Н А Ц Р Т ЗАКОНА О ПРАВИМА РАТНИХ ВЕТЕРАНА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА, ЦИВИЛНИХ ИНВАЛИДА РАТА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА

РАТНИ ВЕТЕРАНИ СРБИЈЕ!

25 година чекамо да држава донесе закон којим ће се збринути ветеранска популација. Познато вам је да до сада ратни ветерани нису добили ништа осим лажних обећања.

Обзиром на овакво стање, крајем октобра је одржан састанак група удружења ратних ветерана, где је донета одлука да се крене са писањем нацрта закона о правима ратних ветерана, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица (или скраћено – нацрт закон о ратним ветеранима). У ту сврху, формирана је радна група која је написала прву верзију нацрта закона, коју вам овим путем представљам.

Mоже се рећи да је овај нацрт писан по мери ратних ветерана. Међутим, текст нацрта никако није коначан и свако је слободан да допринесе његовој евентуалној измени. У овој почетној фази израде нацрта, позвам и вас да допринесете својим сугестијама или предлозима ради побољшања истог. Након што буду прикупљени предлози и сугестије, радна група ће допунити и изменити нацрт закона. Затим, организације ратних ветерана, инвалида и чланова њихових породица организоваће јавне трибине по Србији где ће сви заинтересовани имати могућност да учествују у дискусији и да дају своју сугестију или предлог у циљу побољшања конкретних чланова нацрта.

Након наведеног, радна група ће узети у обзир све наведене предлоге и сугестије, те ће сачинити коначан текст као званичан предлог закона. Кренуће се у прикупљање потписа како би путем народне иницијативе предлог закона ушао у скупштинску процедуру. Такав предлог закона биo би вид захтева испод којих ратни ветерани неће ићи и неће се везивати ни за којег појединца, ни ветеранску организацију, нити за било коју политичку партију, већ ће то бити предлог свих ратних ветерана Србије.

Замолио бих вас да допринесете постојећем нацрту закона и да напишете ваше предлоге, сугестије, примедбе или савете на адресу rvzakon@gmail.com. Најбоље би било да наведете конкретан члан и ваш став о њему, али можете и генерално да се осврнете на поједине целине закона – како вам је лакше. Сваки ваш допринос је добродошао и очекујемо га на rvzakon@gmail.com. Унапред хвала.

Н А Ц Р Т

ЗАКОНА

О ПРАВИМА РАТНИХ ВЕТЕРАНА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА,

ЦИВИЛНИХ ИНВАЛИДА РАТА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА

Глава I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

1. Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређују се посебна права и услови за остваривање права ратних ветерана, ратних и мирнодопских војних инвалида, цивилних инвалида рата, чланова породица погинулих и несталих бораца, умрлих ратних ветерана, умрлих војних инвалида и лица које је погинуло или умрло у војсци у миру, чланова породица умрлих цивилних инвалида рата и цивилних жртава рата.

Члан 2.

Изрази у овом закону у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

Члан 3.

Новчана примања утврђена овим законом су вид националног признања.

На новчана примања утврђена овим законом не плаћају се порези или друге дажбине предвиђене општим прописима по основу личних или других прихода грађана.

Члан 4.

Средства за остваривање и коришћење права прописаних овим законом обезбеђују се у буџету Републике Србије.

2. Дефиниције

1) Ратни ветеран

Члан 5.

Након завршетка рата, односно оружаних акција, борац учесник стиче својство ратног ветерана.

Ратни ветеран је држављанин Репубике Србије који је био припадник сталног и резервног састава Југословенске народне армије (у даљем тексту: ЈНА), Војске Југославије, Војске Србије и Црне Горе, Војске Србије, припадник сталног и резервног састава министарства надлежног за послове унутрашњих послова, као и сваки запослени у министарству надлежном за послове одбране и министарству надлежном за послове унутрашњих послова који је имао радну обавезу за време рата, односно оружаних акција.

Ратни ветеран је и држављанин Републике Србије који је:

1) учествовао у Другом светском рату као припадник војске Краљевине Југославије у рату од 6. до 17. априла 1941. године или у саставу савезничких армија;

2) учествовао у антифашистичкој народноослободилачкој борби у Другом светском рату као припадник партизанских одреда народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, од 17. априла 1941. до 15. маја 1945. године;

3) учествовао у одбрани територијалног интегритета и суверенитета земље у Другом светском рату у саставу Југословенске војске у отаџбини, почев од 17. априла 1941. године до 12. септембра 1944. године;

4) вршио војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за друге циљеве државне безбедности у оружаним акцијама од 17. августа 1990. године до 27. априла 1992. године, a за припаднике оружаних снага СФРЈ стационираних на територији Босне и Херцеговине – до 19. маја 1992. године, ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (у даљем тексту: СФРЈ);

5) вршио војне дужности или друге дужности у вези са учествовањем у оружаној акцији предузетој за време мира после 27. априла 1992. године ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности Савезне Републике Југославије (у даљем тексту: СРЈ), државне заједнице Србија и Црна Гора (у даљем тексту: СЦГ), односно Републике Србије, до ступања на снагу овог закона;

6) вршио војне или безбедносне послове у Војсци Републике Српске до 19. јуна 1996. године, односно у Српској војсци Крајине до 27. јуна 1996. године;

7) вршио војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за циљеве државне безбедности у вези са учествовањем у рату у Савезној Републици Југославији од 24. марта до 26. јуна 1999. године, а на територији Косова и Метохије од 24. марта 1998. године до 26. јуна 1999. године;

8) у рату или оружаним акцијама предузетим за време мира вршио војне дужности или друге дужности ради одбране суверенитета, независности, територијалне целокупности и уставног уређења Републике Србије, после ступања на снагу овог закона.

Члан 6.

Ратни ветеран је и странац који је учествовао у рату или оружаним акцијама, уколико се по ступању прикључио регуларним војним јединицама, под околностима из

члана 5. став 3. тач. 4) до 8) овог закона, под условом да својство ратног ветерана не може остварити од стране друге државе.

Члан 7.

Лице које је добровољно ступило у рат, односно у оружане акције предузете за време мира, може се сматрати ратним ветераном, у смислу овог закона, уколико се по ступању прикључило регуларним војним јединицама.

2) Војни инвалид

Члан 8.

Војни инвалид, у смислу овог закона, је ратни војни инвалид и мирнодопски војни инвалид.

а) Ратни војни инвалид

Члан 9.

Ратни ветеран са својством ратног војног инвалидa (у даљем тексту: ратни војни инвалид) је држављанин Републике Србије који је задобио рану, повреду, озледу или болест, због које је наступило оштећење његовог организма најмање за 20%, и то:

1) у вршењу војне дужности или друге дужности за војне циљеве са оружјем у рату или у оружаној акцији предузетој за време мира, под околностима из члана 5. овог закона;

2) при вршењу војних дужности у страној земљи која је у оружаном сукобу ако га је на вршење тих дужности упутио надлежни војни oрган у оквиру међународних обавеза СФРЈ, СРЈ, СЦГ, односно Републике Србије и у оквиру препорука или одлука Уједињених нација;

3) за време ратног заробљеништва у које је доспео као лице из чл. 5. до 7. овог закона, односно као лице из тачке 2) овог члана;

4) запослени у министарству надлежном за послове одбране и министарству надлежном за послове унутрашњих послова за време вршења радне обавезе за време рата, односно оружаних акција, као и здравствени радник, ратни извештач, припадник ватрогасне службе и друго лице за време вршења радне обавезе по наредби или захтеву надлежног органа за време рата, односно оружаних акција.

Члан 10.

Ратни војни инвалид је лице из члана 9. овог закона, код кога је постојала болест која се погоршала под околностима из члана 9. овог закона, због које је наступило оштећење његовог организма најмање за 20%.

Члан 11.

Ратни војни инвалид је и странац код кога је наступило оштећење организма под околностима из члана 5. став 3. тач. 4) до 8) овог закона, ако својство ратног војног инвалида по том основу не може остварити од стране друге државе.

б) Мирнодопски војни инвалид

Члан 12.

Мирнодопски војни инвалид је држављанин Републике Србије који је у миру у својству војника на служењу војног рока са оружјем или без оружја или у својству војникa који je добровољно служиo војни рок са оружјем у јединицама и установама ЈНА, Војске Југославије, Војске Србије и Црне Горе, односно Војске Србије (у даљем тексту: Војска), ученик односно кадет војношколске установе, слушалац школе за резервне официре и лице у резервном саставу на дужности у Војсци, у вршењу војне службе или дужности у вези с том службом, без своје кривице, задобио рану, повреду или озледу због које је наступило оштећење његовог организма најмање за 20%.

Изузетно од става 1. овог члана, мирнодопски војни инвалид је и држављанин Републике Србије код кога је наступило оштећење његовог организма најмање за 20% услед ране, повреде или озледе коју је задобио без своје кривице у миру, као лице које извршава војну обавезу у цивилној служби, за време гађања ватреним оружјем или других облика војне обуке који по својој природи могу изазвати повећану опасност за оштећење организма, ако су ти облици обуке предвиђени програмима обуке ових лица и ако је обуку планирао, организовао и контролисао орган војске или други надлежни државни орган одређен посебним прописом.

Члан 13.

Мирнодопски војни инвалид је држављанин Републике Србије који је у миру, као лице из члана 12. овог закона без своје кривице, задобио болест која је у узрочној вези са вршењем војне службе или дужности у вези с том службом, због чега је наступило оштећење његовог организма најмање за 60%.

Мирнодопски војни инвалид је и држављанин Републике Србије код кога је под околностима и условима из става 1. овог члана, услед погоршања болести која је постојала пре ступања у Војску, наступило оштећење организма најмање за 60%.

Члан 14.

Мирнодопски војни инвалид је и држављанин Републике Србије код кога је наступило оштећење организма најмање за 20% услед ране, повреде или озледе коју је задобио без своје кривице за време обуке за учешће у одбрани у организацијама које одреди надлежни орган ако је обуку планирао, организовао и контролисао орган Војске и ако се обука изводи по позиву надлежног органа, као и за време гађања ватреним оружјем и других облика војне обуке који по својој природи могу изазвати повећану опасност за оштећење организма, а који су предвиђени програмом обавезне обуке.

Члан 15.

Мирнодопски војни инвалид који стекне права по овом закону по основу болести и користи их најмање пет година, након којих се стање побољша и проценат инвалидитета смањи испод процента одређеног у члану 13. овог закона, задржава својство мирнодопског војног инвалида и користи права према смањеном проценту инвалидитета, под условом да утврђено оштећење организма није мање од 20%.

Члан 16.

Мирнодопски војни инвалид који накнадно испуни услове за стицање и својства ратног војног инвалида, стиче својство ратног војног инвалида, а инвалидитет му се утврђује према укупном оштећењу организма по оба основа.

Члан 17.

Нехат се не сматра кривицом у смислу одредаба чл. 12. до 15. овог закона.

Члан 18.

Прописима којима се уређује одбрана земље, вршење службе у Војсци и организација министарства надлежног за послове унутрашњих послова утврђује се шта се сматра служењем војног рока, вршењем војне службе или дужности у вези с том службом и другим облицима оспособљавања грађана за учешће у одбрани, шта се сматра извршавањем радне обавезе за време рата, односно оружаних акција, ко се сматра учесником, односно кадетом војношколске установе, слушаоцем школе за резервне официре, лицем у резервном саставу, односно лицем на професионалној војној служби, шта се сматра резервним саставом Полиције, односно помоћном Полицијом, употребa Полиције у одбрани земље, као и образовање заједничких полицијских и војних снага за потребе одбране земље.

Као време ангажовања у рату, односно у оружаној акцији, у смислу овог закона, сматра се и време које је борац након укључења у састав војне јединице провео на одсуству по основу боловања или привремене неспособности за војну службу одобрене на основу налаза и мишљења надлежнe војно-лекарске комисије (за припаднике Војске), односно другог надлежног стручно-медицинског органа (за припаднике других оружаних формација), као и време које је борац провео у заробљеништву у које је доспео под околностима из члана 5. овог закона.

3) Цивилни инвалид рата

Члан 19.

Цивилни инвалид рата је цивилно лице, држављанин Републике Србије, код кога је наступило оштећење организма најмање за 50% услед ране, повреде или озледе, која је:

1) задобијена злостављањем или лишењем слободе од стране непријатеља за време рата, односно оружаних акција, у току извођења ратних операција, од заосталог ратног материјала или непријатељских диверзантских и терористичких акција;

2) задобијена у терористичком нападу у иностранству на дипломатске или конзуларне представнике СФРЈ, СРЈ, СЦГ, односно Републике Србије;

3) задобијена у терористичком нападу у иностранству у дипломатско-конзуларном представништву СФРЈ, СРЈ, СЦГ, односно Републике Србије.

4) Цивилна жртва рата

Члан 20.

Цивилна жртва рата је држављанин Републике Србије који је као цивилно лице изгубио живот под околностима из члана 19. овог закона.

5) Породица погинулог или несталог борца

Члан 21.

Породица погинулог или несталог борца је породица лица које је погинуло, умрло или нестало под околностима из члана 5. и 9. овог закона или је умрло од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под тим околностима у року од годину дана од дана престанка учешћа у рату, односно оружаним акцијама.

Породица погинулог или несталог борца је и породица лица које је својство ратног војног инвалида остварило по основу ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима из члана 5. и 9. овог закона, а умрло је од последица тих оштећења организма у року од годину дана од дана престанка учешћа у рату, односно оружаним акцијама.

Чланови породице погинулог или несталог борца који могу остварити права по овом закону јесу:

1) супружник и ванбрачни партнер;

2) деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је погинули или нестали борац издржавао;

3) родитељи, као и усвојитељи, очух и маћеха који су погинулог или несталог борца издржавали или које је он издржавао;

4) деда и баба, брат, сестра и унук који су погинулог или несталог борца издржавали или које је он издржавао.

6) Породица умрлог ратног ветерана

Члан 22.

Породица умрлог ратног ветерана је породица лица које је умрло после престанка учешћа у рату, односно оружаним акцијама.

Чланови породице умрлог ратног ветерана који могу остварити права по овом закону јесу:

1) супружник и ванбрачни партнер;

2) деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је ратни ветеран издржавао;

3) родитељи, као и усвојитељи, очух и маћеха који су ратног ветерана издржавали или које је он издржавао.

 

7) Породица умрлог војног инвалида и лица које је

погинуло или умрло у Војсци у миру

Члан 23.

Породица умрлог војног инвалида је породица умрлог лица које је остварило својство војног инвалида I до VII групе.

Породица лица које је погинуло или умрло у Војсци у миру, је породица лица погинулог или умрлог од последица оштећења организма насталих под околностима наведеним у чл. 12. до 14. овог закона у Војсци или у року од годину дана од дана отпуштања из Војске.

Чланови породице лица из ст. 1. и 2. овог члана који могу остварити права по овом закону, јесу:

1) супружник и ванбрачни партнер;

2) деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је војни инвалид, односно погинуло или умрло лице издржавало;

3) родитељи, односно усвојитељи, очух и маћеха који су војног инвалида, односно погинуло или умрло лице издржавали или које је он издржавао;

4) деда и баба који су војног инвалида, односно погинуло или умрло лице издржавали.

8) Породица умрлог цивилног инвалида рата

и цивилне жртве рата

Члан 24.

Члан породице умрлог цивилног инвалида рата и члан породице цивилне жртве рата је лице које је у заједничком домаћинству са лицима из члана 19. и 20. овог закона, живело најмање годину дана пре њихове смрти.

Чланови породице умрлог цивилног инвалида и цивилне жртве рата који могу остварити права по овом закону јесу:

1) супружник и ванбрачни партнер;

2) деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је цивилни инвалид рата, односно цивилна жртва рата, издржавао;

3) родитељи, односно усвојитељи, очух и маћеха који су цивилног инвалида рата, односно цивилну жртву рата издржавали.

9) Ужа породица

Члан 25.

Чланови уже породице, у смислу овог закона, јесу:

1) супружник и ванбрачни партнер;

2) деца рођена у браку или ван брака, усвојена деца и пасторчад.

10) Издржавање

Члан 26.

Постојање издржавања као услова за остваривање права за кориснике из чл. 21. до 24. овог закона утврђује се по прописима којима се уређују породични односи.

Поред општих услова из става 1. овог члана, за постојање издржавања када су у питању очух, маћеха и пасторчад, неопходно је да је између њих постојала заједница живота најмање годину дана пре смрти лица по основу кога се право остварује.

Глава II

ПРАВА И УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

Члан 27.

Права по овом закону су:

  1. Национално признање;

  2. Лична инвалиднина;

  3. Породична инвалиднина;

  4. Додатак за негу и помоћ другог лица;

  5. Ортопедски додатак;

  6. Медицинско-техничка помагала;

  7. Додатак на основу добијених ратних одликовања;

  8. Здравствена заштита;

  9. Пензија под посебним условима;

  10. Месечно новчано примање;

  11. Инвалидски додатак;

  12. Приоритет у запошљавању;

  13. Подстицај за запошљавање и укључивањe у мере активне политике запошљавања;

  14. Посебна заштита од отказа уговора о раду од стране послодавца;

  15. Професионална рехабилитација и друга права у вези са професионалном рехабилитацијом;

  16. Решавање стамбених потреба;

  17. Приоритет при упису у образовне установе, додели стипендија и смештаја у ђачке, односно студентске домове;

  18. Бесплатни уџбеници;

  19. Приоритет у решавању законом утврђених права и интереса;

  20. Накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;

  21. Бањско-климатски опоравак;

  22. Накнада трошкова путовања;

  23. Бесплатна и повлашћена вожња;

  24. Накнадa трошкова ангажовања браниоца;

  25. Oлакшице у остваривању комуналних услуга;

  26. Пореске и царинске олакшице;

  27. Новчана накнада за набавку путничког моторног возила;

  28. Легитимација;

  29. Ношење униформи на државним и војним свечаностима;

  30. Почасно место на државним и војним свечаностима;

  31. Помоћ у случају смрти.

Члан 28.

На питања у вези са правима из члана 27. овог закона, условима за стицање, остваривање и престанак тих права, која нису уређена овим законом, примењују се прописи којима се уређују односна права.

Одређивање и усклађивање новчаних износа права

Члан 29.

Основ за одређивање новчаних примања из овог закону је износ просечне месечне зараде по запосленом без пореза и доприноса у Републици Србији за месец који претходи месецу за који се врши исплата, према податку републичког органа надлежног за послове статистике, увећан за 10% (у даљем тексту: основ).

Износи новчаних примања усклађују се месечно са кретањем (раст и пад) просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према податку републичког органа надлежног за послове статистике.

1. Национално признање

Члан 30.

Ратни ветеран из члана 5. став 3. тач. 4) до 7) и чл. 6. и 7. овог закона и ратни војни инвалид из члана 9. ст. 1. и 3. у вези члана 5. став 3. тач. 4) до 7) и чл. 6. и 7. овог закона има право на национално признање „Бранилац отаџбине 1990–1999. године“.

Национално признање из става 1. овог члана састоји се од: споменице, медаље и доживотног месечног новчаног примања (борачки додатак).

Члан 31.

Установљава се споменица „Бранилац отаџбине 1990–1999. године“ на које право има ратни ветеран и ратни војни инвалид из члана 30. став 1. овог закона за ангажовање у рату, односно оружаним акцијама, и то:

  1. за ангажовање преко 18 месецизлатна споменица;

  2. за ангажовање од 6 месеци до 18 месеци – сребрна споменица;

  3. за ангажовање до 6 месецибронзана споменица.

Свим погинулим и несталим борцима, умрлим ратним војним инвалидима и умрлим ратним ветеранима постхумно се додељују златне споменице „Бранилац отаџбине 1990–1999. године“ без обзира на време ангажовањa у рату, односно оружаним акцијама.

Члан 32.

Установљава се медаља „Бранилац отаџбине 1990–1999. гoдинe“ на које право има ратни ветеран и ратни војни инвалид из члана 30. став 1. овог закона за ангажовање у рату, односно оружаној акцији, и то:

  1. за ангажовање преко 18 месецимедаља златне боје;

  2. за ангажовање од 6 месеци до 18 месецимедаља сребрне боје;

  3. за ангажовање до 6 месецимедаља бронзане боје.

Свим погинулим и несталим борцима, умрлим ратним војним инвалидима и умрлим ратним ветеранима постхумно се додељују медаље „Бранилац отаџбине 1990–1999. године“ златне боје без обзира на време ангажовањa у рату, односно оружаној акцији.

Члан 33.

Изглед споменицa из члана 31. овог закона, статут медаља из члана 32. овог члана, начин и трошкове израде споменица и медаља, ближа правила о свечаном уручивању споменица и медаља, о одликовању посмртно одликованог лица и ношењу медаља прописује Влада својом уредбом.

Члан 34.

Борачки додатак је доживотно месечно новчано примање које остваруje ратни ветеран и ратни војни инвалид из члана 30. став 1. овог закона.

Износ борачког додатка утврђује се према броју дана које је ратни ветеран, односно ратни војни инвалид провео као ангажован у рату, односно оружаним акцијама, и то:

  1. до 30 дана ангажовања – 30% од основа;

  2. од 31 до 60 дана ангажовања – 31% од основа;

  3. од 61 до 90 дана ангажовања – 32% од основа;

  4. од 91 до 120 дана ангажовања – 33% од основа;

  5. од 121 до 150 дана ангажовања – 33,7% од основа;

  6. од 151 до 180 дана ангажовања – 34,4% од основа;

  7. од 181 до 210 дана ангажовања – 35,1% од основа;

  8. од 211 до 240 дана ангажовања – 35,8% од основа;

  9. од 241 до 270 дана ангажовања – 36,5% од основа;

  10. од 271 до 300 дана ангажовања – 37,2% од основа;

  11. од 301 до 330 дана ангажовања – 37,9% од основа;

  12. од 331 до 360 дана ангажовања – 38,6% од основа;

  13. од 361 до 390 дана ангажовања – 39,3% од основа;

  14. од 391 до 420 дана ангажовања – 40% од основа;

  15. од 421 до 450 дана ангажовања – 40,7% од основа;

  16. од 451 до 480 дана ангажовања – 41,4% од основа;

  17. од 481 до 510 дана ангажовања – 42,1% од основа;

  18. од 511 до 540 дана ангажовања – 42,8% од основа;

  19. од 541 до 570 дана ангажовања – 43,5% од основа;

  20. од 571 до 600 дана ангажовања – 44,2% од основа;

  21. од 601 до 630 дана ангажовања – 44,9% од основа;

  22. од 631 до 660 дана ангажовања – 45,6% од основа;

  23. од 661 до 690 дана ангажовања – 46,3% од основа;

  24. од 691 до 720 дана ангажовања – 47% од основа;

  25. од 721 до 750 дана ангажовања – 47,7% од основа;

  26. од 751 до 780 дана ангажовања – 48,4% од основа;

  27. од 781 до 810 дана ангажовања – 49,1% од основа;

  28. од 811 до 840 дана ангажовања – 49,8% од основа;

  29. од 841 до 870 дана ангажовања – 50,5% од основа;

  30. од 871 до 900 дана ангажовања – 51,2% од основа;

  31. од 901 до 930 дана ангажовања – 51,9% од основа;

  32. од 931 до 960 дана ангажовања – 52,6% од основа;

  33. од 961 до 990 дана ангажовања – 53,3% од основа;

  34. од 991 до 1020 дана ангажовања – 54% од основа;

  35. од 1021 до 1050 дана ангажовања – 54,7% од основа;

  36. од 1051 до 1080 дана ангажовања – 55,4% од основа;

  37. од 1081 до 1110 дана ангажовања – 56,1% од основа;

  38. од 1111 до 1140 дана ангажовања – 56,8% од основа;

  39. од 1141 до 1170 дана ангажовања – 57,5% од основа;

  40. од 1171 до 1200 дана ангажовања – 58,2% од основа;

  41. од 1201 до 1230 дана ангажовања – 58,9% од основа;

  42. од 1231 до 1260 дана ангажовања – 59,6% од основа;

  43. од 1261 до 1290 дана ангажовања – 60,3% од основа;

  44. од 1291 до 1320 дана ангажовања – 61% од основа;

  45. од 1321 до 1350 дана ангажовања – 61,7% од основа;

  46. од 1351 од 1380 дана ангажовања – 62,4% од основа;

  47. од 1381 до 1410 дана ангажовања – 63,1% од основа;

  48. од 1411 до 1440 дана ангажовања – 63,8% од основа;

  49. од 1441 до 1470 дана ангажовања – 64,5% од основа;

  50. од 1471 дан до 5 година ангажовања – 70% од основа;

  51. преко 5 година ангажовања – 75% од основа.

Ратни ветеран, односно ратни војни инвалид који је био ангажован у рату, односно оружаним акцијама на територији Косова и Метохије, поред износа додатка из става 2. овог члана, остварује и додатних 2% од основa.

Борачки додатак се лицу из члана 30. став 1. овог закона исплаћује месечно без обзира на остала примања и материјално стање.

Ратном ветерану добровољцу, односно ратном војном инвалиду добровољцу износ борачког додатка из става 2. овог члана увећава се за 10%.

Алтернатива како би се избегла 51 тачка у ставу 2:

(2) За ангажовање у рату, односно оружаним акцијама, лицима из става 1. овог члана припада борачки додатак у износу од 30% од основа.

(3) За сваких навршених 30 дана ангажовања, лицима из става 1. овог члана припада додатних 1% од основа, закључно са 90 дана ангажовања.

(4) За сваких навршених 30 дана ангажовања преко 90 дана ангажовања, лицима из става 1. овог члана припада додатних 0,7% од основа.

Чланови 3-5. постају чланови 5-7.

2. Лична инвалиднина

Члан 35.

Право на личну инвалиднину има војни инвалид и цивилни инвалид рата, у складу са овим законом.

Војни инвалид и цивилни инвалид рата, ради остваривања права из става 1. овог члана, разврстава се у групу инвалидитета према степену оштећења организма израженом у проценту.

Проценат инвалидитета одређује се трајно или привремено, сразмерно оштећењу организма које је настало као последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима утврђеним овим законом.

Привремени проценат инвалидитета утврђује се ако постоје изгледи да ће се оштећење организма у знатној мери побољшати применом било ког медицинског средства (оперативне интервенције, физикалне терапије и рехабилитације, медикаментозно лечење и др.).

За одређивање процента инвалидитета узимају се у обзир и оштећења организма настала услед употребе стандардних лекова, операција и других терапеутских подухвата ради лечења од рана, повреда, озледа и болести задобијених под околностима предвиђеним овим законом и ношења медицинско-техничких помагала, губитак или тешко оштећење парног органа ако је други парни орган изгубљен или тешко оштећен услед последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима утврђеним овим законом, околности под којима је код малолетника и ратних заробљеника наступило оштећење организма услед психосоматских оштећења и поремећаја, као и пол инвалида.

Члан 36.

Својство војног инвалида и својство цивилног инвалида рата на основу оштећења организма које је настало услед ране, повреде или озледе може се утврдити само ако је рана, повреда или озледа оставила видне трагове.

Видним траговима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се јасно видљиви трагови на површини тела и видљива оштећења унутрашњих органа утврђена одговарајућим дијагностичким методама.

Члан 37.

При утврђивању процента војног инвалидитета лицима код којих је под околностима из члана 10. и члана 13. став 2. овог закона наступило оштећење организма услед погоршања болести, узима се одговарајући проценат од целокупног оштећења организма, обзиром на природу болести и њен развитак, трајање и тежину ратних напора, односно напора при вршењу војне службе, као и друге околности које су утицале на болест.

Проценат војног инвалидитета утврђен коначним решењем по одредби става 1. овог члана на основу погоршања болести, који је одређен при првом утврђивању војног инвалидитета, не може се доцније повећати без обзира на даље погоршање оштећења организма.

Члан 38.

Према проценту инвалидитета војни инвалиди разврставају се у десет група војног инвалидитета (од I до X), и то:

I група – инвалиди са 100% инвалидитета којима је за редован живот потребна нега и помоћ;

II група – инвалиди са 100% инвалидитета;

III група – инвалиди са 90% инвалидитета;

IV група – инвалиди са 80% инвалидитета;

V група – инвалиди са 70% инвалидитета;

VI група – инвалиди са 60% инвалидитета;

VII група – инвалиди са 50% инвалидитета;

VIII група – инвалиди са 40% инвалидитета;

IX група – инвалиди са 30% инвалидитета;

X група – инвалиди са 20% инвалидитета.

Према проценту инвалидитета цивилни инвалиди рата разврставају се у седам група инвалидитета (од I до VII), и то:

I група – инвалиди са 100% инвалидитета којима је за редован живот потребна нега и помоћ;

II група – инвалиди са 100% инвалидитета;

III група – инвалиди са 90% инвалидитета;

IV група – инвалиди са 80% инвалидитета;

V група – инвалиди са 70% инвалидитета;

VI група – инвалиди са 60% инвалидитета;

VII група – инвалиди са 50% инвалидитета.

Члан 39.

Лична инвалиднина одређује се према групи инвалидитета.

Месечни износ личне инвалиднине одређује се у проценту од основа и износи за:

  1. за I групу 163,60%

  2. за II групу 119,40%

  3. за III групу 90,00%

  4. за IV групу 67,10%

  5. за V групу 47,40%

  6. за VI групу 29,40%

  7. за VII групу 21,30%

  8. за VIII групу 13,10%

  9. за IX групу 11,40%

  10. за Х групу 9,80%

3. Породична инвалиднина

Члан 40.

Право на породичну инвалиднину могу остварити чланови породица наведених у члану 21. став 3. и члану 23. став 3. овог закона, ако имају држављанство Републике Србије и под условима прописаним овим законом.

Члан 41.

Право на породичну инвалиднину има удова – кад наврши 45 година живота или удовац – кад наврши 50 година живота, као и пре навршене 45, односно 50. године живота, ако су неспособни за рад.

Ако ужу породицу сачињавају супружник са једним дететом или са више деце, супружник има право на породичну инвалиднину као сауживалац са њима, без обзира на услове из става 1. овог члана и то док и једно од те деце има право на породичну инвалиднину.

Члан 42.

Право на породичну инвалиднину има дете, усвојеник и пасторче до навршене 15. године живота.

После навршених 15 година живота лице из става 1. овог члана има право на породичну инвалиднину и она му припада до завршетка школовања, али најдоцније до навршених 20. године живота, ако похађа средњу школу, као и до 27. године живота ако похађа високошколску установу.

Лице из става 1. овог члана старије од 15 година живота које није на школовању има право на породичну инвалиднину ако је неспособно за рад – за време док та неспособност траје, под условом да је основ који је изазвао ту неспособност наступио пре навршене 15. године, односно 27. године живота.

Члан 43.

Сматра се да се дете налази на школовању у смислу члана 42. став 2. овог закона уколико похађа основну или средњу школу, ако има статус студента првог, другог или трећег степена студија у складу са прописима који уређују основно, средње и високо образовање и уколико има статус лица на школовању према статуту установе из области образовања и школовања у којој се налази на школовању.

Дете које заврши редовно трогодишње средњошколско образовање, а настави школовање у четвртој години у редовном школовању или по програму за образовање одраслих, задржава право на породичну инвалиднину ако није запослено.

Постојање статуса студента првог, другог или трећег степена студија утврђује се на основу статута високошколске установе.

Детету које заврши последњу годину студија, права по овом закону припадају до дипломирања, а најдуже до годину дана од дана последње године студија.

Ако је школовање детета прекинуто услед болести или служења војног рока, дете може користити право на породичну инвалиднину и за време болести, односно служења војног рока, и то до навршених 20 односно 27 година живота, а после тога још за онолико времена колико је трајало лечење односно служење војног рока, под условом да је школовање настављено пре навршене 20, односно 27. године живота.

Члан 44.

Право на породичну инвалиднину остварују само чланови породице који испуњавају прописане услове и то чланови уже породице лица по основу кога се остварује право – с једне стране и родитељи или усвојитељи, очух, маћеха, односно деда, баба, брат, сестра и унук – с друге стране.

Члан 45.

Ако право на породичну инвалиднину користи више чланова породице у оквиру једне групе сродника наведених у члану 44. овог закона, породичну инвалиднину остварују као сауживаоци.

Износ породичне инвалиднине када право остварују сауживаоци утврђује се тако што се износ породичне инвалиднине из члана 50. овог закона који припада једном од сауживаоца повећава за по 50% за сваког следећег сауживаоца.

У случају из става 2. овог члана износ породичне инвалиднине сауживаоцима припада на равне делове.

Члан 46.

Чланови породице погинулог или несталог борца из члана 21. став 3. тачка 3) овог закона, односно лица које је погинуло или умрло у Војсци или умрло у року од годину дана од дана отпуштања из Војске из члана 23. став 3. тачка 3) овог закона, као и брат, сестра и унук погинулог или несталог борца из члана 21. став 3. тачка 4), имају право на породичну инвалиднину иако су чланови уже породице остварили ово право.

Усвојитељи или очух, односно маћеха из члана 21. став 3. тачка 3) и члана 23. став 3. тачка 3) овог закона остварује право на породичну инвалиднину пре родитеља, ако родитељ није вршио родитељско право према лицу од кога изводи право на породичну инвалиднину, односно ако родитељ није издржавао то лицe.

Брат, сестра и унук из става 1. овог члана остварују право на породичну инвалиднину под условима из чл. 42. и 43. овог закона.

Члан 47.

Деда и баба погинулог или несталог борца имају право на породичну инвалиднину ако породичну инвалиднину не остварују чланови породице из члана 21. став 3. тач. 1) до 3) овог закона, односно из члана 23. став 3. тач. 1) до 3).

Ако породицу сачињавају деда и баба по оцу и деда и баба по мајци, право на породичну инвалиднину имају деда и баба који су се старали о подизању и васпитању лица од којег изводе право, односно деда и баба које је то лице издржавало.

Члан 48.

Члан породице који испуњава услове за признање права на породичну инвалиднину по два или више лица, има право на породичну инвалиднину у несмањеном износу по сваком од тих лица, с тим да право на увећану породичну инвалиднину из члана 52. овог закона може остварити само по једном лицу.

Члан 49.

Право на породичну инвалиднину, под условима прописаним овим законом, има и војни инвалид, односно цивилни инвалид рата.

Износ породичне инвалиднине

Члан 50.

Породична инвалиднина за корисника који је то право остварио као члан породице погинулог или несталог борца као и војника или лица у резервном саставу који је погинуо или умро од последица ране, повреде, озледа или болести задобијене за време вршења војних дужности у миру у Војсци задобијених под околностима из чл. 12. и 14. овог закона или је умрло од последица задобијених рана, повреда или озледа у року од годину дана од престанка војног ангажовања, износи 100% од основа.

Породична инвалиднина по умрлом војном инвалиду од I до VII групе износи 18% од основа.

Члан породице који је пружао негу и помоћ војном инвалиду од I до IV групе иза његове смрти има право на породичну инвалиднину у износу 50% од износа додатка за негу и помоћ другог лица који је остваривао војни инвалид.

Лицу из става 3. овог члана припада и право из става 2. овог члана.

Додатак за родитеља погинулог или несталог борца

Члан 51.

Родитељ погинулог или несталог борца који није имао друге деце, као и родитељ погинулог или несталог борца који је имао више деце и коме су остала деца изгубила живот као цивилне жртве рата, поред права на породичну инвалиднину у износу из члана 50. овог закона, има и право на додатак за родитеља погинулог или несталог борца у износу 54% од основа.

Ако услове за признавање права на додатак за родитеља погинулог или несталог борца испуњавају оба родитеља – као сауживаоци породичне инвалиднине, увећање породичне инвалиднине из става 1. овог члана износи 75% од основа и припада им на равне делове.

Увећана породична инвалиднина

Члан 52.

Право на увећану породичну инвалиднину, поред права на породичну инвалиднину из члана 50. овог закона, односно и поред права на додатак за родитеља погинулог или несталог борца из члана 51. овог закона, имају:

  1. родитељ погинулог или несталог борца који није имао друге деце,

  2. супружник погинулог или несталог борца који нема деце,

  3. родитељ, односно супружник погинулог или несталог борца који има само једно или више деце која су неспособна за рад, под условом да је основ који је изазвао неспособност за рад наступио пре 15. године живота детета, односно пре 27. године живота;

  4. дете погинулог или несталог борца;

  5. корисници породичне инвалиднине по два или више погинула или нестала борца.

Увећана породична инвалиднина из става 1. овог члана износи 57% од основа.

Ако више лица из става 1. овог члана испуњавају услове за признавање права на породичну инвалиднину као сауживаоци, увећана породична инвалиднина у износу из става 2. овог члана припада сваком од њих.

4. Додатак за негу и помоћ другог лица

Члан 53.

Право на додатак за негу и помоћ другог лица има:

1) војни инвалид и цивилни инвалид рата I групе;

2) војни инвалид и цивилни инвалид рата II, III и IV групе код којег постоји било које оштећење организма које је, заједно са утврђеним инвалидитетом по основу овог закона, једнако оштећењу организма војног инвалида I групе;

3) корисник права на месечно новчано примање.

Члан 54.

Лица из члана 53. овог закона, ради остваривања права на додатак за негу и помоћ другог лица, разврставају се у четири степена, и то:

1) у први степен – војни инвалиди и цивилни инвалиди рата I групе који су потпуно неспособни за обављање основних животних потреба и којима је неопходна непрекидна нега и помоћ другог лица;

2) у други степен – војни инвалиди и цивилни инвалиди рата I групе који нису разврстани у први степен, као и војни инвалиди и цивилни инвалиди рата II, III и IV групе који су потпуно неспособни за обављање основних животних потреба и којима је неопходна непрекидна нега и помоћ другог лица;

3) у трећи степен – војни инвалиди и цивилни инвалиди рата II, III и IV групе код којих постоји било које оштећење организма које је заједно са утврђеним инвалидитетом по основу овог закона једнако оштећењу организма војног инвалида I групе коме припада додатак за негу и помоћ другог лица;

4) у четврти степен – корисници из члана 53. тач. 3) овог закона чије је оштећење организма једнако оштећењу организма војног инвалида I групе коме припада додатак за негу и помоћ другог лица или су потпуно неспособни за обављање основних животних потреба и којима је неопходна непрекидна нега и помоћ другог лица.

Члан 55.

Додатак за негу и помоћ другог лица одређује се у проценту од основа и износи:

1) за први степен 163,60%;

2) за други степен 108,00%;

3) за трећи степен 75,30%;

4) за четврти степен 32,70%.

Кориснику додатка за негу и помоћ другог лица не исплаћује се овај додатак док се налази на лечењу у стационарној здравственој организацији преко 6 месеци, осим ако сам сноси трошкове смештаја и исхране.

Члан 56.

Војни инвалид корисник додатка за негу и помоћ другог лица има право на накнаду износа који је, као обвезник плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање, платио за лице које му пружа негу и помоћ са којим је закључио уговор о раду, у складу са прописима о раду, односно други уговор у складу са законом.

Висина основице у односу на коју се утврђује накнада доприноса из става 1. овог члана не може бити већа од износа додатка за негу и помоћ другог лица који је војном инвалиду признат.

5. Ортопедски додатак

Члан 57.

Право на ортопедски додатак има војни инвалид и цивилни инвалид рата I до VI групе коме је својство војног инвалида, односно цивилног инвалида рата признато по основу оштећења организма које је проузроковало ампутацију екстремитета или тешко оштећење функције екстремитета, као и због потпуног губитка вида на оба ока.

Оштећења организма из става 1. овог члана разврставају се у четири степена, према тежини, врсти и узроку оштећења.

Члан 58.

Ортопедски додатак одређује се у проценту од основа и износи:

1) за први степен 48,0%;

2) за други степен 36,0%;

3) за трећи степен 22,9%;

4) за четврти степен 11,4%.

Ортопедски додатак из става 1. тачка 1) овог члана повећава се за 25% инвалиду код кога постоје два или више оштећења првог степена и износи 60% од основа.

6. Медицинско-техничка помагала

Члан 59.

Војни инвалид у смислу овог закона, остварује право на медицинско-техничка помагала у складу са прописима којима се уређује здравствено осигурање.

Изузетно од става 1. овог члана, за оштећења организма по основу којих му је признато својство војног инвалида право на протезе за горње и доње екстремитете, ортозе и инвалидска колица, у већем обиму, стандарду и садржини војни инвалид остварује на терет средстава буџета Републике Србије, ако право на исту врсту медицинско техничких помагала није остварио по правилима којима се уређује здравствено осигурање.

7. Додатак на основу добијених ратних одликовања

Члан 60.

Ратни ветерани и ратни војни инвалиди одликовани за личну храброст, пожртвовање и умешно командовање највишим одликовањима за војне заслуге у рату, односно оружаној акцији имају право на новчану награду – додатак на основу добијених ратних одликовања.

Одликовањима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се војна одликовања СФРЈ, СРЈ и Републике Србије утврђена посебним законима, и то су:

1) Ордени: Орден слобoде (СФРЈ, СРЈ), Орден народног хероја (СФРЈ, СРЈ), Орден Белог орла са мачевима (Србија), Орден за храброст (СФРЈ, СРЈ), Орден ратне заставе (СФРЈ, СРЈ), Орден народне армије (СФРЈ), Орден Војске Југославије (СРЈ), Орден југословенске заставе (СРЈ), Орден партизанске звезде (СФРЈ), Орден витешког мача (СРЈ), Орден заслуга y области одбране и безбедности (СРЈ, Србија), Орден за војне заслуге (СФРЈ);

2) Meдаље: Медаља за храброст Милош Обилић (Србија), Медаља Обилића (СРЈ), Медаља за храброст (СФРЈ), Медаља за заслуге у области одбране и безбедности (СРЈ, Србија), Медаља части (СРЈ), Медаља за ревносну службу (СРЈ, Србија), Медаља за врлине у областима oдбране и безбедност (СРЈ), Медаља за војне заслуге (СФРЈ), Медаља за војничке врлине (СФРЈ).

(3) Новчани додатак износи за:

1) Орден народног хероја, Орден белог орла са мачевима (први степен) и Орден Слободе – 50% од основа;

2) Орден за храброст, Орден белог орла са мачевима (други степен), Орден југословенске заставе, Орден Војске Југославије, Орден ратне заставе, Орден народне армије, Орден партизанске звезде и Орден заслуга за одбрану и безбедност (први степен) – 45% од основа;

3) Орден белог орла (трећи степен), Орден витешког мача, Орден заслуга за Одбрану и безбедност (други степен) – 40% од основа;

4) Орден заслуга за одбрану и безбедност (трећи степен) и за Орден за војне заслуге – 35% од основа;

5) Медаљу за храброст Милош Обилић и за Медаљу Обилића – 30% oд основа;

6) Медаљу заслуга за одбрану и безбедност, Медаљу части и Медаљу за војне заслуге – 25% oд основа;

7) Медаљу за ревносну службу и Медаљу за војничке врлине – 15% од основа.

Члан 61.

Установљава се 28. јун (Видовдан) као Дан ратних ветерана.

Новчани додатак из члана 60. овог закона исплаћује се једном годишње, за Дан ратних ветерана, текуће године за претходну годину.

Члан 62.

Породица погинулог или несталог борца који је одликован неким од одликовања из члана 60. овог закона има право на новчани додатак по основу добијених ратних одликовања.

Новчани додатак из става 1. овог члана исплаћује се у висини и на начин прописан у чл. 60. и 61. став 2. овог закона.

Ако право на новчани додатак из става 1. овог члана остварује више чланова породице, сваком од корисника припада једнак део од укупног износа новчаног додатка.

8. Здравствена заштита

Члан 63.

Незапослени ратни ветеран, ратни војни инвалид, мирнодопски војни инвалид, цивилни инвалид рата, корисник породичне инвалиднине, корисник месечног новчаног примања, као и чланови њихових породица, у смислу одредаба овог закона, остварују право на здравствену заштиту у обиму прописаном за осигуранике запослене и чланове породице осигураника запосленог, у складу са прописима којимa се уређује здравствено осигурање.

Ратном ветерану обезбеђује се здравствена заштита у пуном износу из средстава обавезног здравственог осигурања без плаћања партиципације.

Лекар у здравственој установи у обавези је да упути војног инвалида у одговарајућу војну здравствену установу, уколико војни инвалид то затражи.

9. Пензија под посебним условима

Члан 64.

Ратном ветерану старосна граница за стицање права на старосну пензију снижава се за онолико времена колико је као борац провео ангажован у рату, односно оружаним акцијама.

Време које је ратни ветеран и ратни војни инвалид провео вршећи војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за циљеве државне безбедности у рату или оружаним акцијама и време које је провео у заробљеништву, рачуна се као пензијски стаж у двоструком трајању.

Време које је ратни ветеран и ратни војни инвалид провео на лечењу и медицинској рехабилитацији услед болести или повреда задобијених у рату или оружаним акцијама и у заробљеништву, рачуна се као пензијски стаж.

Члан 65.

Ратни ветеран који наврши 40 година пензијског стажа стиче право на старосну пензију у складу са законом којим се уређује пензијско и инвалидско осугурање, без обзира на године живота.

Члан 66.

Војни инвалид стиче право на старосну пензију кад наврши неопходан број година живота који је предвиђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање, без обзира на пензијски стаж.

Приликом одређивања висине старосне пензије за лице из става 1. овог члана, за период који представља разлику између пензијског стажа који је предвиђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање и пензијског стажа који је лице из става 1. овог члана остварило, oбрачунава се допринос за обавезно пензијско осигурање на износ минималне зараде.

Војни инвалид који оствари право на старосну пензију у складу са овим чланом, губи право на личну инвалиднину, а чланови његове породице губе право на породичну инвалиднину.

Члан 67.

Војни инвалид стиче право на старосну пензију кад оствари пензијски стаж у трајању од 15 година, без обзира на године живота.

Сматра се да лице из става 1. овог члана испуњава услов за остваривање права на старосну пензију у погледу неопходног броја година живота који је предвиђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

Војни инвалид који оствари право на старосну пензију у складу са овим чланом, губи право на личну инвалиднину, а чланови његове породице губе право на породичну инвалиднину.

Члан 68.

Војни инвалид од I до IV групе стиче право на инвалидску пензију, у складу са законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

Лице из става 1. овог члана изједначава се у правима из пензијског и инвалидског осигурања са лицем којим је утврђен потпуни губитак радне способности због промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом.

Инвалидскa пензијa за лице из става 1. овог члана представља збир примања које би лице из става 1. овог члана остварило на име личне инвалиднине, ортопедског додатка, додатка за негу и помоћ другог лица, месечног новчаног примања, односно инвалидског додатка који остварује незапослени ратни војни инвалид V групе.

Војни инвалид који оствари право на инвалидску пензију у складу са овим чланом, губи право на личну инвалиднину, ортопедски додатак, додатак за негу и помоћ другог лица, односно месечно новчано примање, а чланови његове породице губе право на породичну инвалиднину.

Алтернатива: мења се члан 3:

(3) Инвалидскa пензијa за лице из става 1. овог члана иплаћује се у висини просечне месечне зараде по запосленом без пореза и доприноса у Републици Србији за месец који претходи месецу за који се врши исплата, према податку републичког органа надлежног за послове статистике (или 91% од основа).

Брише се став 4.

10. Месечно новчано примање

Члан 69.

Право на месечно новчано примање има ратни ветеран, војни инвалид, цивилни инвалид рата, корисник породичне инвалиднине, члан породице умрлог ратног ветерана, члан породице умрлог цивилног инвалида рата и члан породице цивилне жртве рата.

Члан 70.

Лице из члана 69. овог закона има право на месечно новчано примање под следећим условима:

1) да је држављанин Републике Србије и да има пребивалиште на територији Републике Србије;

2) да је материјално необезбеђен;

3) да је неспособан за рад;

4) да не остварује право на инвалидски додатак по овом закону;

5) да не остварује стално месечно новчано примање или изузетно месечно новчано примање по овом закону, као права задржана прелазним и завршним одредбама овог закона.

Члан 71.

Материјално необезбеђеним, у смислу члана 70. тачка 2) овог закона, сматра се лице које:

1) није у радном односу;

2) није оснивач ни члан привредног друштва са уделом већим од 0,1%, односно са бројем акција већим од 0,1% од укупног броја издатих акција, нити је оснивач или члан друге организације која остварује профит;

3) не обавља самосталну делатност, односно није предузетник, (осим ако се ради о лицу које остварује приход од обављања пољопривредне делатности и шумарства са земљишта површине до шест хектара);

4) не остварује накнаду за време незапослености;

5) не оставује новчану накнаду у вези са професионалном рехабилитацијом;

6) није остварио материјалну подршку путем новчане социјалне помоћи и других права по прописима у области социјалне заштите;

7) не остварује право власништва или плодоуживања на пољопривредном земљишту површине од шест и више хектара;

Материјално необезбеђеним лицем сматра се и лице које је остварило право на новчану накнаду због престанка радног односа у складу са одредбама закона којим се уређују права незапослених лица, по протеку онолико месеци колико се добије када се новчана накнада за случај незапослености подели са минималном зарадом, рачунајући од престанка радног односа.

Материјално необезбеђеним лицем сматра се и лице корисник пензије чија је пензија у години која претходи остваривању права на месечно новчано примање била нижа од од најниже старосне пензије.

Члан 72.

Неспособним за рад, у смислу члана 70. тачка 3) овог закона, сматра се:

1) војни инвалид од I до VI групе;

2) лице старије од 60 година живота – удовац, односно 50 година живота – удова;

3) дете до навршене 15. године живота и дете на редовном школовању под условима из члана 42. овог закона, као и дете старије од 15 година живота које није на школовању а неспособно је за рад, под условом да је основ који је изавао ту неспособност наступио пре његове 15. године живота;

4) удовац млађи од 60 година живота, односно удовица млађа од 50 година живота који има дете млађе од 15 година живота или старије дете неспоспобно за рад, под условом да је основ који је изазвао ту неспособност наступио пре његове 15 године живота, ако се стара о детету и са њим живи у заједничком домаћинству.

Члан 73.

Приход од утицаја на утврђивање износа месечног новчаног примања је износ пензије коју корисник лично остварује по било ком основу.

Члан 74.

Месечно новчано примање одређује се у проценту од основа и износи:

1) 60% од основа – уколико корисник не остварује пензију;

2) 28% од основа – уколико корисник остварује пензију.

Члан 75.

Кориснику месечног новчаног примања који је самохрано лице признаје се месечно новчано примање из члана 74. овог закона увећано за 42%.

Самохраним лицем, у смислу овог закона, сматра се корисник који у домаћинству нема чланове уже породице (супружник и деца) или родитеље који су способни за рад.

Члан 76.

Ако корисник испуњава услове за остваривање права на месечно новчано примање по више основа, припада му износ месечног новчаног примања само по једном основу.

Члан 77.

Супружник и деца као сауживаоци породичне инвалиднине, односно родитељи као сауживаоци породичне инвалиднине, право на месечно новчано примање остварују као сауживаоци.

Уколико супружник и деца с једне стране, односно родитељи с друге стране живе у истом домаћинству, остварују једно месечно новчано примање као сауживаоци. Уколико не живе у заједничком домаћинству, месечно новчано примање остварују независно једни од других.

Ако право на месечно новчано примање остварују чланови уже породице умрлог ратног ветерана, умрлог цивилног инвалида рата, односно цивилне жртве рата, родитељи, односно усвојитељи, очух и маћеха не могу користити право на месечно новчано примање.

Корисницима више инвалиднина припада једно месечно новчано примање.

Члан 78.

Износ месечног новчаног примања који припада сауживаоцима утврђује се тако што се утврди износ права који припада сваком сауживаоцу појединачно, а потом месечно новчано примање које припада једном од сауживалаца у повољнијем износу се повећава за 50% од износа који припада сваком од осталих сауживалаца. Овако утврђен износ месечног новчаног примања у укупном износу сауживаоцима припада у једнаким деловима.

Кориснику месечног новчаног примања који се налази на лечењу у стационарној здравственој организацији, ако не издржава чланове уже породице исплаћује се месечно новчано примање за првих 30 дана лечења у несмањеном износу, а за лечење преко 30 дана – 50% од припадајућег износа месечног новчаног примања. Ако издржава чланове уже породице, исплата наведеног права врши се у несмањеном износу, без обзира на трајање лечења.

Ако се један сауживалац месечног новчаног примања налази на лечењу у стационарој здравственој организацији осталим сауживаоцима исплаћује се припадајући део без повећања примања за сауживаоца.

11. Инвалидски додатак

а) Инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу

Члан 79.

Ратни војни инвалид од V до X групе има право на инвалидски додатак док је у радном односу са пуним радним временом, ако му је износ месечне зараде без пореза и доприноса мањи од основа увећаног за 28%.

Лице из става 1. овог члана има право на инвалидски додатак и за време незапослености ако је у време престанка радног односа остваривало право на тај додатак, у износу који му је припадао у последњем месецу пре престанка радног односа и то му право траје све док прима новчану накнаду по прописима о запошљавању.

За време привремене спречености за рад, лице из става 1. овог члана има право на инвалидски додатак у истом проценту у коме се одређује накнада зараде за случај привремене спречености за рад.

Члан 80.

Право из члана 79. овог закона не може остварити лице које:

1) је корисник пензије;

2) обавља самосталну делатност (осим ако се ради о лицу које остварује приход од пољопривреде и шумарства са земљишта површине до шест хектара);

3) обавља послове по основу уговора о делу, односно обавља послове по основу других уговора по основу којих остварује приход;

4) је оснивач задруге, оснивач или члан привредног друштва са уделом већим од 0,1%, односно са бројем акција већим од 0,1% од укупног броја издатих акција, односно оснивач или члан друге организације која остварује профит;

5) је члан надзорног или управног одбора, односно другог органа управљања уколико по том основу остварује накнаду.

Просечан месечни приход по основу става 1. тач. 2) до 5) овог члана представља сметњу за остваривање права на инвалидски додатак ако је њихов укупан износ већи од основа увећаног за 28%.

Члан 81.

Инвалидски додатак из члана 79. овог закона одређује се у висини разлике између основа увећаног за 28% и износа зараде без пореза и доприноса која кориснику припада за рад у пуном радном времену у месецу за који се признаје право.

Инвалидски додатак из става 1. овог члана не може бити већи од разлике између основа увећаног за 28% и износа минималне цене рада на месечном нивоу.

Члан 82.

Ратни војни инвалид од V до X групе, који је остварио право на пензију, а који је користио право на инвалидски додатак, по остваривању права на пензију има право на инвалидски додатак уколико му је пензија мања од 45% од основа у износу разлике између 45% од основа и пензије остварене у месецу за који се признаје право.

Члан 83.

Изузетно од одредбе члана 80. овог закона, ратни војни инвалид од V до X групе, који је корисник пензије који је и у радном односу, има право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу који се утврђује у износу разлике између основа увећаног за 28% и збира зараде без пореза и доприноса и пензије.

Лице из става 1. овог члана нема право на инвалидски додатак из члана 82. док је у радном односу.

б) Инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида

Члан 84.

Незапослени ратни војни инвалид од V до X групе који се може запослити по општим или посебним условима у складу са прописима о запошљавању, има право на инвалидски додатак ако се налази у евиденцији незапослених код организације надлежне за послове запошљавања под условом:

1) да не остварује накнаду за време незапослености по другом основу;

2) да не поседује пољопривредно земљиште површине веће од шест хектара;

3) да није осигураник, у смислу прописа о пензијском и инвалидском осигурању;

4) да није корисник права на месечно новчано примање по овом закону.

Члан 85.

Инвалидски додатак из члана 84. овог закона ратног војног инвалида одређује се у месечном износу од основа и износи за:

  1. V групу – 91%,

  2. VI групу – 83%;

  3. VII групу – 75%;

  4. VIII групу – 67%;

  5. IX групу – 59%;

  6. X групу – 51%.

Члан 86.

Незапослени ратни војни инвалид од V до X групе који је користио право на инвалидски додатак по члану 84. овог закона, који не испуњава услове да буде у евиденцији незапослених лица у организацији надлежној за послове запошљавања због тога што је постао неспособан за рад, а није остварио право на пензију, има право на инвалидски додатак у висини 45% од основа, aко испуњава услове из члана 84. овог закона.

12. Приоритет у запошљавању

Члан 87.

Органи државне управе, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, јавне установе и јавна предузећа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као и привредна друштва чији је већински власник основног капитала Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или јавно предузећe, приликом попуњавања слободног или упражњеног радног места у складу са прописима којима се уређује област рада и запошљавања, у обавези су да, под истим условима, дају приоритет у запошљавању следећим незапосленим лицима по редоследу по коме су наведена:

  1. детету погинулог и несталог борца;

  2. ратном војном инвалиду;

  3. ратном ветерану;

  4. детету ратног ветерана;

  5. супружнику ратног ветерана;

  6. детету умрлог ратног ветерана;

  7. супружнику умрлог ратног ветерана.

Ако се на оглас, односно конкурс пријави више лица у оквиру група наведених у ставу 1. овог члана приоритет у запошљавању имају:

1) дете погинулог или несталог борца са дужим временом ангажовања;

2) ратни војни инвалид више групе, а ако су исте групе инвалидности приоритет има ратни војни инвалид са дужим временом ангажовања;

3) ратни ветеран, односно супружник ратног ветерана са дужим временом ангажовања;

4) дете ратног ветерана са дужим временом ангажовања;

5) супружник ратног ветерана са дужим временом ангажовања;

6) дете умрлог ратног ветерана са дужим временом ангажовања;

7) супружник умрлог ратног ветерана са дужим временом ангажовања.

Правна лица из става 1. овог члана у обавези су да запосленим лицима из става 1. овог члана дају приоритет у запошљавању и када попуњавају слободно или упражњено место путем интерног конкурса, поштујући редослед из ст. 1. и 2. овог члана.

Надзор над применом одредаба из ст. 1. до 3. овог члана врши управна инспекција, односно инспекција рада.

Лице из ст. 1. и 3. овог члана које сматра да му је повређено право на приоритет у запошљавању може поднети пријаву надлежној инспекцији из става 4. овог члана, која ће по тој пријави поступати по хитном поступку.

Приоритет из става 1. овог члана не може остварити лице из става 1. овог члана уколико је до престанка претходног радног односа дошло његовом кривицом.

Приоритет из става 1. овог члана се не односи на изабрана и постављена лица.

Члан 88.

Приликом остваривања права на приоритет у запошљавању, лица из члана 87. ст. 1. и 3. овог закона обавезна су да уз доказе о испуњености услова за слободно или упражњено радно место, доставе и:

1) доказе којим се овим законом потврђује својство лица из члана 87. став 1. тач. 1) до 7) овог закона;

2) доказ о незапослености (за лица из члана 87. став 1. тач. 1) до 7) овог закона).

13. Подстицај за запошљавање и укључивањe у мере активне политике запошљавања

Члан 89.

Послодавац који са ратним ветераном закључи уговор о раду на неодређено време, ослобађа се обавезе плаћања пореза и доприноса на зараду и друга лична примања ратног ветерана, у трајању од 24 месеца.

Послодавац који са ратним ветераном закључи уговор о раду на одређено време или уговор о привременим и повременим пословима, ослобађа се обавезе плаћања пореза и доприноса на зараду и друга лична примања ратног ветерана, у трајању од половине времена на који је уговор закључен.

Ратни ветеран који се региструје као предузетник, ослобађа се обавезе плаћања пореза и доприноса на своју зараду и друга лична примања, у трајању од 24 месеца.

Ратни ветеран из става 3. овог члана задржава права послодавца из ст. 1. и 2. овог члана.

Порези и доприноси којих су ослобођени лица из ст. 1. до 3. овог члана падају на терет средстава буџета Републике Србије.

Члан 90.

Ратни ветерани спадају у категорију теже запошљивих лица, према прописима о запошљавању.

Ратни ветеран има приоритет у укључивање у мере активне политике запошљавања које су садржане у Националном акционом плану запошљавања који доноси Влада.

Члан 91.

Запошљавање војног инвалида и цивилног инвалида рата, као и мере активне политике запошљавања ових лица, остварују се у складу са законом којим се уређује професионална рехабилитација и запошљавање особа са инвалидитетом.

14. Посебна заштита од отказа уговора о раду од стране послодавца

Члан 92.

Правно лице из члана 87. став 1. овог закона које донесе програм решавања вишка запослених у складу са прописима о раду, може да лица из члана 87. став 1. тач. 1) до 7) овог закона уврсти у број запослених који су вишак само након што остале запослене, под истим или сличним условима, уврсти у број запослених који су вишак.

Правно лице из члана 87. став 1. овог закона, у којем услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или када дође до смањења обима посла, у складу са прописима о раду, може да откаже уговор о раду са лицeм из члана 87. став 1. тач. 1) до 7) овог закона, само након што, под истим или сличним условима, откаже уговор о раду са другим запосленима.

15. Професионална рехабилитација и друга права у вези са професионалном рехабилитацијом

Члан 93.

Право на професионалну рехабилитацију и друга права у вези са професионалном рехабилитацијом остварују се у складу са законом са којим се уређује професионална рехабилитација и запошљавање особа са инвалидитетом.

16. Решавање стамбених потреба

Члан 94.

Јединица локалне самоуправе је у обавези да најмање 10% од укупног броја станова који се граде по пројектима изградње станова за социјално становање на њеној територији, а који се утврђује у складу са делом стварно исказаних стамбених потреба на нивоу јединице локалне самоуправе, издвоји за решавање стамбених потреба следећих категорија стамбено необезбеђених лица, и то:

1) корисника породичне инвалиднине по погинулом и несталом борцу;

2) ратног војног инвалида;

3) ратног ветерана;

4) цивилног инвалида рата;

5) осталих корисника породичне инвалиднине;

6) члана породице цивилне жртве рата;

7) члана породице умрлог ратног ветерана.

Јединица локалне самоуправе прописује услове и критеријуме за расподелу станова из става 1. овог члана, при чему је један од критеријума редослед корисника наведен у ставу 1. овог члана.

Јединица локалне самоуправе може у складу са својим општим актом, односно прописом о решавању стамбених потреба корисника из става 1. овог члана, ближе уредити услове и критеријуме за доделу већ изграђених станова за овај круг лица, а у циљу трајног решавања њихових стамбених потреба, у складу са прописима којима се уређује становањe, при чему је један од критеријума редослед корисника из става 1. овог члана.

17. Приоритет при упису у образовне установе, додели стипендија и смештаја у ђачке, односно студентске домове

Члан 95.

Дете погинулог или несталог борца, дете ратног војног инвалида и дете ратног ветерана, има приоритет при упису у установе из области образовања и школовања чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина у односу на остале кандидате, ако испуни услове прописане за упис, односно сматра се учеником или студентом из осетљивих друштвених група, у складу са прописима о ученичком и студентском стандарду.

Дете погинулог или несталог борца, дете ратног војног инвалида и дете ратног ветерана, има приоритет при додели стипендије и смештаја у ђачке, односно студентске домове, у односу на остале кандидате, под условом да су уписани у одговарајућу установу из области образовања и школовања, односно сматра се учеником или студентом из осетљивих друштвених група, у складу са прописима о ученичком и студентском стандарду.

18. Бесплатни уџбеници

Члан 96.

Дете погинулог или несталог борца, дете ратног војног инвалида, дете ратног ветерана и дете умрлог ратног ветерана има право на бесплатне обавезне уџбенике уџбенике за време школовања у основној, средњој и високој образовној установи.

Лице из става 1. овог члана има право на бесплатне уџбенике уколико има статус лица на школовању према статуту установе из области образовања у којој се налази на школовању.

19. Приоритет у решавању законом утврђених права и интереса

Члан 97.

Ратни ветерани, корисници породичне инвалиднине по основу погинулог или несталог борца, као и корисници породичне инвалиднине по основу лица које је погинуло или умрло у Војсци у миру, имају приоритет у решавању законом утврђених права и интереса када о њима одлучују државни органи, органи аутономних покрајина и локалних самоуправа.

По потреби, ако то захтева надлежни орган, лица из става 1. овог члана дужна су показати одговарајуће решењe, односно легитимацију (књижицу).

20. Накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите

Члан 98.

Корисник месечног новчаног примања по овом закону, који остварује додатак за негу и помоћ другог лица или је самохрани корисник, који је због неспособности за самосталан живот смештен у одговарајућу установу социјалне заштите, има право на накнаду трошкова смештаја у ту установу.

Право из става 1. овог члана припада кориснику уколико то право не може остварити по другом правном основу.

Члан 99.

Накнада из члана 98. овог закона утврђује се у износу разлике између цене смештаја и укупног износа свих примања која корисник остварује по овом закону – умањених за 25%.

Уколико су примања корисника из става 1. овог члана, након умањења за 25%, већа од цене тих трошкова, право на накнаду трошкова смештаја у установе социјалне заштите се не признаје, већ се примањима корисника исплаћују трошкови смештаја, а корисник остварује право на остатак тих примања.

Корисник који се због неспособности за самосталан живот налази у стационарној здравственој установи или у установи социјалне заштите, где су му плаћени трошкови смештаја по другом правном основу, има право на месечно новчано примање у износу од 25% од износа који му припада, док му остала примања која корисник остварује по овом закону не припадају, већ му припада право на разлику између трошкова смештаја по другом правном основу и његових укупних примања признатих по овом закону, с тим да износ разлике не може бити мањи од 25% од тих примања.

Накнада трошкова смештаја у установи социјалне заштите исплаћује се установи у којој је корисник смештен.

21. Бањско-климатски опоравак

Члан 100.

Ратни ветеран, војни инвалид и корисник породичне инвалиднине по основу два или више погинула или нестала борца, има право на бањско-климатски опоравак.

Члан 101.

Бањско-климатски опоравак, у смислу овог закона, јесте опоравак на који се упућују лица из члана 100. овог закона у циљу побољшања њиховог општег здравственог стања.

Члан 102.

Бањско-климатски опоравак спроводи се на основу уговора о бањско-климатском опоравку лица из члана 100. овог закона који закључује министар надлежан за борачко-инвалидску заштиту (у даљем тексту: надлежни министар) са специјалним болницама за рехабилитацију на територији Републике Србије у складу са индикационим подручјима и Планом мреже здравствених установа.

Уговором из става 1. овог члана нарочито се утврђују обим и квалитет услуга које тa организацијa пружају корисницима, цене услуга и друга међусобна права и обавезе.

Уговором из става 1. овог члана не може се уговорити пружање услуга под неповољнијим условима од услова под којима се овакав вид здравствене заштите обезбеђује осигураницима по прописима у области здравства.

Члан 103.

Бањско-климатски опоравак спроводи се по посебном програму.

22. Накнада трошкова путовања

Члан 104.

Трошкове путовања чине трошкови превоза у унутрашњем путничком саобраћају железницом или аутобусом и дневница.

Право на накнаду трошкова путовања има:

1) лице о чијем праву надлежни орган одлучује по службеној дужности, а које је упућено у друго место ради прегледа пред лекарском комисијом, или је упућено у здравствену установу ради медицинског испитивања у вези са остваривањем права по овом закону, као и лице које путује у друго место ради коришћења бањско-климатског опоравка;

2) лице које је поднело захтев за признавање права по овом закону, ако му се коначним решењем призна право;

3) пратилац лица из тач. 1) и 2) овог члана, ако се одлучује о праву на додатак за негу и помоћ другог лица;

4) пратилац детета до навршене 18. године живота и детета са сметњама у развоју.

Члан 105.

Лице са пребивалиштем ван територије Републике Србије има право на трошкове путовања у вези са остваривањем права у складу са овим законом само од места боравка по доласку у Републику Србију, и то на дан када је, у вези са остваривањем права у складу са овим законом, упућен на преглед пред лекарском комисијом – до места где је преглед извршен и назад.

Члан 106.

Лице из члана 104. овог закона које путовање обави сопственим превозом има право на накнаду трошкова превоза у висини цене аутобуске карте на најкраћој релацији од полазног до упутног места.

Члан 107.

Трошкови превоза признају се у стварним износима, а дневница за време путовања и боравка у другом месту у износу од 4% од основа, без права на трошкове ноћења.

23. Бесплатна и повлашћена вожња

Члан 108.

Право на повлашћену вожњу уз повластицу од 75% од редовне цене у унутрашњем путничком саобраћају железницом (било ког разреда) или аутобусом, годишње има:

  1. војни инвалид – за седам путовања;

  2. цивилни инвалид рата – за седам путовања;

  3. корисник породичне инвалиднине – за три путовања;

  4. ратни ветеран, носилац златне споменице – за три путовања;

  5. ратни ветеран, носилац сребрне споменице – за два путовања;

  6. ратни ветеран, носилац бронзане споменице – за једно путовање.

Члан 109.

Корисник породичне инвалиднине са пребивалиштем на територији Републике Србије има право на једно бесплатно путовање годишње у унутрашњем саобраћају као и у саобраћају на територијама република бивше СФРЈ железницом (први разред) или аутобусом, ради обиласка гроба погинулог борца по коме су му призната права по овом закону, ако погинули борац није сахрањен у месту пребивалишта корисника породичне инвалиднине.

Корисник породичне инвалиднине има право на једно бесплатно путовање, када користи право из става 1. овог члана, и за пратиоца, ако му је по налазу лекарске комисије потребан пратилац за време путовања.

Члан 110.

Под једним путовањем, у смислу овог закона, подразумева се одлазак из полазног места у упутно место (вожња у одласку) и повратак из упутног места у полазно место (вожња у повратку), на најкраћој релацији.

Вожња у одласку, односно вожња у повратку мора се обавити у оквиру периода од 24 сата, односно 48 сати уколико се гроб погинулог борца налази на територији републике бивше СФРЈ.

Члан 111.

Војни инвалид и цивилни инвалид рата од I до IV групе, као и корисник породичне инвалиднине по погинулом или несталом борцу, коме је признато право на додатак за негу и помоћ другог лица или коме је по налазу лекарске комисије потребан пратилац за време путовања, има право на бесплатно путовање и за пратиоца кад користи право на повлашћену вожњу по овом закону.

Члан 112.

Право на повлашћену вожњу остварује се на основу књижице за повлашћену вожњу, а право на бесплатну вожњу на основу Објаве за бесплатну вожњу.

24. Накнада трошкова ангажовања браниоца

Члан 113.

Ратни ветеран и ратни војни инвалид има право на накнаду трошкова ангажовања браниоца у поступцима које против њега води Тужилаштво за ратне злочине, због постојања сумње да је као борац извршио кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, за време рата, односно оружаних акција на територији бивше СФРЈ у периоду од 17. августа 1990. године до 26. јуна 1999. године.

Трошкови ангажовања браниоца из става 1. овог члана признају се у складу са прописима којима се уређује награда и накнада трошкова адвоката.

Члан 114.

Ратни ветеран и ратни војни инвалид има право на на накнаду трошкова ангажовања браниоца у поступцима које против њега води тужилаштво друге државе настале на територији бивше СФРЈ, због постојања сумње да је као борац извршио кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, за време рата, односно оружаних акција на територији бивше СФРЈ у периоду од 17. августа 1990. године до 26. јуна 1999. године.

Ако лице из става 1. овог члана ангажује браниоца који је уписан у именик адвокатске коморе у Републици Србији, трошкови ангажовања браниоца признају се као у члану 113. став 2. овог закона.

Ако лице из става 1. овог члана ангажује браниоца који је страни држављанин и који није уписан у именик адвокатске коморе у Републици Србији, трошкови ангажовања браниоца представљају трошкови пружања правног савета о поступку пред тужилаштвом и судом, састављања поднесака, заступања, одбране, трошкови превођења и путни трошкови.

25. Олакшице у остваривању комуналних услуга

Члан 115.

Јединицe локалне самоуправе, односно јавне установе и јавна предузећа која оснивају јединице локалне самоуправе, привредна друштва у којима већинско учешће у основном капиталу поседују јединице локалне самоуправе или јавна предузећа, као и привредна друштва и предузетници којима су јединице локалне самоуправе повериле обављање комуналне делатности, у обавези су да ратним ветеранимa, војним инвалидима, као и корисницима породичне инвалиднине по основу погинулог или несталог борца по овом закону, пропишу олакшице у плаћању комуналних услуга, а нарочито у области:

1) снабдевања водом за пиће и изношења отпадних вода;

2) даљинског грејања и услуга гаса;

3) одржавања чистоће;

4) коришћења јавних паркиралишта и простора за паркирање на обележеним местима;

5) градског и приградског превоза путника.

22. Пореске и царинске олакшице

Члан 116.

Војни инвалид има право на пореске и царинске олакшице, у складу са прописима којима се уређује питање пореза и царина.

27. Новчана накнада за набавку путничког моторног возила

Члан 117.

Војни инвалид коме је својство војног инвалида I групе признато трајно због ампутације или тешких оштећења доњих екстремитета изједначених са ампутацијом тих екстремитета или због губитка вида на оба ока има право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила.

Члан 118.

Право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила кориснику припада сваких осам година.

Члан 119.

Новчана накнада за набавку путничког моторног возила утврђује се у висини произвођачке цене моторног возила увећане за износ пореза на додату вредност.

28. Легитимација

Члан 120.

Ратни ветеран, ратни војни инвалид и мирнодопски војни инвалид, коме је то својство признато коначним решењем, има право на легитимацију (књижицу), која представља јавну исправу којом се доказује да је имаоцу легитимације признато својство ратног ветерана, ратног односно мирнодопског војног инвалида.

У легитимацији наведена су права лица из става 1. овог члана призната овим законом.

Члан 121.

Легитимација из члана 120. овог закона одузима се лицу коме својство ратног ветерана, својство ратног војног инвалида односно својство мирнодопског војног инвалида престане решењем надлежног органа, осим у случају престанка овог својства услед смрти.

Члан 122.

Министар надлежан за послове одбране ће посебним актом ближе уредити изглед и садржину легитимације.

29. Ношење униформи на државним и војним свечаностима

Члан 123.

Ратни ветерани и ратни војни инвалиди имају право на ношење униформи приликом државних и војних свечаности.

Министар надлежан за послове одбране ће посебним актом утврдити изглед, саставне делове и начин ношења униформе, рокове за њихову доделу и друга питања од значаја за остваривање овог права.

30. Почасно место на државним и војним свечаностима

Члан 124.

Ратни ветеран, ратни војни инвалид и члан породицe погинулог или несталог борца, има право на почасно место на државним и војним свечаностима.

Организатор свечаности обезбедиће одређени број места за лица из става 1. овог члана, у складу са протоколом организатора свечаности.

Предност има члан породицe погинулог или несталог борца, затим ратни војни инвалид, те ратни ветеран – носилац златне, сребрне и бронзане споменице.

31. Помоћ у случају смрти

а) Једнократна помоћ у случају смрти корисника

Члан 125.

У случају смрти ратног ветерана, војног инвалида, цивилног инвалида рата и корисника породичне инвалиднине, члан породице са којим је то лице живело последњу годину живота и које је сносило трошкове сахране умрлог корисника, има право на једнократну помоћ у висини двоструког износа основа за месец у коме је корисник умро.

Уколико корисника из става 1. овог члана сахрани друго лице, то лице има право на накнаду погребних трошкова у износу основа за месец у коме је корисник умро.

б) Накнада трошкова ексхумације погинулог борца

Члан 126.

Члан уже породице погинулог борца који је сносио трошкове идентификације и ексхумације, као и превоз посмртних остатака до места сахране погинулог борца, има право на накнаду тих трошкова у двоструком износу од основа за месец у коме се врши ексхумација – уколико нису остварени по другом правном основу.

в) Накнада трошкова сахране

Члан 127.

Члан уже породице погинулог борца и војника погинулог односно умрлог за време мира, у току служења војног рока, као и војника који добровољно служио војни рок у Војсци, који је сносио трошкове сахране, има право на накнаду трошкова сахране у двоструком износу од основа, уколико ово право не може да оствари по другом правном основу.

Члан 128.

Погинули борац, војни инвалид, ратни ветеран, војник који је погинуо, односно умро за време мира у току служења војног рока и војник који је погинуо или умро за време добровољног служења војног рока сахрањују се уз војне почасти.

Право из става 1. овог члана остварује се уколико породица лица из става 1. овог члана благовремено обавести надлежну јединицу Војске – која обезбеђује одговарајуће војне почасти.

Глава III

ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

1. Почетак остваривања права

Члан 129.

Право на борачки додатак, личну инвалиднину, породичну инвалиднину, додатак за негу и помоћ другог лица, ортопедски додатак, инвалидски додатак, месечно новчано примање и накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите, припадају од првог дана наредног месеца по поднетом захтеву.

Право на инвалидски додатак запосленог ратног војног инвалида и право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио пензију припадају само за месеце у којима постоји разлика између основа за признавање права и остварене зараде, односно пензије.

Право на медицинско-техничка помагала, бањско-климатски опоравак, новчану накнаду за набавку путничког моторног возила, накнаду трошкова ангажовања браниоца и помоћ у случају смрти припада од дана када је решење којим је право признато постало коначно.

Право на накнаду трошкова путовања припада од дана овере обрачуна на налогу за одобрено путовање.

Право на повлашћену вожњу припада од 1. јануара наредне године по поднетом захтеву, а остварује се на основу књижице за бесплатну и повлашћену вожњу.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је захтев за признавање права на додатак за негу и помоћ другог лица, ортопедски додатак, инвалидски додатак и месечно новчано примање – која се остварују по основу признатог права на личну инвалиднину, односно породичну инвалиднину, поднет пре признавања права на личну инвалиднину, односно породичну инвалиднину, та права припадају од дана када је коначним решењем признато својство војног инвалида или својство цивилног инвалида, односно право на породичну инвалиднину. Захтев за признавање других права, у овом случају, ће се одбити.

Члан 130.

Ако је захтев за признавање права на борачки додатак и месечно новчано примање – које се утврђује по основу признатог својства ратног ветерана, односно утврђеног посебног пензијског стажа за време проведено у рату или у оружаним акцијама, поднет пре признатог својства ратног ветерана, односно утврђеног посебног пензијског стажа, права припадају од првог дана наредног месеца од дана доношења коначног решења којим је признато својство ратног ветерана, односно утврђен посебан пензијски стаж.

2. Промене од утицаја на остваривање права

Члан 131.

Права призната по овом закону престају услед смрти корисника и када, у току њиховог коришћења, престану да постоје услови за стицање и остваривање тих права.

Члан 132.

Корисник права прописаних овим законом дужан је да надлежном органу пријави промене које утичу на коришћење и престанак тих права у року од 15 дана од дана настанка промене.

Промене које утичу на губитак или смањење права по овом закону (промене у приходима, саставу домаћинства, школовању и др.) производе правно дејство од првог дана наредног месеца после настанка промене, а промене које утичу на повећање права производе правно дејство од првог дана наредног месеца после подношења захтева.

Отуђење непокретне имовине и престанак права плодоуживања, у смислу овог закона, настаје даном уписа промене у јавни регистар о евиденцији непокретности и правима на њима.

3. Поступак код привремено признатих права и по променама

од утицаја на право

Члан 133.

Надлежни орган, по службеној дужности, покреће поступак за доношење новог решења ако сазна за промене које утичу на смањење обима или престанак права по овом закону.

Поступак за доношење новог решења због промене која утиче на повећање обима признатог права покреће се по захтеву корисника.

Члан 134.

Надлежни орган, по службеној дужности, сваке године у периоду од 1. до 31. марта врши проверу услова за коришћење права на месечно новчано примање признатим корисницима овог права. Уколико констатује да је дошло до промене које утичу на смањење износа права или престанак права, о томе одлучује решењем.

Изузетно од поступка из члана 133. став 2. овог закона, у поступку спроведеном сходно ставу 1. овог члана узеће се у обзир по службеној дужности и промене које утичу на повећање обима признатог права.

Члан 135.

У случајевима у којима корисник права код кога је дошло до промене по основу које се по службеној дужности покреће поступак измене решења о признатом праву, недостављањем тражених доказа или на други начин онемогући вођење поступка, донеће се решење о престанку права од првог дана наредног месеца од дана настанка промене, уз обавезу корисника да изврши повраћај примљеног износа највише за три последње године рачунајући од последње неправилне исплате.

У случају из става 1. овог члана уколико су испуњени прописани услови, право се може признати од првог дана наредног месеца по новоподнетом захтеву.

Члан 136.

Надлежни орган, по службеној дужности, покреће поступак за доношење новог решења о привремено признатим правима по овом закону.

Решење којим се право признаје привремено има правно дејство до последњег дана у месецу у коме истиче привременост.

Решење из става 1. овог члана има правно дејство од првог дана наредног месеца по истеку важења решења којим је право привремено признато.

Члан 137.

Ако корисник привремено признатог права неоправдано не приступи на преглед, или на други начин онемогући да надлежна лекарска комисија да налаз и мишљење, сматраће се да је одустао од вођења поступкa по овом закону и поступак ће се обуставити.

Ако лице из става 1. овог члана поднесе поновни захтев за остваривање права по овом закону по истом основу, ново решење има правно дејство од првог дана наредног месеца од дана подношења тог захтева.

У случајевима у којима надлежна лекарска комисија утврди да се оштећење организма корисника према коме се врши оцена услова за признање права по овом закону може смањити одговарајућим лечењем или хируршком интервенцијом, право се може признавати само привремено и то најдуже до пет година. У овим случајевима надлежна лекарска комисија може корисника упутити на одговарајуће лечење или хируршку интервенцију. Уколико корисник то не учини у одређеном року који утврди надлежна лекарска комисија, сматраће се да је одустао од вођења поступкa по овом закону и поступак ће се обуставити.

Члан 138.

Ако код војног инвалида, односно цивилног инвалида рата наступе промене које су од утицаја на права утврђена коначним решењем, инвалид може по истеку две године од дана доношења коначног решења поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета у вези са насталом променом.

Прописом за извршавање овог закона којим се уређује утврђивање процента инвалидитета одредиће се оштећења организма по основу којих се може поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета и пре истека рока из става 1. овог члана.

По захтеву поднетом у смислу става 1. овог члана поступак ће се покренути ако инвалид учини вероватним да је настала промена од утицаја на утврђено право.

Сматра се да је учињено вероватним да је настала промена у смислу става 3. овог члана ако инвалид о томе поднесе налаз лекара специјалисте и ако Посебна лекарска комисија, на основу тог налаза и друге медицинске документације, да мишљење да има основа да се преиспита утврђени проценат инвалидитета.

Захтев из става 1. овог члана одбиће се ако није учињено вероватним да је настала промена у смислу одредаба овог члана.

Војни инвалид, односно цивилни инвалид рата чији је захтев за утврђивање новог процента инвалидитета одбијен може поново поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета по истеку две године од дана доношења решења којим је захтев одбијен, а пре истека тог рока – у случају оштећења организма утврђених у складу са ставом 2. овог члана.

Члан 139.

Одредба члана 138. овог закона примењује се и у поступку по захтевима за утврђивање процента инвалидитета које поднесе лице коме је престало својство војног инвалида односно својство цивилног инвалида рата због неиспуњавања услова прописаних законом за стицање тог својства у погледу процента војног инвалидитета, без обзира да ли му је својство војног инвалида било признато по основу ране, повреде, озледе или болести.

Члан 140.

Поступак из чл. 138. и 139. овог закона спроводи се и у поступку по захтеву за утврђивање већег процента инвалидитета у случајевима у којима је својство војног инвалида признато уз примену члана 37. овог закона, ако корисник у време подношења захтева за повећање процента инвалидитета има утврђен мањи проценат инвалидитета од процента инвалидитета утврђеног приликом првог признања војног инвалидитета.

Члан 141.

Одредбa члана 138. овог закона не примењује се у поступку по захтеву за признавање својства војног инвалида односно цивилног инвалида рата који поднесе лице коме је раније поднет захтев за признавање тог својства по основу ране, повреде, озледе или болести одбијен због неиспуњавања услова прописаних законом за стицање тог својства у погледу процента инвалидитета.

4. Сметње за остваривање и коришћење права

Члан 142.

Права утврђена овим законом не могу стећи:

1) лица која су пребегла непријатељу или су сарађивала са непријатељем;

2) лица која су побегла из војске или са војне дужности;

3) лица која су се сама ранила или повредила ради избегавања војне дужности;

4) лица осуђена за кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије и кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, правноснажнoм судском пресудом надлежног суда у Републици Србији.

Изузетно у односу на став 1. овог члана, права утврђена овим законом може стећи и лице из става 1. тач. 2) и 3) овог члана које се прикључило регуларним војним јединицама.

У случају из става 2. овог члана, у време ангажовања се рачуна и време пре него што се лице ранило или повредило, односно побегло.

Права прописана овим законом не могу стећи ни чланови породице лица из става 1. овог члана, уз изузетак за чланове породице лица из става 2. овог члана.

Члан 143.

Правноснажна судска пресуда којом су лица из члана 5. став 3. тачка 3) овог закона и чланови њихових породица осуђени због учешћа у борбама против партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, представља сметњу у смислу члана 142. овог закона, осим уколико је оваква пресуда стављена ван снаге у поступку спроведеном по прописима о рехабилитацији ових лица.

Члан 144.

Права по овом закону престају кориснику који је осуђен правноснажном судском пресудом због дела предвиђених у члану 142. став 1. овог закона.

Права по овом закону престају и члану породице лица из става 1. овог члана.

Члан 145.

Право на породичну инвалиднину и право на месечно новчано примање супружника, односно ванбрачног партнера погинулог или умрлог борца, војног инвалида, ратног ветерана, цивилне жртве рата, односно умрлог цивилног инвалида рата, и остала права која припадају том кориснику по овом закону, не престају супружнику, односно ванбрачном партнеру склапањем новог брака, заснивањем ванбрачне заједнице или рођењем ванбрачног детета.

Права из става 1. овог члана не може остварити, а ако их је остварио она престају супружнику, односно ванбрачном партнеру који се не стара о детету са којим би требало да користи право. Ако настави да се стара о деци за време док деца користе права – може наставити да користи призната права.

Члан 146.

Права из члана 145. став 1. овог члана не може остварити, а ако их је остварио она престају родитељу који је правноснажном судском одлуком потпуно лишен родитељског права или је лишен права на чување и подизање, односно васпитавање детета по основу кога су му призната права.

Члан 147.

Ако војни инвалид, односно цивилни инвалид рата, за исто оштећење организма, има право на новчану накнаду за телесно оштећење по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, може користити то право или право на личну инвалиднину по овом закону.

Члан 148.

Корисник права на додатак за негу и помоћ другог лица по овом закону који истовремено испуњава услове за стицање права на додатак за помоћ и негу, односно новчану накнаду на име неге по другом правном основу – може користити то право по другом правном основу или право на додатак за негу и помоћ другог лица по овом закону.

Члан 149.

Кориснику месечног новчаног примања који се налази на издржавању казне затвора не припада право на месечно новчано примање, као ни друга права изведена из тог права, док се налази на издржавању казне, осим ако издржава чланове уже породице у ком случају му припада 50% од износа месечног новчаног примања до шест месеци од дана ступања на издржавање казне.

Члан 150.

Права по овом закону не може стећи корисник који је по истом чињеничном основу стекао исто или аналогно право у другој држави.

Кориснику којем су права по овом закону призната у Републици Србији иста престају ако накнадно по истом чињеничном основу оствари иста или аналогна права у другој држави.

Члан 151.

Професионалном припаднику Војске, припаднику Министарства унутрашњих послова и Безбедносно-информативне агенције не може се признати својство мирнодопског војног инвалида.

5. Престанак права

Члан 152.

Право на породичну инвалиднину и остала права по овом закону престају лицу из члана 42. овог закона даном заснивања радног односа, оснивања привредног друштва или приступања привредном друштву у својству члана са уделом већим од 0,1%, односно са бројем акција већим од 0,1% од укупног броја издатих акција или овлашћеног заступника, оснивања друге организације која остварује профит, односно даном уписа предузетника у регистар.

Кориснику породичне инвалиднине који је право на породичну инвалиднину остварио по основу неспособности за рад престају права по овом закону даном заснивања радног односа, оснивања привредног друштва, приступања привредном друштву у својству члана са уделом већим од 0,1%, односно са бројем акција већим од 0,1% од укупног броја издатих акција, оснивања друге организације која остварује профит, односно даном уписа предузетника у регистар, осим супружнику који испуњава услове у погледу година живота за остваривање права на породичну инвалиднину.

Право на инвалидски додатак из члана 84. овог закона престаје даном брисања из евиденције незапослених лица организације надлежне за послове запошљавања, заснивања радног односа, остваривања пензије, оснивања привредног друштва, приступања привредном друштву у својству члана са уделом већим од 0,1%, односно са бројем акција већим од 0,1% од укупног броја издатих акција, оснивања друге организације која остварује профит, даном уписа предузетника у регистар, даном уписа корисника за овлашћеног заступника у регистар, даном наступања обавезе плаћања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање пољопривредника и даном када наврши године живота које су прописима из области радних односа утврђене.

Члан 153.

Права по овом закону трајно престају кориснику који је правноснажном пресудом осуђен за кривично дело које у вези са остваривањем права по овом закону.

Права по овом закону трајно престају кориснику који се одрекао држављанства Републике Србије.

Глава IV

ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

1. Захтев

Члан 154.

У поступку остваривања права по овом закону примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, ако овим законом није другачије одређено.

Члан 155.

У поступку за остваривање права по овом закону допуштена је ревизија првостепених решења којима се признају права.

Члан 156.

Права по овом закону остварују се на основу поднетог захтева.

Књижица за повлашћену вожњу и легитимација из члана 120. овог закона издаје се по поднетом захтеву.

Члан 157.

Уз захтев за признавање права прописаног овим законом подносе се само оригиналне исправе или оверене копије којима подносилац захтева располаже, а којима се утврђује постојање услова за његово признавање.

У току поступка надлежни орган има право да тражи увид у оригиналну исправу.

Члан 158.

Захтев за признавање својства ратног ветерана за лице које није у животу, може поднети само члан његове уже породице.

Члан 159.

Захтев за признавање права по овом закону по основу оштећења организма насталог због ране, повреде или озледе подносиоца захтева, односно погибије, нестанка или смрти члана породице, може се поднети без рока ограничења.

Захтев за признавање права по овом закону по основу оштећења организма насталог због болести може се поднети у прописаном року.

Члан 160.

Захтев за признавање својства ратног војног инвалида по основу оштећења организма насталог услед болести задобијене под околностима из чл. 5. и 9. овог закона може се поднети у року од пет година од престанка тих околности.

Члан 161.

Захтев за признавање својства мирнодопског војног инвалида по основу оштећења организма насталог услед болести задобијене под околностима из члана 13. овог закона закона може се поднети у року од пет година од престанка околности.

Члан 162.

Изузетно од чл. 160. и 161. овог закона, захтев за признавање својства војног инвалида по основу оштећења организма које је последица посттрауматског стресног поремећаја, радиоактивног зрачења или употребе хемијског и биолошког оружја, задобијеног под околностима из чл. 5, 9. и 13. овог закона, може се поднети без ограничења.

Члан 163.

Захтев за признавање права на породичну инвалиднину по основу лица које је умрло од болести задобијене под околностима из чл. 5, 9. и 13. овог закона може се поднети у року од пет година од дана престанка тих околности, осим за случајеве из члана 162. овог закона.

Члан 164.

Захтев поднет у року од пет година из чл. 160. и 161. овог закона који је негативно решен не прекида рок застарелости.

Члан 165.

Даном испуњења услова за остваривање права по основу болести задобијене под околностима из члана 13. овог закона, односно даном од када се рачуна рок из члана 160, 161. и 163. овог закона сматра се дан отпуштања из Војске, односно из војношколске установе.

Члан 166.

Уколико је поступак покренут по захтеву за признање права по овом закону, а подносилац захтева не приступи на преглед или на други начин онемогући да надлежна лекарска комисија да налаз и мишљење, поступак ће се обуставити.

2. Надлежност за решавање у првостепеном управном поступку

Члан 167.

О захтеву за признавање права по овом закону, решава општинска, односно градска управа (у даљем тексту: првостепени орган) према месту пребивалишта.

Послове из става 1. овог члана првостепени орган обавља као поверене.

Члан 168.

Лице са местом пребивалишта ван територије Републике Србије подноси захтев градској управи Новог Сада ако има пребивалиште на територији Републике Хрватске, градској управи Вршца ако има пребивалиште на територији Републике Румуније и градској управи Београда ако има пребивалиште на територији осталих земаља.

Изузетно од става 1. овог члана, за кориснике који имају пребивалиште ван територије Републике Србије, а о чијем праву је одлучивано на територији Републике Србије, орган који је одлучивао до дана када је корисник променио пребивалиште задржава надлежност.

Члан 169.

Својство ратног ветерана утврђују органи из чл. 167, 184. и 185. овог закона.

Члан 170.

Народна скупштина Републике Србије, скупштина општине, односно града, именује комисију за давање мишљења о остваривању права из области борачко-инвалидске заштите припадника Југословенске војске у отаџбини. Комисија коју именује Народна скупштина Републике Србије има седам чланова од којих три на предлог Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Србије, а комисија коју именује скупштина општине, односно града има три члана.

Општинске, односно градске комисије из става 1. овог члана, на захтев органа надлежних за одлучивање о правима у области борачко-инвалидске заштите, дају мишљење о признавању права у првом степену, а комисија коју именује Народна скупштина Републике Србије, на захтев министарства надлежног за борачко-инвалидску заштиту (у даљем тексту: надлежно министарствo), у другом степену.

Наведене комисије дају мишљење о признавању својства ратног ветерана из члана 5. став 3. тачка 3) овог закона, као и признавању својства ратног војног инвалида, односно права на породичну инвалиднину по основу околности из члана 5. став 3. тачка 3) овог закона.

Мишљење општинске односно градске комисије, као и комисије коју именује Народна скупштина Републике Србије не обавезује надлежни орган при решавању управне ствари.

У случајевима у којима се утврди непостојање изричито прописаних формалних доказа за признавање својства борца из члана 5. став 3. тачка 3) овог закона, као и за признавање својства ратног војног инвалида, односно права на породичну инвалиднину по основу околности из члана 5. став 3. тачка 3) овог закона, о захтеву за признавање тих права се може одлучити и без мишљења комисија из става 1. овог члана.

Члан 171.

Инвалидитет, додатак за негу и помоћ другог лица, ортопедски додатак, право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила, чињеница да је болест, односно смрт у узрочној вези са вршењем војне службе, чињеница да је војном инвалиду ортопедско помагало признато по основу по коме му је признато својство војног инвалида, као и право на бањско-климатски опоравак, утврђују се на основу налаза и мишљења лекарских комисија и то:

1) лекарске комисије која даје налаз и мишљење органу који у првом степену решава о правима по овом закону (у даљем тексту: првостепена лекарска комисија), коју чине три лекара специјалиста;

2) лекарске комисије која даје налаз и мишљење органу који у другом степену решава о правима по овом закону (у даљем тексту: другостепена лекарска комисија), коју чине пет лекара специјалиста;

3) лекарске комисије која даје мишљење о настанку вероватноће промене процента инвалидитета (у даљем тексту: Посебна лекарска комисија), коју чине три лекара специјалиста;

4) комисије за преиспитивање правилности налаза и мишљења лекарских комисија за преглед лица обухваћених овим законом (у даљем тексту: Комисија вештака), коју чине пет лекара специјалиста и два дипломирана правника.

Када се оцењује оштећење организма настало услед посттрауматског стресног поремећаја, другостепену лекарску комисију чине пет лекара специјалиста психијатрије.

Чланови лекарских комисија из става 1. овог члана имају заменике.

Лекарске комисије из става 1. овог члана имају секретара и заменика секретара који се именују из реда запослених у надлежном министарству, општинској односно градској управи, према седишту лекарске комисије.

Другостепена лекарска комисија и Посебна лекарска комисија имају седиште у Београду.

Комисија вештака именује се за територију целе Републике и има седиште у Београду.

Неспособност за рад у смислу овог закона одговара потпуном губитку радне способности по прописима о пензијко-инвалидском осигурању и утврђује се на основу налаза и мишљења надлежне лекарске комисије по прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Члан 172.

Ако је медицинска документација на основу које надлежна лекарска комисија из члана 171. став 1. овог закона даје налаз и мишљење непотпуна, противречна или се појави основана сумња у њену тачност, комисија може лице на које се та документација односи упутити на додатно специјалистичко испитивање.

Уколико лице из става 1. овог члана одбије да се подвргне додатном специјалистичком испитивању захтев ће бити одбијен.

Надлежни министар одређује установе у којима ће се вршити додатно специјалистичко испитивање из става 1. овог члана, као и начин и поступак спровођења тог испитивања.

Члан 173.

Уверење о ослобађању од плаћања трошкова коришћења здравствене заштите, књижицу за остваривање права на повлашћену вожњу и легитимацију лица из члана 120. овог закона, издаје надлежна општинска, односно градска управа која у првом степену решава о правима по овом закону.

3. Доказивање

Члан 174.

Својство ратног ветерана из члана 5. став 3. тач. 1) и 2) овог закона утврђује се на основу коначног решења надлежног органа Републике Србије о признавању времена војног ангажовања ратног ветерана у посебан пензијски стаж по прописима из пензијског и инвалидског осигурања.

Својство ратног ветерана из члана 5. став 3. тачка 3) овог закона утврђује се у поступку спроведеном сагласно одредбама овог закона, у ком поступку је обавезно и прибављање мишљења комисија из члана 170. овог закона.

Својство ратног ветерана из члана 5. став 3. тач. 4) до 8) овог закона утврђује се на основу уверења надлежног органа Републике Србије о времену ангажовања у оружаним снагама издатог на основу писмене евиденције надлежног органа о том ангажовању, а које уверење садржи податке о датуму почетка и датуму престанка ангажовања ратног ветерана, или на основу коначног решења нaдлежног органа у Републици Србији којим је ратном ветерану време ангажовања у рату, односно оружаним акцијама предузетим у миру, признато у посебан стаж по прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Члан 175.

Чињеница да је рана, повреда, озледа или болест задобијена под околностима из чл. 5, 9, 12. до 14. и 19. овог закона утврђује се на основу писмених исправа из времена када је рана, повреда, озледа или болест задобијена, као и доказима о континуитету лечења до дана подношења захтева.

Члан 176.

Писменим доказним средством, у смислу члана 175. овог закона, за утврђивање чињенице да је рана, повреда или озледа задобијена под околностима из чл. 5, 9. и 19. овог закона сматра се и медицинска документација о лечењу која потиче из периода док су трајале те околности, а најдоцније годину дана од дана престанка тих околности.

Члан 177.

Чињеница да је болест наступила под околностима из чл. 5. и 9. овог закона утврђује се само на основу медицинске документације која потиче из периода док су трајале те околности, а најдоцније до истека две године од дана њиховог престанка.

Чињеница да је болест наступила под околностима из члана 13. овог закона утврђује се само на основу медицинске документације која потиче из времена службе у Војсци и периода од 30 дана по отпуштању из Војске.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, чињеница да је оштећење организма настало као последица посттрауматског стресног поремећаја, радиоактивног зрачења, односно услед употребе хемијског и биолошког оружја, задобијеног под околностима из чл. 5 и 9. овог закона, може се утврдити и на основу медицинске документације која потиче из периода после протека рока из чл. 175. и 176. овог закона, уколико је потврђена од стране референтне медицинске установе Републике Србије.

Члан 178.

Када се својство војног инвалида признаје по основу болести: шизофренија, манијако депресивна психоза, епилептичка болест, неуроза, психопатија, посттрауматски стресни синдром, повреда лобање са појавом трауматске енцефалопатије, амбиотрофично нервно обољење (осим Адисонове болести, туберкулозне етиологије), алергично обољење, урођена срчана мана, полицистичко обољење, малигни неопластични процес, трофичне промене екстремитета и све друге болести ендогене и непознате етиологије, налаз и мишљење о војном инвалидитету надлежна лекарска комисија може донети само под условом да је извршено претходно кличничко испитивање – које подразумева болничко лечење, хоспиталну опсервацију са одговарајућим тестирањем и друге хоспиталне радње.

Члан 179.

Чињеница да је лице од кога чланови породице изводе права по одредбама овог закона погинуло или умрло под околностима из чл. 5, 9, 12, 14. и 19. овог закона утврђује се само писменим доказним средствима из времена када је то лице погинуло, умрло или нестало.

Члан 180.

Исказ странке и других лица, без обзира у ком облику је дат, не сматра се писменим доказним средством у смислу чл. 174, 175. и 179. овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, својство ратног ветерана може се доказати и саслушавањем, односно исказом два квалификована сведока.

Изузетно од става 1. овог члана, чињеница да је рана, повреда, озледа или болест ратног војног инвалида задобијена под околностима из чл. 5. и 9. овог закона може се доказати и саслушавањем, односно исказом два квалификована сведока.

Сведоци из ст. 2. и 3. овог члана су лица са својством ратног ветерана, односно ратног војног инвалида, која су била у истој јединици или у истом реону дејстава са ратним ветераном, односно ратним војним инвалидом.

Члан 181.

Јединица или установа Војске или други орган надлежан за лице које је под околностима из члана 9. тач. 1) и 2) и чл. 12. и 14. овог закона задобило рану, повреду или озледу услед које је наступило оштећење организма, односно које под тим околностима погине или умре, покренуће одмах, по службеној дужности, поступак ради утврђивања узрока и околности под којима је то лице рањено, повређено, озлеђено, односно погинуло или умрло.

Поступак из става 1. овог члана за припаднике Министарства унутрашњих послова, односно Безбедносно-информативне агенције, покреће надлежни орган.

По завршеном поступку, надлежна војна јединица или војна установа, односно надлежни орган, издаће правно заинтересованом лицу уверење о околностима под којима се случај догодио, ради остваривања права по овом закону.

Члан 182.

Околности из члана 19. овог закона под којима је цивилно лице задобило рану, повреду или озледу, односно изгубило живот, утврђују се на основу записника о извршеном увиђају и других аката надлежних органа унутрашњих послова односно правосудних органа.

Члан 183.

Докази о испуњавању услова из члана 42. овог закона подносе се сваке године, најкасније у року од 30 дана од дана почетка школске године. Наведени докази за кориснике који се школују у иностранству које корисници подносе морају бити нострификовани од стране надлежних органа Републике Србије и уподобљени одговарајућем степену школовања у Републици Србији.

4. Надлежност за решавање у другостепеном управном поступку

Члан 184.

Против решења донетог у поступку признавања права по овом закону дозвољена је жалба.

О жалби поднетој сходно ставу 1. овог члана решава надлежно министарство.

Члан 185.

Решење којим се утврђује својство ратног ветерана, признаје право на личну инвалиднину, породичну инвалиднину, додатак за негу и помоћ другог лица, ортопедски додатак, медицинско-техничка помагала, бањско-климатски опоравак, месечно новчано примање, професионалну рехабилитацију и новчане накнаде у вези са професионалном рехабилитацијом, инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида, накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите и новчана накнада за набавку путничког моторног возила, донето у првом степену, подлеже ревизији.

Ревизију из става 1. овог члана врши надлежно министарство.

Решење којим се утврђује право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу, као и ратног војног инвалида који је остварио пензију односно који је неспособан за рад, донето у првом степену, подлеже ревизији само када се њиме утврђује право, а не и када се врши прерачунавање износа тог права.

Члан 186.

Ревизију решења из члана 185. овог закона врши надлежно министарство у року од три месеца од дана када је примило предмет.

Ако против решења донетог у првом степену није изјављена жалба, орган који је донео то решење доставиће га, заједно са списима предмета, органу надлежном за вршење ревизије, у року од осам дана од дана истека рока за жалбу.

Надлежно министарство ће извршити ревизију решења донетог у првом степену и кад утврди да првостепени орган није у законском року доставио решење на ревизију.

Ако је против решења донетог у првом степену изјављена жалба, о ревизији и жалби решава се истим решењем, у року од 60 дана од дана када је примљен прeдмет.

Ревизија и жалба одлажу извршење решења.

Члан 187.

Ако другостепена лекарска комисија упути на медицинско испитивање лице на које се односи решење које је у поступку ревизије, рок из члана 185. став 1. овог закона почиње тећи од дана кад је та лекарска комисија доставила налаз и мишљење органу који врши ревизију.

Члан 188.

У вршењу ревизије надлежни орган може дати сагласност на решење, може га поништити, изменити или укинути и сам другачије решити ствар, или вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак.

Надлежно министарство у поступку ревизије поништиће или укинути првостепено решење и, по правилу, само решити ствар у корист или на штету странке ако утврди да су у првостепеном поступку непотпуно или погрешно утврђене чињенице, или да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која би била од утицаја на решење ствари, или да су погрешно оцењени докази, или да је из утврђених чињеница изведен погрешан закључак у погледу чињеничног стања, или да је погрешно примењен пропис на основу кога је решена ствар.

Првостепени орган чије је решење у поступку ревизије поништено или укинуто и враћено на поновни поступак доноси ново решење. Ново решење подлеже ревизији у којој се испитује само да ли је у складу са разлозима због којих је раније првостепено решење поништено или укинуто.

Члан 189.

Кад је у питању утврђивање инвалидитета по основу болести из члана 10. и члана 13. став 2. овог закона и утврђивање степена оштећења организма на основу кога се стиче право на додатак за негу и помоћ другог лица, као и право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила када се додељује први пут, другостепена лекарска комисија даће налаз и мишљење по извршеном прегледу лица.

Члан 190.

Ако против решења које подеже ревизији није изјављена жалба, а ревизија не буде извршена у року од три месеца од дана када предмет прими другостепени орган, сматраће да је ревизија извршена и дата сагласност на решење.

5. Управни спор

Члан 191.

Против решења донесеног по жалби, као и против решења донесеног у вршењу ревизије може се водити управни спор.

Против решења донесеног у поступку ревизије, којим је решење првостепеног органа поништено или укинуто и враћено на поновни поступак, не може се водити управни спор, без обзира на то да ли је на првостепено решење изјављена жалба.

Против решења донетог по жалби, као и против решења донетог у вршењу ревизије, којим је решење првостепеног органа поништено или укинуто и враћено на поновни поступак не може се водити управни спор.

Члан 192.

Против правоснажне одлуке Управног суда донете у поступку признавања права по овом закону може се подносити захтев за преиспитивање судске одлуке.

6. Ванредна правна средства

а) Понављање поступка

Члан 193.

Поступак за решавање о правима по овом закону, окончан решењем против кога нема редовног правног средства у управном поступку, може се поновити и по истеку рокова предвиђених за понављање поступка у закону којим се уређује општи управни поступак.

Ако је предлог за понављање поступка поднет у року од пет година од дана достављања решења странци, у поступку понављања примењују се прописи који су важили у време доношења решења, а ако је предлог поднет по истеку тог рока, примењују се прописи који важе у време подношења предлога за понављање поступка.

Права утврђена решењем донетим у поступку поновљеном по предлогу странке припадају од првог дана наредног месеца од дана подношења предлога за понављање поступка.

б) Укидање по основу службеног надзора

Члан 194.

Решење о правима по овом закону које је постало коначно у управном поступку може се укинути по основу службеног надзора ако је њиме очигледно повређен материјални закон у корист појединца, а на штету јавног интереса, и по протеку рока предвиђеног законом којим се уређује општи управни поступак и без пристанка странке.

Члан 195.

Надлежно министарство по службеној дужности, на захтев првостепеног органа, на захтев надлежног државног органа или правно заинтересованог лица може, по основу службеног надзора, покренути поступак преиспитивања коначних решења којима је одлучено о правима по овом закону на основу налаза и мишљења надлежних лекарских комисија ако постоји основана сумња у тачност тих налаза и мишљења или медицинске документације на основу које су они донети, као и у случајевима када су налази и мишљења другостепених лекарских комисија за истоветне ситуације битно различити.

У случајевима из става 1. овог члана надлежно министарство прибавља налаз и мишљење Комисије вештака.

На основу налаза и мишљења Комисије вештака, у случајевима из става 1. овог члана, одговарајућу одлуку по основу службеног надзора доноси надлежно министарство, без обзира чијим решењем је окончан претходно вођен управни поступак.

7. Обезбеђивање средстава за остваривање и коришћење права из здравствене заштите, здравственог осигурања и пензијског и инвалидског осигурања

Члан 196.

Средства за остваривање и коришћење здравствене заштите и других права у вези са остваривањем здравствене заштите по овом закону надокнађују се одговарајућим организацијама за здравствену заштиту и здравствено осигурање путем доприноса који надлежно минстарство плаћа месечно по кориснику – носиоцу осигурања.

Допринос из става 1. овог члана плаћа се по стопи која важи за плаћање доприноса за здравствено осигурање запослених на основицу коју чини износ просечне зараде по запосленом у Републици Србији, без пореза и доприноса, у месецу за који се плаћа допринос.

Носиоцем осигурања, у смислу става 1. овог члана, сматрају се лица наведена у члану 63. став 1.

Средства за коришћење облика здравствене заштите и других права у вези са остваривањем здравствене заштите из члана 63. овог закона надлежно министарство надокнађује организацији која пружа здравствене услуге, односно организацији здравствене заштите.

Начин обрачуна и преноса средстава из става 1. уредиће се посебним актом који ће заједно донети надлежни министар и директори организација за здравствену заштиту и здравствено осигурање.

Члан 197.

Средства на име доприноса за пензијско и инвалидско осигурања и исплату пензија остварених по одредбама овог закона уплаћује надлежно министарство Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања (у даљем тексту: Фонд) на основу захтева Фонда, уз који се прилаже обрачун доприноса, односно пензије.

Начин обрачуна и преноса средстава из става 1. уредиће се посебним аком који ће заједно донети надлежни министар и директор Фонда.

8. Трошкови поступка и трошкови за извршавање закона

Члан 198.

У поступку за остваривање права по овом закону не плаћају се таксе (административне, јавно-бележничке и судске), као ни друге дажбине утврђене општим прописима.

Члан 199.

Трошкове поступка за остваривање права по овом закону сноси орган који води поступак.

Трошкови, у смислу става 1. овог члана, јесу: трошкови штампања књижица за повлашћену вожњу по овом закону, легитимација лица из члана 120. овог закона, као и образаца Објаве за бесплатну вожњу и образаца налога за исплату месечних новчаних примања по овом закону, средства која се плаћају на име трошкова платног промета и поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја за исплате новчаних примања по овом закону.

Трошкови, у смислу става 1. овог члана, јесу и трошкови медицинских испитивања извршених по упуту лекарских комисија из члана 171. овог закона, као и новчане накнаде за рад лекарских комисија које дају налазе и мишљења органима који решавају о правима по овом закону.

Глава V

ЈЕДИНСТВЕНА ЕВИДЕНЦИЈА ПОДАТАКА

И ИСПЛАТА ПРАВА

1. Јединствена евиденција података

Члан 200.

О корисницима права по овом закону води се Јединствена евиденција података. Јединствену евиденцију података води надлежно министарство, а непосредан унос података у евиденцију врши надлежни орган који у првом степену решава о правима по овом закону – који је и одговоран за тачност тих података. Надлежно министарство не може вршити измену података чији унос је извршио надлежни првостепени орган.

Изузетно од става 1. овог члана, надлежно министарство врши унос података у евиденцију о носиоцима ордена Народног хероја и ,,Партизанске споменице 1941.”.

У Јединственој евиденцији података воде се подаци о корисницима, оствареним правима, члановима корисниковог домаћинства, приходима корисника и чланова његовог домаћинства, потреби решавања стамбеног питања, запошљавању, школовању, као и други подаци од утицаја на права прописана овим законом.

2. Коришћење и исплата права

Члан 201.

Новчана примања прописана овим законом не могу се преносити на друга лица осим у случајевима предвиђеним овим законом.

Члан 202.

Новчана примања по основу права прописаних овим законом, која се утврђују у месечним износима, исплаћују се по истеку месеца за који се врши исплата.

Члан 203.

Право на додатак за негу и помоћ другог лица не може бити предмет извршења или обезбеђења.

Остала права по овом закону која се исплаћују у месечним износима могу бити предмет извршења или обезбеђења, сходно закону којим се уређује област извршења и обезбеђења.

Члан 204.

Кориснику права по овом закону коjeм престане држављанство Републике Србије, престају и сва права призната по овом закону даном престанка државаљства.

Члан 205.

Новчана примања по овом закону која се утврђују у месечним износима припадају кориснику до истека месеца у коме престају услови за њихово даље остваривање.

У случају смрти корисника новчаног примања, призната права обрачунавају се закључно са последњим даном у месецу у којем је умро.

Износи признатих права који нису исплаћени због смрти корисника исплатиће се оглашеним наследницима, осим уколико се ради о неисплаћеним правима из последња два месеца пре смрти – која припадају лицу које има право на једнократну помоћ у случају смрти тог корисника по овом закону.

Члан 206.

Решења којима се признају права по овом закону извршавају се по службеној дужности.

Исплата новчаних износа права признатих по овом закону вршиће се на основу Јединствене евиденције података.

Исплату новчаних износа права прописаних овим законом, на основу Јединствене евиденције података и налога за исплату који даје првостепени орган врши надлежно министарство.

Члан 207.

Ако корисник пријави промену која утиче на губитак или смањење новчаног износа признатог права, или о таквој промени орган сазна на други начин, исплата ће се обуставити и поново успоставити на основу коначног решења којим буде одлучено о праву по насталој промени.

Исплата новчаних износа по основу привремено признатих права обуставиће се истеком привремености – уколико о продужетку тог права није донето одговарајуће решење пре истека привремености.

3. Повраћај неосновано остварених примања

Члан 208.

Корисник права по овом закону коме је извршена исплата на коју није имао право дужан је да изврши повраћај остварених новчаних износа примања:

1) ако је на основу нетачних података за које је знао или је морао знати да су нетачни или на други начин остварио неко примање по овом закону које му не припада, или је остварио примање у већем обиму него што му припада;

2) ако је остварио новчана примања на основу кривичног дела или друге недозвољене радње, односно на основу лажног доказа или услужно датог специјалистичког медицинског налаза, односно услужно датог налаза и мишљења надлежне лекарске комисије, а које чињенице су утврђене актом надлежног правосудног органа;

3) ако је остварио неко примање због тога што није пријавио настале промене које утичу на губитак или смањење неког права, а знао је или је морао знати за те промене;

4) ако је примао новчане исплате у износу већем од оног који је признат решењем надлежног органа.

Обавеза повраћаја неосновано остварених примања постоји независно од тога да ли је решење на основу кога је признато право, односно на основу којег је исплаћен новчани износ поништено, измењено или укинуто, као и без обзира на то да ли је до исплате износа на који није имао право дошло пропустом корисника или надлежног органа.

Члан 209.

Првостепени орган по службеној дужности прати појаве из члана 208. став 1. овог члана и уколико утврди да је било неоснованих исплата, решењем утврђује износ неоснованог примања и период у коме је остварен. По коначном решењу позива корисника да примљени износ врати у одређеном року.

Рок повраћаја неоснованих исплата из става 1. овог члана не може бити дужи од годину дана, осим за случајеве из члана 208. став 1. тачка 2) овог закона – за које рок не може бити дужи од три године.

Ако се корисник не сагласи да ће извршити повраћај неправилно примљених износа у року из става 2. овог члана, повраћај неправилно примљених износа оствариће се у судском поступку.

4. Застарелост потраживања

Члан 210.

Новчана примања по овом закону на која корисник има право, а која доспевају месечно, застаревају у року од три године.

Једнократна новчана примања по овом закону застаревају у року од годину дана.

Повраћај неосновано остварених примања из члана 208. став 1. овог закона може се тражити за период од:

  1. пет година – за случајеве из тачке 1) наведеног члана,

  2. десет година – за случајеве из тачке 2) наведеног члана,

  3. три године – за случајеве из тач. 3) и 4) наведеног члана.

Члан 211.

Рок застарелости потраживања из члана 210. овог закона почиње тећи од првог дана после дана када је у управном поступку постало коначно решење којим је кориснику признато право (ако исплата по том решењу није вршена), односно од првог дана после дана када кориснику није извршена исплата на коју је имао право (ако је исплата по том решењу вршена).

Рок застарелости потраживања из члана 210. став 1. овог закона почиње тећи од дана када је у управном поступку постало коначно решење којим је утврђено да признато право, односно исплаћивано примање не припада или припада у мањем износу, односно од дана када је извршена последња неправилна исплата.

Члан 212.

Кориснику коме нису могле бити вршене исплате новчаних износа признатих права због околности које је проузроковао корисник, не припадају та потраживања за период за који исплате нису извршене. Исплата ових примања може се поново успоставити од првог дана наредног месеца од када, по престанку деловања тих околности, корисник поднесе захтев за исплату.

Глава VI

КОНТРОЛА НАМЕНСКОГ КОРИШЋЕЊА СРЕДСТАВА И

НАДЗОР НАД РАДОМ ОРГАНА У ВРШЕЊУ ПОВЕРЕНИХ ПОСЛОВА

Члан 213.

Министарство надлежно за послове финансија врши контролу наменског коришћења средстава намењених за остваривање права по овом закону, у складу са овлашћењима утврђеним законом којим се уређује буџетски систем.

Члан 214.

Надлежно министарство врши надзор над радом органа у вршењу овим законом поверених послова државне управе, у складу са законом којим се уређује државна управа.

Члан 215.

Органу коме је поверено извршавање овог закона надлежно министарство даје обавезне инструкције за извршавање поверених послова.

Орган коме је поверено извршавање овог закона, над чијим радом се врши надзор, дужан је да омогући службеном лицу надлежног министарства несметан приступ да изврши надзор, стави на увид управне предмете, исплатну и другу документацију и да даје податке потребне за вршење надзора.

Члан 216.

О извршеном надзору лице које врши надзор саставља записник у току вршења надзора, а изузетно у службеним просторијама надлежног министарства.

Записник се уручује, односно доставља органу над којим је извршен надзор.

На основу стања утврђеног записником, надлежно министарство решењем налаже извршење мера у циљу отклањања констатованих неправилности у раду органа над којим се врши надзор, по којима је тај орган дужан да поступа.

Против решења из става 3. овог члана може се изјавити жалба. Жалба не одлаже извршење решења. О жалби одлучује нaдлежни министар.

Орган над којим је извршен надзор дужан је, у року од осам дана од дана истека рока за извршење наређених мера, да писмено обавести надлежно министарство да ли су наређене мере извршене.

Члан 217.

На захтев надлежног министарства, орган коме је поверено извршавање овог закона, дужан је да подноси извештаје о спровођењу овог закона и прописа донетих на основу њега.

Глава VII

ОВЛАШЋЕЊА НАДЛЕЖНОГ МИНИСТРА

Члан 218.

Надлежни министар донеће прописе, односно акте о:

  1. облицима војне обуке који изазивају повећану опасност за оштећење организма;

  2. утврђивању процента инвалидитета војних инвалида и цивилних инвалида рата, према степену оштећења организма и другим условима и критеријумима за утврђивање инвалидитета;

  3. медицинским индикацијама на основу којих се корисницима утврђује степен додатка за негу и помоћ другог лица;

  4. оштећењима организма на основу којих војни инвалид и цивилни инвалид рата има право на ортопедски додатак и разврставању тих оштећења у степене;

  5. медицинским индикацијама, стандарду, обиму и поступку за остваривање права на медицинско-техничка помагала;

  6. начину остваривања права на накнаду трошкова путовања;

  7. начину остваривања и коришћења права на бесплатну и повлашћену вожњу;

  8. медицинским индикацијама и контраиндикацијама за бањско-климатски опоравак, трајању опоравка, начину остваривања опоравка и основама на којима се израђује програм бањско-климатског опоравка;

  9. оштећењима организма по основу којих се може остварити право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила и врсту возила у односу на које ће се утврђивати износ накнаде;

  10. ближим условима за издавање легитимације ратног ветерана, легитимације ратног војног инвалида и легитимације мирнодопског војног инвалида, садржини, року важности, као и начину вођења евиденције о издатим легитимацијама;

  11. референтној установи из члана 177. став 3. овог закона;

  12. садржини и начину вођења евиденције ратних ветерана;

  13. начину рада лекарских комисија у поступку за остваривање права по овом закону;

  14. садржају, обрасцима и начину вођења Јединствене евиденције података о корисницима права по овом закону, као и начину прикупљања и коришћења тих података;

  15. начину исплате месечних и других новчаних примања по овом закону, начину вођења евиденције о извршеним исплатама и начину подношења извештаја о утрошеним средствима;

  16. номиналним износима права која су овим законом утврђена у процентуалним износима од основа;

  17. именовању чланова и заменика лекарских комисија, секретара и заменика секретара лекарских комисија, односно Комисије вештака, одређивању седишта и подручја њиховог рада, као и висини накнада за рад чланова комисија.

Глава VIII

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 219.

Правно лице казниће се за прекршај новчаном казном од 200.000,00 динара до 1.000.000,00 динара:

1) ако не поштује приоритет у запошљавању лица из члана 87. ст. 1. и 3. овог закона;

2) ако откаже уговор о раду запосленог супротно члану 92. овог закона;

3) ако поступи супротно одредбама чл. 95. и 96. овог закона.

Одговорно лице у правном лицу казниће се за прекршај из става 1. новчаном казном од 50.000,00 динара до 400.000,00 динара.

Одговорно лице у јединици локалне самоуправе казниће се за прекршај новчаном казном од 50.000,00 динара до 400.000,00 динара ако поступи супротно одребама чл. 94. и 115. овог закона.

Члан 220.

Надлежни орган управе казниће се за прекршај новчаном казном од 100.000,00 динара до 500.000,00 динара:

1) ако у прописаном року не достави решење органу надлежном за вршење ревизије (члан 186. став 2.);

2) ако изврши решење које подлеже ревизији на које надлежни орган није дао сагласност, осим ако овим законом није другачије предвиђено (члан 186. став 5.);

3) ако у поступку не прибави налаз и мишљење надлежне лекарске комисије (чл. 171. и 189.);

4) ако благовремено не покрене поступак по службеној дужности за доношење новог решења о продужењу привремено признатих права (члан 136.);

5) ако не спроведе управне радње из члана 209. став 1. овог закона;

6) ако не поднесе предлог Државном правобраниоцу за покретање судског поступка из члана 209. став 3. овог закона;

7) ако у прописаним роковима не поступи по одредби члана 240. овог закона;

8) ако не поступи по коначном решењу којим је наређено отклањање утврђених неправилности и недостатака (члан 216. ст. 3. и 5.);

9) ако не омогући приступ и потребне услове за вршење надзора, не стави на увид управне предмете, исправе, односно не да податке потребне за вршење надзора (члан 215. став 2.)

Одговорно службено лице у надлежном органу казниће се за прекршај из става 1. новчаном казном од 20.000,00 динара до 200.000,00 динара.

Глава IX

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 221.

Права која су корисницима призната по прописима који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, а која су утврђена и овим законом, превешће се на овај закон и даље користити под условима, у обиму и на начин утврђен овим законом.

Члан 222.

Корисницима који су права из члана 221. овог закона остварили без држављанства Републике Србије пре ступања на снагу овог закона призната права престају по истеку рока од две године од дана ступања на снагу овог закона, уколико у том року не стекну држављанство Републике Србије. Наведено се не односи на кориснике из члана 11. овог закона.

Члан 223.

Права која корисници остварују по ранијим прописима аутономних покрајина из области борачко-инвалидске заштите, превешће се на истоветна или аналогна права прописана овим законом и даље користити под условима, у обиму и на начин утврђен овим законом.

Члан 224.

Лицу коме је по основу из члана 19. тачка 2) овог закона признато својство мирнодопског војног инвалида по прописима који су били на снази до ступања на снагу овог закона, својство мирнодопског војног инвалида превешће се на својство цивилног инвалида рата са процентом инвалидитета који му буде утврђен налазом и мишљењем лекарске комисије о проценту његовог садашњег инвалидитета прибављеном у поступку превођења.

Чланови породица лица из става 1. овог члана задржаће права која су им призната као члановима породице умрлог мирнодопског војног инвалида.

Члан 225.

Војни инвалид – држављанин Републике Србије коме је својство војног инвалида признато до дана ступања на снагу овог закона, по основу који није прописан овим законом, задржава својство војног инвалида и користи права у обиму и под условима прописаним овим законом.

Члан 226.

Права по овом закону могу остварити и држављани Републике Србије са пребивалиштем у Републици Србији који до дана ступања на снагу овог закона нису остварили својство мирнодопског војног инвалида а задобили су рану, повреду или озледу под околностима из чл. 12. до 14. овог закона као припадници ЈНА или Војске Југославије, ако су и у време настанка оштећења имали пребивалиште у Републици Србији.

Члан 227.

Корисник породичне инвалиднине – држављанин Републике Србије коме је то право признато до дана ступања на снагу овог закона, ако основ за стицање тог права није предвиђен овим законом, користи и даље то право и друга права у обиму и под условима прописаним овим законом.

Члан 228.

Одредбе овог закона којима су уређени услови и поступак за признавање права на породичну инвалиднину члановима породице лица погинулог или умрлог од последице ране, повреде или озледе задобијене под околностима из чл. 12. и 14. овог закона, односно умрлог од болести задобијене под околностима из члана 13. овог закона, аналогно се примењују у решавању захтева за признавање тог права по основу лица погинулог или умрлог од последице ране, повреде или озледе задобијене под околностима из члана 11. став 1. и члана 13. став 1. тачка 2) односно умрлог од болести задобијене под околностима из члана 12. ст. 1. до 3. Закона о основним правима војних инвалида и породица палих бораца („Службени лист СФРЈ“, бр. 68/81, 41/83, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90) и чл. 7. до 9. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца („Службени лист СРЈ“,бр. 24/98, 29/98 и 25/00-СУС и „Службени гласник РС“, број 101/05 – др.закон) ако су подносиоци захтева имали, односно ако имају пребивалиште на територији Републике Србије и у време подношења захтева и у време погибије, односно смрти члана породице.

Члан 229.

Корисник који је право на месечно новчано примање остварио по основу својства борца утврђеног у управном поступку по ранијим прописима из области борачко-инвалидске заштите за остваривање права на месечно новчано примање по том закону, задржаће овај основ и за признавање права по овом закону.

Корисник коме је својство борца признато у складу са ранијим прописима аутономних покрајина из области борачко-инвалидске заштите за признање права на месечно новчано примање по тим прописима, задржаће овај основ и за признавање права условљених тим својством и по овом закону.

Својство борца признато у поступку признавања права по прописима из области борачко-инвалидске заштите на основу решења надлежног органа Републике Србије о признавању времена проведеног у рату односно оружаним акцијама предузетим за време мира у посебан пензијски стаж по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, прихватиће се и у поступку признавања права условљених тим својством по овом закону.

Члан 230.

По захтевима за признавање својства борца, својства ратног војног инвалида и корисника породичне инвалиднине по палом борцу по основу из члана 5. став 3. тачка 3) овог закона, за чије решавање је, сходно Уредби о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите (,,Службени гласник РС”, број 51/06), било потребно мишљење Комисије из члана 43. став 3. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица (,,Службени гласник СРС”, број 54/89 и ,,Службени гласник РС”, број 137/04), наставиће се прекинути поступак у коме ће се прибавити мишљење комисије из члана 170. овог закона.

Члан 231.

Поступци по захтевима за додељивање ,,Равногорске споменице 1941.” који нису решени по ранијим прописима, обустављају се даном ступања на снагу овог закона.

Члан 232.

Поступци по захтевима за признавање права на изузетно месечно новчано примање и додатак на име разлике између оствареног примања и гарантованог износа за носиоце ,,Партизанске споменице 1941.” који нису решени по ранијим прописима, обустављају се даном ступања на снагу овог закона.

Члан 233.

Носиоци ,,Партизанске споменице 1941.”, борци Народноослободилачког рата, борци шпанског националноослободилачког и револуционарног рата од 1936. до 1939. године и лица одликована Орденом народног хероја, као и чланови њихових породица који су остварили право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, додатак на име разлике између оствареног примања и гарантованог износа за носиоце ,,Партизанске споменице 1941.”, право на годишње новчано примање, право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бесплатну и повлашћену вожњу, накнаду трошкова сахране и војне почасти за време сахране по прописима који престају да важе даном ступања на снагу овог закона настављају са коришћењем тих права у обиму и на начин утврђен прописима који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, с тим што се за утврђивање тих права примењује основ из члана 29. овог закона, а усклађивање се врши по одредбама овог закона, осим права на додатак уз пензију – које ће се усклађивати на начин утврђен по прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Лице које сноси трошкова сахране носиоца Ордена народног хероја и носиоца ,,Партизанске споменице 1941.” има право на накнаду трошкова сахране у двоструком износу од основа из члана 29. овог закона.

Члан 234.

Корисници којима су, по месту пребивалишта на територији АП Косово и Метохија, призната права из области борачко-инвалидске заштите, односно заштите цивилних инвалида рата, а који се на дан ступања на снагу овог закона налазе у систему исплате борачко-инвалидске заштите Републике Србије по основу успостављања те исплате као вида хуманитарне помоћи избеглим, односно расељеним лицима, задржаће призната права и након ступања на снагу овог закона. Осталим корисницима са територије АП Косово и Метохија, којима се на дан ступања на снагу овог закона не врши исплата признатих права у систему борачко-инвалидске заштите Републике Србије, престају права која су им била призната даном са којим им је извршена обустава исплате.

Захтеви лица из става 1. овог члана ради успостављања исплате, који нису решени до дана ступања на снагу овог закона, решиће се по одредбама овог закона.

Члан 235.

Права призната по прописима који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, односно која су призната по овом закону престају ако је корисник остварио право по истом чињеничном основу од стране органа држава формираних на подручју бивше СФРЈ.

Члан 236.

Корисници којима је признато право на накнаду трошкова смештаја у установе социјалне заштите и право на професионалну рехабилитацију и новчане накнаде за време професионалне рехабилитације, по прописима који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, задржавају и користе право под условима у обиму и на начин утврђен одредбама овог закона.

Члан 237.

Удови односно удовцу борца погинулог или несталог после 27. априла 1992. године коме је право на породичну инвалиднину, као сауживаоцу са децом, признато по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, престало због тога што је то право престало деци, а удова је била млађа од 45 година, односно удовац млађи од 50 година, може се поново признати право након што испуни услове у погледу година живота прописане овим законом.

Право из става 1. овог члана признаје се од првог дана наредног месеца од поднетог захтева.

Члан 238.

Захтев за остваривање права на ортопедска и друга медицинско-техничка помагала по прописима који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, а која нису прописана овим законом, обуставиће се.

Права на ортопедска и друга медицинско-техничка помагала која су била призната до дана ступања на снагу овог закона, која нису прописана овим законом, престају истеком рока трајања тих помагала.

Члан 239.

Право на изузетно месечно новчано примање, право на посебно месечно новчано примање и право на изузетну новчану накнаду призната по прописима који престају да важе ступањем на снагу овог закона, након ступања на снагу овог закона оствариваће се као изузетно месечно новчано примање у износу 45% од основа (уколико корисник остварује пензију), односно у износу 70% од основа (уколико корисник не остварује пензију).

Решење о превођењу права из става 1. овог члана, уз утврђивање породичних и имовинских услова за њихово даље остваривање првостепени орган донеће по службеној дужности до 15. марта 2019. године са правним дејством од 1. априла 2019. године.

За доношење решења из става 2. овог члана надлежни су органи из чл. 167, 184. и 185. овог закона.

Члан 240.

Првостепени орган ће по службеној дужности донети решења о превођењу права признатих по прописима који су били на снази до ступања на снагу овог закона, у складу са овим законом, у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Права по решењу из става 1. овог члана признају се од првог дана наредног месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 241.

Исплата права признатих по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона, а која треба превести на овај закон, вршиће се као аконтација до њиховог превођења на одредбе овог закона.

Члан 242.

Народна скупштина, надлежни орган јединице локалне самоуправе и Савез удружења бораца народноослободилачког рата, именоваће чланове комисија из члана 170. овог закона у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 243.

Влада ће донети уредбу из члана 33. овог закона у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 244.

Надлежни министар донеће подзаконске акте из члана 218. овог закона у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Надлежни министар и директори организација за здравствену заштиту и здравствено осигурање донеће подзаконски акт из члана 196. став 5. овог закона у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Надлежни министар и директор Фонда донеће подзаконски акт из члана 197. став 2. овог закона у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Министар надлежан за послове одбране донеће подзаконски акт из члана 122. овог закона у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 245.

До доношења прописа из чл. 218. и 244. овог члана примењиваће се подзаконски акти донети на основу прописа који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, уколико нису у супротности са њим.

Исплата права прописаних овим законом вршиће се по прописима који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, до формирања Јединствене матичне евиденције – када ће се прећи на исплату у складу са чланом 202. овог закона.

Права прописана чл. 108, 109. и 111. овог закона признаваће се од 1. јануара 2019. године, до када ће се та права остваривати по прописима који престају да важе ступањем на снагу овог закона.

Кориснику коме је, по пропису који престаје да важи ступањем на снагу овог закона, признато право на путничко моторно возило, право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила по члану 117. овог закона може се признати по истеку рока од седам година од дана преузимања тог возила, односно исплате новчаног примања по Закључку Владе 05 Број: 401-1181/2011 од 24. фебруара 2011. године.

Члан 246.

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Закон о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица (,,Службени гласник СРС”, број 54/89 и ,,Службени гласник РС”, број 137/04);

2) Закон о правима цивилних инвалида рата (,,Службени гласник РС”, број 52/96);

3) Закон о финансирању удружења бораца ослободилачких ратова Србије (,,Службени гласник РС”, број 21/90);

4) Закон о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца (,,Службени лист СРЈ”, бр. 24/98, 29/98 и 25/00 – СУС и ,,Службени гласник РС”, број 101/05 – др. закон );

5) Закон о заштити чланова породице лица на обавезној војној служби (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 18/76);

6) Закон о остваривању заштите чланова породице лица на обавезној војној служби (,,Службени гласник СРС”, бр. 9/77, 45/79, 10/84 и 49/89”);

7) одредбе чл. 60. и 61. Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине (,,Службени гласник РС”, број 99/2009);

8) одредбе чл. 1а, 2, 3, 5, 6а, 9, 10, 11, 12, 14, 15, 16, 18, 18а, 19, 20, 22, 23а и 23б Закона о основним правима носилаца ,,Партизанске споменице 1941.” (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 40/73, 33/76, 32/81, 68/81, 25/85, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90);

9) одредбе чл. 2а, 3, 4, 6, 7а, 10, 11, 12, 13, 15, 16, 17, 19, 19а, 20, 21, 23, 24а и 24б Закона о основним правима бораца шпанског националноослободилачког и револуционарног рата од 1936. до 1939. године (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 40/73, 33/76, 32/81, 68/81, 25/85, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90);

10) одредбе чл. 2, 3, 5, 6, 8, 10а, 10б, 10в, 10д, 11, 12, 12а, 13, 14, 14а, 15, 17. и 19. Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 21/74, 33/76, 32/81, 68/81, 25/85, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90);

11) одредбе чл. 1а, 2, 4, 11. и 11а Закона о основним правима лица одликованих Орденом Карађорђеве звезде с мачевима, Орденом Белог орла с мачевима и Златном медаљом Обилића (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 22/73, 33/76, 68/81, 75/85, 44/89 и 87/89);

12) одредбе чл. 4, 5, 6, 8, 11. и 15. Закона о борачком додатку (,,Службени лист СФРЈ”, бр. 67/72, 33/76, 32/81, 68/81, 75/85, 44/89, 87/89, 20/90 и 42/90);

13) Уредбa о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите (,,Службени гласник РС”, број 51/05);

14) Уредба о праву на месечно новчано примање за време незапослености ратних војних инвалида од V до X групе из оружаних акција после 17. августа 1990. године (,,Службени гласник РС”, број 42/06);

15) Одлука о образовању Комисије за одлучивање о праву на изузетно месечно новчано примање (,,Службени гласник РС”, број 81/05).

Члан 247.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије”.

webFlomaster