. Јединствена прилика да САМИ изаберемо своје часне и поштене представнике за које ћемо гласати и који ће заступати интересе Ратних Ветерана као и свих грађана СРБИЈЕ. Сви смо сведоци да ни једна политичка партија нема кредибилитет да их подржимо као Ратни Ветерани из једноставног разлога, НИШТА У ПРОТЕКЛОМ ПЕРИОДУ НИСУ УЧИНИЛИ ЗА НАС. Задатак свих Ратних Ветерана је да обавесте све своје чланове породица, родбину, пријатеље и комшије да ће имати могућност да гласају за своје очеве, браћу, пријатеље, комшије, себе. За оне часне и поштене људе који су поштовали Устав и Законе пре рата, током рата као и дан данас. Напокон ће имати прилику да гласају за част и поштење за добробит СВИХ ГРАЂА СРБИЈЕ.

.20160119_165705 20160119_170411 20160119_170425 20160119_170451 20160119_170517 20160119_170543 20160119_170604 20160119_182119 20160119_182126

 

 

ПРИЈАТЕЉИ САЈТА

мај 2016.
П У С Ч П С Н
« мар    
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031  

webFlomaster